Козара — разлика између измена

Координате: 44° 58′ 00″ С; 16° 55′ 00″ И / 44.9666666667° С; 16.9166666667° И / 44.9666666667; 16.9166666667
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 22: Ред 22:
| изговор =
| изговор =
}}
}}
'''Козара''' је [[планина]] у [[северозапад|сјеверозападном]] дијелу [[Република Српска|Републике Српске]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]].<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина">''Козара: вјечито поносна и легендарна планина'', аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007), стр. 5</ref>
'''Козара''' је [[планина]] у [[северозапад|сјеверозападном]] дијелу [[Република Српска|Републике Српске]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]].<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина">''Козара: вјечито поносна и легендарна планина'', аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007), pp. 5</ref>


Козара се простире у дужину од 70 -{[[километар|km]]}- и ширину од 20 до 30 -{[[километар|km]]}-.<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"/> Омеђена је [[река|ријекама]] [[Сава|Савом]] на [[север|сјеверу]], [[Врбас (ријека)|Врбасом]] на [[исток]]у, [[Сана (ријека)|Саном]] на [[југ]]у, [[Уна|Уном]] на [[запад]]у и [[Гомјеница (река)|Гомјеницом]].<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"/> Највиши [[Планински врх|врх]] Козаре је [[Лисина (Козара)|Лисина]] (978 -{[[Метар|m]]}- [[апсолутна висина|нмв.]]).<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"/> Козара се протеже у правцу [[северозапад|сјеверозапад]]-[[југоисток]] на подручју 7 [[општина]]: [[Општина Нови Град|Нови Град]], [[Општина Костајница|Костајница]], [[Општина Козарска Дубица|Козарска Дубица]], [[Општина Градишка|Градишка]], [[Општина Лакташи|Лакташи]], [[Град Бања Лука|Бања Лука]] и [[Град Приједор|Приједор]].<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"/>
Козара се простире у дужину од 70 -{[[километар|km]]}- и ширину од 20 до 30 -{[[километар|km]]}-.<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"/> Омеђена је [[река|ријекама]] [[Сава|Савом]] на [[север|сјеверу]], [[Врбас (ријека)|Врбасом]] на [[исток]]у, [[Сана (ријека)|Саном]] на [[југ]]у, [[Уна|Уном]] на [[запад]]у и [[Гомјеница (река)|Гомјеницом]].<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"/> Највиши [[Планински врх|врх]] Козаре је [[Лисина (Козара)|Лисина]] (978 -{[[Метар|m]]}- [[апсолутна висина|нмв.]]).<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"/> Козара се протеже у правцу [[северозапад|сјеверозапад]]-[[југоисток]] на подручју 7 [[општина]]: [[Општина Нови Град|Нови Град]], [[Општина Костајница|Костајница]], [[Општина Козарска Дубица|Козарска Дубица]], [[Општина Градишка|Градишка]], [[Општина Лакташи|Лакташи]], [[Град Бања Лука|Бања Лука]] и [[Град Приједор|Приједор]].<ref name="Козара: вјечито поносна и легендарна планина"/>
Ред 65: Ред 65:


== Предајник ==
== Предајник ==
На Козари је 2. октобра 2011. пуштен у рад предајник [[Радио-телевизија Републике Српске|Радио-телевизије Републике Српске]], односно антенски стуб и систем.<ref name="Нови предајник на Козари">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=47145 |title=Нови предајник на Козари |author= |authorlink= |coauthors= |date = 2. 10. 2011. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 3. 10. 2011. }}</ref> Антенски систем који је висок 84 метра је заједнички пројекат [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] и Радио-телевизије Републике Српске.<ref name="Нови предајник на Козари"/> Предајник сигналом Јавног сервиса Републике Српске покрива подручје од Посавине до Западне Крајине, те рејон Шипова и Мркоњић Града.<ref name="Нови предајник на Козари"/>
На Козари је 2. октобра 2011. пуштен у рад предајник [[Радио-телевизија Републике Српске|Радио-телевизије Републике Српске]], односно антенски стуб и систем.<ref name="Нови предајник на Козари">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=47145 |title=Нови предајник на Козари |author= |authorlink= |coauthors= |date = 2. 10. 2011. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 3. 10. 2011. }}</ref> Антенски систем који је висок 84 метра је заједнички пројекат [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]] и Радио-телевизије Републике Српске.<ref name="Нови предајник на Козари"/> Предајник сигналом Јавног сервиса Републике Српске покрива подручје од Посавине до Западне Крајине, те рејон Шипова и Мркоњић Града.<ref name="Нови предајник на Козари"/>


[[Датотека:Kozara National Park Mrakovica Memorial.jpg|мини|десно|170п|Споменик жртвама усташко-фашистичког терора на Мраковици]]
[[Датотека:Kozara National Park Mrakovica Memorial.jpg|мини|десно|170п|Споменик жртвама усташко-фашистичког терора на Мраковици]]
Ред 75: Ред 75:


На једном од врхова планине Козаре, на вису [[Мраковица]], подигнут је [[споменик Револуцији (Козара)|монументални споменик]] палим за слободу у [[Други светски рат|Другом светском рату]], рад вајара [[Душан Џамоња|Душана Џамоње]], са меморијалним зидом на коме је уписано 9921 име страдалих партизана и народа.
На једном од врхова планине Козаре, на вису [[Мраковица]], подигнут је [[споменик Револуцији (Козара)|монументални споменик]] палим за слободу у [[Други светски рат|Другом светском рату]], рад вајара [[Душан Џамоња|Душана Џамоње]], са меморијалним зидом на коме је уписано 9921 име страдалих партизана и народа.
=== Други свјетски рат ===
=== Усташки злочини у Другом светском рату ===
Један наредник домобранац хвалио се у возу како је у једној кући на планини Козари, у Босни убио прво једног старца „а затим бацио бомбу међу четири његова унучета која их је све разнела.
Један наредник домобранац хвалио се у возу како је у једној кући на планини Козари, у Босни убио прво једног старца „а затим бацио бомбу међу четири његова унучета која их је све разнела.



Верзија на датум 8. август 2015. у 06:06

Козара
Лисина
Географске карактеристике
Највиша тачкаЛисина
Ндм. висина978[1] m
Координате44° 58′ 00″ С; 16° 55′ 00″ И / 44.9666666667° С; 16.9166666667° И / 44.9666666667; 16.9166666667
Географија
Козара на карти Босне и Херцеговине
Козара
Козара
РепубликеРепублика Српска РС,  БиХ

Козара је планина у сјеверозападном дијелу Републике Српске, БиХ.[1]

Козара се простире у дужину од 70 km и ширину од 20 до 30 km.[1] Омеђена је ријекама Савом на сјеверу, Врбасом на истоку, Саном на југу, Уном на западу и Гомјеницом.[1] Највиши врх Козаре је Лисина (978 m нмв.).[1] Козара се протеже у правцу сјеверозапад-југоисток на подручју 7 општина: Нови Град, Костајница, Козарска Дубица, Градишка, Лакташи, Бања Лука и Приједор.[1]


Рељеф

Рељеф сваког предјела је резултат његове морфогенезе, тј.резултат дјеловања ендогених и егзогених геоморфолошких процеса. Козара је острвска планина чији се основни, тектонски, рељеф формирао у дугом периоду млађег кенозоика издизањем дијела копна под утицајем орогених покрета у Земљиној кори и отицањем Панонског мора. Најзначајнији период тектонског уобличавања масива Козаре је вријеме алпске орогенезе, крајем мезозоика и почетком терцијара. Највиши врхови су се издигли из Панонског мора средином старијег терцијара (еоцен).

Потом Козара прво постаје полуострво, а крајем терцијара, након отицања панонског залива Паратетиса, дио ширег компактног копна. Даље уобличавање рељефа се одвијало под утицајем егзогених сила тј. деструкције површине Земље процесом ерозије. Припада Динарском систему планина.

И поред тога што је Козара стара-громадна планина и релативно мале надморске висине, она посједује велики број стрмих страна, стјеновитих предјела, увала, завала.

У средишњем дијелу планине, смјером исток-запад, уздиже се врх Мраковица (804 m), а смјером сјеверозапад, у подножју Мраковице извире поток Мала Мљечаница, који се даљим током, остављајући са своје десне стране веома стрму страну, Витловску косу, спаја са рјечицом Грачаницом, на мјесту Саставци.

Биљни и животињски свијет

Вертикална стратификација биљног система планине изгледа овако: на пашњаке у плодном Поткозарју наслања се спрат листопадних шума, углавном граба, букве и храста, изнад њега црногоричне шуме смреке, јеле и бора, из којих извирују камене литице козарачких врхова: Лисине, Козарачкго камена, Зечјег камена...

Хоризонтални распоред шума: на сјеверу доминирају високе јелове и букове шуме а у јужном дијелу су површине обрасле ниским шумама храста и културама четинара- црни бор, бијели бор и смријека (смрча).

Када би се код Лакташа у близини Бањалуке ушло у козарачке шуме, седамдесет километара би се могло непрекидно пролазити кроз шуме, а настављајући даље од хрватске границе, и много дуже.

Козара има и велики број љековитог биља: нана, камилица, мајчина душица, зова...

Поред великог броја отровних гљива има и огроман број јестивих гљива: вргањи, лисичице, смрчци, рудњаче, пухаре, пупавке... Богата је сваковрсном ловном дивљачи: срном, дивљом свињом, дивљом мачком, лисицом, зецом, потом фазаном, дивљом патком, јаребицом, у вријеме великих поплава ријеке Саве, бјежећи од поводња у Козари нађу уточиште и јелени, што све заједно чини ловни резерват риједак у овоме дијелу Балкана. Овом богатству дивљачи доприноси и чињеница да је тотово свих 70 км дужине и 20 км ширине планина прекривена шумама.

Индустријски потенцијали

Непрегледне шуме, уз домаћински однос према њима и нама, су непресушни извор блага од здравља до индустрије. Премудра и намјерна Аустроугарска царевина је, још крајем 19. вијека, по цијелој Козари изградила ускотрачну пругу којом је лакше и брже одвозила наше шуме у своје фабрике. (Остаци пруге су и сада видљиви по планини).

Туризам, лов, планинарење на Козари

Природне љепоте Козаре и њени разнолики предјели честа су одредница многих планинарских и ловачких друштава из околних градова, Приједора, Козарске Дубице, Бање Луке и Градишке.

Лов је на Козари стар колико и човјек. На њој се организовано лови од времена оснивања првог ловачког друштва 1906. године. На нижим надморским висинама има јаребице, препелице и фазана. Како се висина повећава тако се мијења и састав дивљачи у ловишту. Следе зец, лисица, срнећа дивљач, дивља свиња, дивља мачка...

Посебно активна друштва на подручју Козаре су Планинарско алпинистички клуб Паук-Приједор, Планинарско друштво Клековача из Приједора као и планинарско друштво Превија из Бање Луке.

Када се ове дјелатности у пракси не би дијелиле, и када би им се организовано приступало с намјером да се синхронизују и примјере јена другој, ефекти би могли бити и у финансијском погледу много значајнији.

Предајник

На Козари је 2. октобра 2011. пуштен у рад предајник Радио-телевизије Републике Српске, односно антенски стуб и систем.[2] Антенски систем који је висок 84 метра је заједнички пројекат Владе Републике Српске и Радио-телевизије Републике Српске.[2] Предајник сигналом Јавног сервиса Републике Српске покрива подручје од Посавине до Западне Крајине, те рејон Шипова и Мркоњић Града.[2]

Датотека:Kozara National Park Mrakovica Memorial.jpg
Споменик жртвама усташко-фашистичког терора на Мраковици

Козара и историја

Козара је питома планина. Није висока, али су све остале њене димензије, и географске и оне друге, грандиозне. На њој, по Витловској има прашумских простора по којима још није крочила људска нога. Није ова планина безазлена, у њој се лако може и лутати и залутати, а да није таква зар би се по њој током вијекова тражила збјежишта што су чувала главе за сва наша сјећања. Огромна пространства шума, многобројне косе, висови, јарци и пропланци, изобиље дивљачи, рибе и јестивог биља, љековито биље, много дрвета, силни бивци, на хиљаде извора питка воде, пружало је довољно заклона и сигурности у овим вјетровитим многонационалним и многоконфесионалним, па зато увијек ризичним, просторима. Од праисторије, преко историје новог вијека, многобројних буна и погрома, из времена Турака, Аустроугара и Нијемаца, Петра Поповића- Пеције и др Младена Стојановића, националних ратова аутохтоних Муслимана и Срба, ножа хрватских усташа, па до најновијег времена Козари је синоним живот. У њој су збјегови и збјежишта кроз историју. Нема овдје мјеста никаквом политичком ни идеолошком разлогу. У Козару су Срби долазили „главом без обзира“ да би са домаћим Србима по њој спашавали сопствене главе. Козара је и једна од тачака у којој је извојевана побједа у Дугом свјетском рату против Њемаца и домаћих квислинга на територији тадашњне Краљевине Југославије, потом ФНРЈ-е и СФРЈ-е. У Козари су се дизали устанци и буне. Она је породилиште и гробница. Козара је зато митска планина.

На једном од врхова планине Козаре, на вису Мраковица, подигнут је монументални споменик палим за слободу у Другом светском рату, рад вајара Душана Џамоње, са меморијалним зидом на коме је уписано 9921 име страдалих партизана и народа.

Други свјетски рат

Један наредник домобранац хвалио се у возу како је у једној кући на планини Козари, у Босни убио прво једног старца „а затим бацио бомбу међу четири његова унучета која их је све разнела.

Врхови Козаре

Ријеке и потоци Козаре

Остали топоними Козаре

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ Козара: вјечито поносна и легендарна планина, аутор: Драго Тодић, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Број 27, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (2007), pp. 5
  2. ^ а б в „Нови предајник на Козари”. Радио-телевизија Републике Српске. 2. 10. 2011. Приступљено 3. 10. 2011. 

Литература

  • Марјановић Н. Тенис у Приједору, Србоштампа, Београд, 1999.

Спољашње везе