Стара атичка комедија — разлика између измена
мНема описа измене |
-- |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
Struktura stare komedije. |
Struktura stare komedije. |
||
Основни елементи који су чинили стару комедију јесу: пролог, парода, агон, парабаза, епизодне сцене, егзода. |
Основни елементи који су чинили стару комедију јесу: пролог, парода, агон, парабаза, епизодне сцене, егзода. |
||
Европски сљедбеници, као што су [[Франсоа Рабле]], [[Мигел де Сервантес]], [[Сааведра Џонатан Свифт]], и [[Волтер]], искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у [[Saturday Night Live]] скеч комедија шоуу или у британској серији [[Летећи циркус Монтија Пајтона|Летећи циркус]], [[Монти Пајтон|Монтија Пајтона]]. |
Европски сљедбеници, као што су [[Франсоа Рабле]], [[Мигел де Сервантес]], [[Сааведра Џонатан Свифт]], и [[Волтер]], искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у [[Saturday Night Live]] скеч комедија шоуу или у британској серији [[Летећи циркус Монтија Пајтона|Летећи циркус]], [[Монти Пајтон|Монтија Пајтона]].<ref>http://www.jedan-nula.com/vesti/evropski-fudbal/naslov/video-leteci-cirkus-montija-pajtona-fudbal</ref> |
||
==Референце== |
|||
== Литература== |
Верзија на датум 13. јул 2015. у 22:38
Стара комедија је назив за први период античке Грчке комедије, према канонској подјели александријских граматичара. Најистакнутији драмски писац из овог периода је Аристофан, чија дјела са својом оштром политичком сатиром и јасним алузијама дефинишу комедиографско стваралаштво Атине током 5. века. Он је у својим дјелима исмјевао најважније институције и јавне особе свог времена. Поред многобројних атинских писаца тадашњице, најзначајнији ривали Аристофона, били су Хермип и Еуполид. Struktura stare komedije. Основни елементи који су чинили стару комедију јесу: пролог, парода, агон, парабаза, епизодне сцене, егзода. Европски сљедбеници, као што су Франсоа Рабле, Мигел де Сервантес, Сааведра Џонатан Свифт, и Волтер, искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у Saturday Night Live скеч комедија шоуу или у британској серији Летећи циркус, Монтија Пајтона.[1]