Веначне планине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 26. јун 2015. у 10:34

Веначне или набране планине су планине настале хоризонталним померањем слојева у геосинклиналама услед бочног притиска.^[1]

Постанак веначних планина

Током дуге геолошке историје Земљина кора се много пута преобликовала. Њена дуга и бурна прошлост најбоље се огледа у слојевима седиментних стена. Слојеви су се некада таложили у морима и језерима, тако да природно леже хоризотално, млађи преко старијих. Међутим осим у овом положају, слојеви се срећу и издигнути су у велике наборе, изломљене и преврнуте, старији преко млађих.

Када су слојеви седиментних стена изложени великим притисцима и високим температурама, они постају савитљиви. Тешко је замислити да се нешто тврдо и крто попут стене може савити а да не пукне. Али у извесни условима то је могуће. Приликом судара литосферних плоча слојеви су се савијали у боре разноврсних облика и величине. Набирањем и издизањем слојева настале су набране или веначне планине. Морфогенеза веначних планина представља врло компликован и дуг морфотектонски процес. Посматрано еволутивно, он има две основне фазе: набирање и навлачење слојева. Аналогно томе и класификација веначних планина може се извршити на два основна генетска типа на набране и шаријашке планине. Веначне планине се у Европи простиру од Атлантског океана на западу до Црног мора и Каспијског језера на истоку. Оријентациони правац пружања млађих веначних планина је запад-исток.Од свих планина на Земљиној површини, структура и рељеф Алпа најбоље су проучени.^[2]^[3]

Набране веначне планине

Набране планине имају одређен правац пружања који се поклапа са правцем пружања слојева, а стога је зависан од правца потиска. Одликују се појавом низова планинских венаца и гребена у чијој се структури јасно запажају различити облици бора и набирања уопште. Такви су планински венци Алпа, Анда, Хималаја, итд. У нашој земљи веначне планине су Бељаница, Кучај, Стара планина, итд.^[3]

Шаријашке веначне планине

Шаријашке планине имају специфичну тектонску структуру која се манифестује појавом система навлака и поремећеном суперпозицијом слојева. Карактеришу се типски неодређеним морфолошким цртама и немају индивидуалисану морфологију. Њихова класификација је искључиво тектонска везана за структуру, односно тектонски склоп. Њихово издвајање као посебног планинског типа више је резултат тектонских него геоморфолошких принципа. Као пример плланина овог типа могу се узети Алпи.^[3]

Веначне планине Евроазије

Веначне планине Северне и Јужне Америке

Веначне планине Аустралије

Велике разводне планине^[7]

Веначне планине Африке

Референце

^ Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географксе терминологије, Географски факултет, Београд
^ Тадић, М. (2010): Географија за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд
^ ^а ^б ^в Петровић, Д. и Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд
^ Ристић, К. (1993): Регионална географија 1,Универзитет у Београду, Београд
^ Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2014): Регионална географија Европе, Географски факултет, Београд
^ Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд
^ Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2011): Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд
^ Тадић, М. (2011): Геограија за 7. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд

Спољашње везе

[1] Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географксе терминологије, Географски факултет, Београд

[2] Тадић, М. (2010): Географија за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд

[Geomorfologija-3] а ^б ^в Петровић, Д. и Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд

[4] Ристић, К. (1993): Регионална географија 1,Универзитет у Београду, Београд

[5] Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2014): Регионална географија Европе, Географски факултет, Београд

[6] Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд

[7] Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2011): Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд

[8] Тадић, М. (2011): Геограија за 7. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-Веначне или набране планине су планине настале хоризонталним померањем слојева у геосинклиналама услед бочног притиска.<ref>Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географксе терминологије, Географски факултет, Београд</ref>
+Веначне или набране планине су планине настале хоризонталним померањем слојева у [[Геосинклинала|геосинклиналама]] услед бочног притиска.<ref>Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географксе терминологије, Географски факултет, Београд</ref>
 == Постанак веначних планина ==
-Током дуге геолошке историје Земљина кора се много пута преобликовала. Њена дуга и бурна прошлост најбоље се огледа у слојевима седиментних стена. Слојеви су се некада таложили у морима и језерима, тако да природно леже хоризотално, млађи преко старијих. Међутим осим у овом положају, слојеви се срећу и издигнути су у велике наборе, изломљене и преврнуте, старији преко млађих.
+Током дуге геолошке историје [[Земљина кора]] се много пута преобликовала. Њена дуга и бурна прошлост најбоље се огледа у слојевима [[Седиментне стене|седиментних стена]]. Слојеви су се некада таложили у морима и језерима, тако да природно леже хоризотално, млађи преко старијих. Међутим осим у овом положају, слојеви се срећу и издигнути су у велике наборе, изломљене и преврнуте, старији преко млађих.
+[[Датотека:Nabiranje slojeva.jpg|мини|Набирање слојева]]
-Када су слојеви седиментних стена изложени великим притисцима и високим температурама, они постају савитљиви. Тешко је замислити да се нешто тврдо и крто попут стене може савити а да не пукне. Али у извесни условима то је могуће. Приликом судара литосферних плоча слојеви су се савијали у боре разноврсних облика и величине. Набирањем и издизањем слојева настале су набране или веначне планине.
+Када су слојеви седиментних стена изложени великим притисцима и високим температурама, они постају савитљиви. Тешко је замислити да се нешто тврдо и крто попут стене може савити а да не пукне. Али у извесни условима то је могуће. Приликом судара [[Литосферне плоче|литосферних плоча]] слојеви су се савијали у боре разноврсних облика и величине. Набирањем и издизањем слојева настале су набране или веначне планине.
-Морфогенеза веначних планина представља врло компликован и дуг морфотектонски процес. Посматрано еволутивно, он има две основне фазе: набирање и навлачење слојева. Аналогно томе и класификација веначних планина може се извршити на два основна генетска типа на: '''набране''' и '''шаријашке''' планине.
+Морфогенеза веначних планина представља врло компликован и дуг морфотектонски процес. Посматрано еволутивно, он има две основне фазе: набирање и навлачење слојева. Аналогно томе и класификација веначних планина може се извршити на два основна генетска типа на '''набране''' и '''шаријашке''' планине.
-Веначне планине се у Европи простиру од Атлантског океана на западу до Црног мора и Каспијског језера на истоку. Оријентациони правац пружања млађих веначних планина је запад-исток.Од свих планина на Земљиној површини, структура и рељеф Алпа најбоље су проучени.<ref>Тадић, М. (2010): Геограија за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд</ref><ref name="Geomorfologija">Петровић, Д. и Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд</ref>
+Веначне планине се у [[Европа|Европи]] простиру од [[Атлантски океан|Атлантског океана]] на западу до [[Црно море|Црног мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку. Оријентациони правац пружања млађих веначних планина је запад-исток.Од свих планина на Земљиној површини, структура и рељеф [[Алпи|Алпа]] најбоље су проучени.<ref>Тадић, М. (2010): Географија за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд</ref><ref name="Geomorfologija">Петровић, Д. и Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд</ref>
 === Набране веначне планине ===
-Набране планине имају одређен правац пружања који се поклапа са правцем пружања слојева, а стога је зависан од правца потиска. Одликују се појавом низова планинских венаца и гребена у чијој се структури јасно запажају различити облици бора и набирања уопште. Такви су планински венци Алпа, Анда, Хималаја, итд. У нашој земљи веначне планине су Бељаница, Кучај, Стара планина, итд.<ref name="Geomorfologija"/>
+Набране планине имају одређен правац пружања који се поклапа са правцем пружања слојева, а стога је зависан од правца потиска. Одликују се појавом низова планинских венаца и гребена у чијој се структури јасно запажају различити облици бора и набирања уопште. Такви су планински венци [[Алпи|Алпа]], [[Анди|Анда]], [[Хималаји|Хималаја]], итд. У нашој земљи веначне планине су [[Бељаница]], [[Кучај]], [[Стара планина]], итд.<ref name="Geomorfologija"/>
 === Шаријашке веначне планине ===
-Шаријашке планине имају специфичну тектонску структуру која се манифестује појавом система навлака и поремећеном суперпозицијом слојева. Карактеришу се типски неодређеним морфолошким цртама и немају индивидуалисану морфологију. Њихова класификација је искључиво тектонска везана за структуру, односно тектонски склоп. Њихово издвајање као посебног планинског типа више је резултат тектонских него геоморфолошких принципа. Као пример плланина овог типа могу се узети Алпи.<ref name="Geomorfologija"/>
+Шаријашке планине имају специфичну тектонску структуру која се манифестује појавом система навлака и поремећеном суперпозицијом слојева. Карактеришу се типски неодређеним морфолошким цртама и немају индивидуалисану морфологију. Њихова класификација је искључиво тектонска везана за структуру, односно тектонски склоп. Њихово издвајање као посебног планинског типа више је резултат тектонских него геоморфолошких принципа. Као пример плланина овог типа могу се узети [[Алпи]].<ref name="Geomorfologija"/>
 == Веначне планине Евроазије  ==
-* Кантабријске планине
+* [[Кантабријске планине]]
-* Пиринеји
+* [[Пиринеји]]
-* Алпи
+* [[Алпи]]
-* Карпати
+* [[Карпати]]
-* Балкан (Стара планина)
+* [[Стара планина|Балкан (Стара планина)]]
-* Кримске планине
+* [[Кримске планине]]
-* Кавказ
+* [[Кавказ]]
-* Бетијске планине
+* [[Бетијске планине]]
-* Апенини
+* [[Апенини]]
-* Динариди
+* [[Динариди]]
-* Хелениди
+* [[Хелениди]]
-* Хиндукуш
+* [[Хиндукуш]]
-* Загрос
+* [[Загрос]]
-* Копетдаг
+* [[Копетдаг]]
-* Памир
+* [[Памир]]
-* Квенлун
+* [[Квенлун]]
-* Тјаншан
+* [[Тјаншан]]
-* Каракорум
+* [[Каракорум]]
-* Хималаји<ref>Ристић, К. (1993): Регионална географија 1,Универзитет у Београду, Београд</ref><ref>Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2014): Регионална географија Европе, Географски факултет, Београд</ref>
+* [[Хималаји]]<ref>Ристић, К. (1993): Регионална географија 1,Универзитет у Београду, Београд</ref><ref>Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2014): Регионална географија Европе, Географски факултет, Београд</ref>
 == Веначне планине Северне и Јужне Америке ==
-* Анди
+* [[Анди]]
-* Кордиљери<ref>Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд</ref>
+* [[Кордиљери]]<ref>Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд</ref>
 == Веначне планине Аустралије ==
-* Велике разводне планине<ref>Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2011): Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд</ref>
+* [[Велике разводне планине]]<ref>Вујадиновић, С. и Шабић, Д. (2011): Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд</ref>
 == Веначне планине Африке ==
-* Атласке планине
+* [[Атласке планине]]
-* Дракенске планине
+* [[Дракенске планине]]
-* Капске планине<ref>Тадић, М. (2011): Геограија за 7. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд</ref>
+* [[Капске планине]]<ref>Тадић, М. (2011): Геограија за 7. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд</ref>
 == Референце ==
@@ Ред 43: / Ред 44: @@
 == Спољашње везе ==
+* [http://www.gef.bg.ac.rs/ Географски факултет]
-*
+* [http://www.sgd.org.rs/ СГД]
-*