Стара атичка комедија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
--
Ред 6: Ред 6:
Struktura stare komedije.
Struktura stare komedije.
Основни елементи који су чинили стару комедију јесу: пролог, парода, агон, парабаза, епизодне сцене, егзода.
Основни елементи који су чинили стару комедију јесу: пролог, парода, агон, парабаза, епизодне сцене, егзода.
Европски сљедбеници, као што су [[Франсоа Рабле]], [[Мигел де Сервантес]], [[Сааведра Џонатан Свифт]], и [[Волтер]], искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у [[Saturday Night Live]] скеч комедија шоуу или у британској серији [[Летећи циркус Монтија Пајтона|Летећи циркус]], [[Монти Пајтон|Монтија Пајтона]].
Европски сљедбеници, као што су [[Франсоа Рабле]], [[Мигел де Сервантес]], [[Сааведра Џонатан Свифт]], и [[Волтер]], искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у [[Saturday Night Live]] скеч комедија шоуу или у британској серији [[Летећи циркус Монтија Пајтона|Летећи циркус]], [[Монти Пајтон|Монтија Пајтона]].<ref>http://www.jedan-nula.com/vesti/evropski-fudbal/naslov/video-leteci-cirkus-montija-pajtona-fudbal</ref>
==Референце==
== Литература==

Верзија на датум 13. јул 2015. у 22:38

Муза Талија држи маску комоса

Стара комедија је назив за први период античке Грчке комедије, према канонској подјели александријских граматичара. Најистакнутији драмски писац из овог периода је Аристофан, чија дјела са својом оштром политичком сатиром и јасним алузијама дефинишу комедиографско стваралаштво Атине током 5. века. Он је у својим дјелима исмјевао најважније институције и јавне особе свог времена. Поред многобројних атинских писаца тадашњице, најзначајнији ривали Аристофона, били су Хермип и Еуполид. Struktura stare komedije. Основни елементи који су чинили стару комедију јесу: пролог, парода, агон, парабаза, епизодне сцене, егзода. Европски сљедбеници, као што су Франсоа Рабле, Мигел де Сервантес, Сааведра Џонатан Свифт, и Волтер, искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у Saturday Night Live скеч комедија шоуу или у британској серији Летећи циркус, Монтија Пајтона.[1]

Референце

  1. ^ http://www.jedan-nula.com/vesti/evropski-fudbal/naslov/video-leteci-cirkus-montija-pajtona-fudbal