Јеванђеље по Марку — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 4: Ред 4:
Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за [[Јеванђеље по Луки]] и [[Јеванђеље по Матеју]]. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о [[Исус]]овом животу, а то је еванђеље по Марку.<ref name="Enciklopedija živih religija">''Isus'', Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.</ref> Ова позиција се назива [[Маркански приоритет]]. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у [[Библија|Библији]] налази прво.
Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за [[Јеванђеље по Луки]] и [[Јеванђеље по Матеју]]. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о [[Исус]]овом животу, а то је еванђеље по Марку.<ref name="Enciklopedija živih religija">''Isus'', Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.</ref> Ова позиција се назива [[Маркански приоритет]]. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у [[Библија|Библији]] налази прво.


Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у [[Галилеја|Галилеји]], у [[Јерусалим]]у, муку, смрт и [[васкрсење|ускрснуће]]. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.<ref name="Kembridž">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. {{page|year=|id=ISBN 86-7473-281-X|pages=}}</ref> Еванђеље се завршава речима "''бојаху се''": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.<ref name="Kembridž"/> У овом јеванђељу је записано и проповедање [[апостоли|апостола]] [[Свети Петар|Петра]] у Риму.
Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у [[Галилеја|Галилеји]], у [[Јерусалим]]у, муку, смрт и [[васкрсење|ускрснуће]]. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.<ref name="Kembridž">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. {{page|year=|id=ISBN 978-86-7473-281-6|pages=}}</ref> Еванђеље се завршава речима "''бојаху се''": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.<ref name="Kembridž"/> У овом јеванђељу је записано и проповедање [[апостоли|апостола]] [[Свети Петар|Петра]] у Риму.


[[Датотека:Andrea Mantegna 087.jpg|мини|лево|200п|Марко Јеванђелист]]
[[Датотека:Andrea Mantegna 087.jpg|мини|лево|200п|Марко Јеванђелист]]

Верзија на датум 19. јул 2015. у 11:52

Јеванђеље по Марку (грч. Κατὰ Μᾶρκον εὐαγγέλιον Kata Markon euangelion) је друга књига Новог завета, најкраће је и најједноставније јеванђеље. Библијска скраћеница књиге је Мк.

Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за Јеванђеље по Луки и Јеванђеље по Матеју. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о Исусовом животу, а то је еванђеље по Марку.[1] Ова позиција се назива Маркански приоритет. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у Библији налази прво.

Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у Галилеји, у Јерусалиму, муку, смрт и ускрснуће. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.[1] Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.[2] Еванђеље се завршава речима "бојаху се": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.[2] У овом јеванђељу је записано и проповедање апостола Петра у Риму.

Марко Јеванђелист

Према предању, написао га је апостол Марко, највјеројатније у Риму око 64. – 70. године[3][4], на грчком језику. Сматра се да је засновано на сећањима св. Петра. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за римску хришћанску заједницу.

Референце

  1. ^ а б Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
  2. ^ а б Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
  3. ^ Edwards 2002, стр. 9.
  4. ^ France 2002, стр. 39.

Литература

Спољашње везе