Стари двор — разлика између измена

**Стари двор**
	Стари двор
	Стари двор, поглед са Трга Николе Пашића.Стари двор, поглед са Трга Николе Пашића.
Информације
Локација	Београд, Србија
Статус	завршена
Саграђена	1882-1884
Компаније
Архитекта	Александар Бугарски

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. август 2015. у 16:37

Стари Двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице Краља Милана и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Трг Николе Пашића. Двор, који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 1881–1884, је била резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I (1921–1922), а данас је седиште Скупштине града Београда.

Ову је зграду у духу академизма и са ренесансном декорацијом пројектовао Александар Бугарски.^[1] То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике куполе са позлаћеним крунама на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример Дворска капела) или су измењени до непрепознатљивости (велико степениште, Престона дворана, и сл.) У социјалистичком периоду, главни торањ је красила звезда петокрака, која је током демонстрација 1996–1997. замењена позлаћеним двоглавим орлом раширених крила, даром београдских златара.

У овом Двору је била званична Краљевска Резиденција, али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде 1919. и 1920. године заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У овом Двору су приређивани званични пријеми и друге државне функције.

Сада је користи Скупштина града Београда.

Галерија

Разрушен југословенски краљевски Двор Бомбардовање Београда (1941)

Види још

Референце

^ Бранко Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, издавачка агенција „Драганић“, Београд, 1994. године, стр. 228-229

Спољашње везе

[Vujovic-1] Бранко Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, издавачка агенција „Драганић“, Београд, 1994. године, стр. 228-229

[1]

@@ Ред 33: / Ред 33: @@
 |референце           =
 }}
+'''Стари Двор''' је репрезентативно здање у [[Београд]]у, на углу [[Улица краља Милана (Београд)|Улице Краља Милана]] и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на [[Трг Николе Пашића]]. Двор, који је подигао краљ [[Милан Обреновић]] у периоду [[1881]]–[[1884]], је била резиденција краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] (у периоду [[1903]]–[[1921]]) и краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I]] ([[1921]]–[[1922]]), а данас је седиште [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]].
+Ову је зграду у духу [[академизам|академизма]] и са [[ренесанса|ренесансном]] декорацијом пројектовао [[Александар Бугарски]].<ref name="Vujovic">Бранко Вујовић, ''Београд у прошлости и садашњости'', издавачка агенција „Драганић“, [[Београд]], [[1994]]. године, стр. 228-229</ref> То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике [[купола|куполе]] са [[позлата|позлаћеним]] [[круна]]ма на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример ''Дворска капела'') или су измењени до непрепознатљивости (''велико степениште'', ''Престона дворана'', и сл.) У социјалистичком периоду, главни торањ је красила [[петокрака звезда|звезда петокрака]], која је током [[Демонстрације у Србији 1996–1997.|демонстрација 1996–1997.]] замењена позлаћеним двоглавим орлом раширених крила, даром београдских златара.
-'''Стари двор''', једно од најрепрезентативнијих здања [[Београд]]a, заједно са зградом [[Нови двор|Новог двора]], данас представља сведочанство првог дворског комплекса у Србији и владавине две династије, [[Обреновићи|Обреновић]] и [[Карађорђевићи|Карађорђевић]].
-== Историјат ==
-Историја првог дворског комплекса у Београду сеже све до четрдесетих година 19. века, када је имање које је обухватало простор данашњег [[Пионирски парк|Пионирског парка]], заједно са Девојачким парком, између улица [[Улица Краља Милана (Београд)|Краља Милана]] и [[Улица Краљице Наталије |Краљице Наталије]], купио [[Стојан Симић]], један од најутицајнијих људи Кнежевине Србије, вођа уставобранитељског режима и председник Државног савета. Симић је исушио мочваре, насуо и изравнао терен, и на непарној страни данашње улице Краља Милана подигао кућу у периоду 1840-1842. године, која је касније добила назив [[Стари конак]]. Откуп овог здања са околном баштом за потребе смештања двора кнеза Александра Карађорђевића 1842/43. године означио је настајање првог дворског комплекса у Београду. Зграда је за потребе кнежевског двора детаљно преуређена и знатно проширена, око баште је подигнута ограда а остатак мочваре је исушен и башта изнова уређена. Претварању у репрезентативније уређен „вернакуларни врт“ посветила је пажњу још кнегиња Персида Карађорђевић. Дворска башта била је подељена на „врт“, окренут ка улици Краља Милана који је чинио репрезентативни део дворске целине и на „парк“ у задњем делу ограђен зиданом оградом. У средишњем делу парка налазио се базен са скулптуром девојке са крчагом у руци, израђеном у Бечу. Од средине 19. века око Старог конака, као стожера будућег комплекса, подигнут је читав низ грађевина: Мали дворац, Двор престолонаследника (зграда Министарства иностраних и унутрашњих послова), зграда дворске страже и неколико помоћних објеката према Дворској (данас улица Драгослава Јовановића) и улицама [[Улица кнеза Милоша|Кнеза Милоша ]] и [[Улица Крунска|Крунској]]. Ниједна од наведених грађевина није сачувана до данас.
-Идеја о претварању дворског комплекса у репрезентативну владарску резиденцију јавила се у време стицања државне и територијалне самосталности након Берлинског конгреса 1878. године, а додатно је била подстакнута и припремама за проглашење Србије за краљевину 1882. године. Почетком осамдесетих година 19. века према замисли архитекте [[Александар Бугарски|Александра Бугарског]], једног од најзначајнијих представника српског градитељства са краја 19. и почетка 20. века, будући двор замишљен је као трочлана композиција, чији је централни део намењен боравку владара предвиђен на месту Старог конака. Са десне стране Старог конака планирана је изградња крила намењеног за Двор престолонаследника, док је лево крило требало да служи за одржавање свечаних пријема и дипломатских посета. Од целокупне замисли реализовано је једино лево крило комплекса – Стари двор, док је изградња десног крила изведена тек три деценије касније подизањем Новог двора према потпуно новом пројекту.
-Након династичке смене на владарском престолу Србије 1903. године, Стари  конак је порушен, а Стари двор је постао званична резиденција династије Карађорђевић. Због страдања објекта у бомбардовању током [[Први светски рат|Првог светског рата]], 1921. године отпочели су радови на рестаурацији здања. Комисију која је водила ове радове чинили су представници Министрстава грађевина и финансија, управник двора и сликар [[Урош Предић]]. До априла 1922. завршена је већина радова, обновљени су позлаћени гипсани радови на зидовима зимске баште и у свечаној сали, а све просторије опремљене су новим намештајем, набављеним у Лиону и Бечу. Када је 1922. године Нови двор отворен као званична краљевска резиденција, Стари двор је добио своју првобитну, јавну намену, предвиђену још пројектом Александра Бугарског из 1881. године.
-После Другог светског рата у згради Старог двора налазио се Президијум Народне скупштине, Влада ФНРЈ и Савезно извршно веће. Од 1961. у Старом двору смештена је Скупштина града Београда. Зграда Старог двора је 1983. године проглашена за споменик културе („Службени лист града Београда“ бр. 4/83).
-== Архитектура ==
-Стари двор је саграђен у периоду од 1881. до 1884. године на месту накадашњег Малог дворца кнеза Михаила на углу улица Краља Милана и Дворске (данас Драгослава Јовановића). Реализован је према пројекту архитекте Александра Бугарског, а на основу замисли и према упутствима самог [[Краљ Милан Обреновић|краља Милана Обреновића]]. О унутрашњој декорацији Старог двора бринула се комисија коју су поред архитекте Бугарског чинили професор Велике школе Михаило Валтровић и сликар [[Доменико д'Андреа]]. Целокупан декоративни украс и намештај двора набављени су у бечким уметничким радионицама. Складним односом између симетричне форме и академски обликованих фасада са богатом декорацијом античког, ренесансног и барокног порекла, Стари двор одражава владајуће академске стилске и архитектонске концепције и представља најраскошнију владарску резиденцију до тада подигнуту у Србији.
-Идеја о формирању сложенијег дворског комплекса утицала је на то да значење главне фасаде Старог двора добије фасада оријентисана према дворском врту и планираном десном крилу комплекса, двору шрестолонаследника. Ова фасада је, као и фасада према улици Краља Милана, била знатно раскошније украшена у односу на преостала два фасадна платна. Њена симетричност истакнута је положајем главног улаза као и трочланом поделом и складним распоредом архитектонских елемената – балкона, стубова са јонским и коринтским капителима, парова каријатида, декоративне фасадне пластике и двема куполама украшеним краљевским крунама. У средишту великог фронтона тимпанона над каријатидама фасаде према улици Краља Милана, постављен је нови грб Краљевине Србије, који се сматра првим и најстаријим грбом Краљевине истакнутим на јавном здању. Угаони део објекта према улицама Краља Милана и Драгослава Јовановића решен је тако да подесећа на кулу која се завршава куполом са високим шиљком и двоглавим орлом на врху. Постављање овог симбола указује на директне везе између грађења двора и проглашења Краљевине Србије. Скромније обрађеном фасадом према башти доминирао је бочни ризалит са тространом апсидом дворске капеле на спрату.
-Облик и решење основе, као и чињеница да је објекат првобитно намењен за смештај гостију краљевске породице и за одржавање свечаних пријема, у значајној мери одредили су и распоред просторија, чије је уређење било предмет посебне пажње архитекте Бугарског. Најупечатљивији елемент ентеријера била је његова централна просторија - зимска башта, окружена холовима из којих је био омогућен приступ у све остале одаје приземља и спрата. Просторија се истицала стакленим кровом, богатом позлаћеном декоративном пластиком на зидовима, а централни мотив представљало је двокрако храстово степениште. Све репрезентативне просторије двора имале су богато уређење: свечана сала, салон са клавиром, жути салон, црвени салон, турска соба, трпезарија, лила салон, библиотека, дворска капела.
-Наредна темељна обнова Старог двора уследила је током 1930. и 1931. под надзором архитекте управе двора Драгомира Тадића. Све фасаде и декоративна пластика објекта, првобитно изведени у малтеру, замењени су ликорезачким и украсним радовима у вештачком камену, који су рађени под надзором архитекте Светомира Лазића. Стари двор је тешко оштећен у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године. После ослобођења и друштвених промена које су потом наступиле, старо дворско здање добило је нову намену. Изменама насталим током реконструкције 1947-1949. године, грађевина је добила не само нову функцију већ и потпуно ново решење улазне партије и фасаде према Булевару краља Александра, према пројекту архитекте Драгише Брашована. Приликом ове реконструкције уклоњене су и две мање куполе са краљевским крунама, а на обновљене делове фасада нису враћена некадашња краљевска знамења. Реконструкција и уређење ентеријера изведени су према пројекту архитекте [[Александар Ђоређевић (архитекта)|Александра Ђорђевића]]. Посебна пажња посвећена је уређењу свечане сале која је украшена новим државним и републичким симболима, као и витражима са темама из Народноослободилачке борбе. Осим Брашована и Ђорђевића у реконструкцији здања учествовали су и други домаћи архитекти, између осталих [[Братислав Стојановић]], [[Милан Минић]], [[Слободан Михаиловић]] и [[Момчило Белобрк]].
+У овом Двору је била званична [[Краљевска Резиденција]], али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде [[1919]]. и [[1920]]. године [[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овом Двору су приређивани званични [[пријем]]и и друге државне функције.
+Сада је користи [[Скупштина града Београда]].
 == Галерија ==
@@ Ред 66: / Ред 48: @@
 File:Stari Dvor, Beograd (by Pudelek).JPG
 </gallery>
-== Извори ==
-Документација ЗЗСКГБ, Досије споменика културе Зграда Старог двора
-Марко Поповић, Хералдички симболи на београдским јавним здањима, Београд 1997, 52.
-Светлана В. Недић, Из историје Старог двора, Наслеђе II, Београд 1999, 11.
-А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX –XX век), Београд, 2005, 302-304.
-Богдан Несторовић, Архитектура Србије у XIX веку, Београд 2006, 182. 301.
 == Види још ==
@@ Ред 82: / Ред 54: @@
 * [[Стари конак]]
+== Референце ==
+{{reflist}}
 == Спољашње везе ==
-. Танјуг.тачно, Дани Београда, http://www.tanjug.rs/novosti/125412/dani-beograda-od-16--do-19--aprila--bogat-kulturni-program.htm од 12.5.2014.
-. Политика online, http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Istorija-na-srpskim-zdanjima/t38797.lt.html, 12.5.2014.
-. ПОЛИТИКА online, slike spojile Korziku i Prijepollje, Милан Минић http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Slike-spojile-Korziku-i-Prijepolje.lt.html од 13.5.2014.
 {{портал|Београд|Србија}}
 {{commonscat|Old Palace (Belgrade)}}

п р у Град Београд
Градске општине	Барајево Вождовац Врачар Гроцка Звездара Земун Лазаревац Младеновац Нови Београд Обреновац Палилула Раковица Савски венац Сопот Стари град Сурчин Чукарица
Знамења	Трг републике Победник Кнез Михаилова Калемегдан Трг Николе Пашића Кућа цвећа Капије Београда Славија Студентски трг Авала Споменик Незнаном јунаку Авалски торањ Топчидер Београдска синагога Бајракли џамија
Архитектонски симболи	Зграда НБС Капетан-Мишино здање Хотел Москва Дом Народне скупштине Републике Србије Палата САНУ Хотел „Бристол” Палата Министарства финансија КЈ Игумановљева палата Палата Албанија Зграда БИГЗ-а Палата Србија Београђанка Генекс кула Штарк арена Мост на Ади Пословни центар „Ушће”
Дворци и тврђаве	Дворски комплекс Бели двор Краљевски двор Градски дворови Стари двор Нови двор Конак кнегиње Љубице Београдска тврђава Жрнов Земунска тврђава Кула Гардош
Верски објекти	Храм Светог Саве Саборна црква Стара црква Светог Марка Црква Светог Марка Манастир Фенек Манастир Светог архангела Гаврила Вазнесењска црква Црква Светог Александра Невског
Манифестације	Ноћни живот у Београду БЕМУС Београдски џез фестивал ФЕСТ Фестивал ауторског филма Београдски фестивал игре Београдски сајам књига Београдски фестивал пива БИТЕФ БЕЛЕФ BELDOCS Мартовски фестивал Guitar Art Festival Међународни салон стрипа Радост Европе Ноћ музеја СОФЕСТ Октобарски салон
Библиотеке	Народна библиотека Србије Библиотека града Београда Библиотека „Свети Сава” Земун Библиотека „Милутин Бојић”
Позоришта	Народно позориште у Београду Опера и театар Мадленијанум Београдска филхармонија Београдско драмско позориште Југословенско драмско позориште Позориште „Бошко Буха” Београд Атеље 212 Позориште лутака „Пинокио” ДАДОВ КПГТ
Музеји	Народни музеј Србије Музеј афричке уметности Музеј примењене уметности Музеј савремене уметности Војни музеј Музеј града Београда Музеј позоришне уметности Музеј ваздухопловства Музеј Југославије Природњачки музеј Музеј Николе Тесле Музеј Вука и Доситеја Железнички музеј Србије ПТТ музеј Музеј српске књижевности Музеј књиге и путовања Етнографски музеј Историјски музеј Завичајни музеј Земуна Завичајни музеј Жаркова Музеј жртава геноцида Педагошки музеј Музеј Цептер
Образовање	Српска академија наука и уметности Универзитет у Београду Универзитет уметности у Београду Универзитет Мегатренд Универзитет Унион Коларчева задужбина Шуматовачка - Центар за ликовно образовање
Саобраћај	Аеродром Никола Тесла Београд Беовоз Градско саобраћајно предузеће Београд Београдска аутобуска станица Железничке станице у Београду
Језера	Ада Сафари Велики Галијаш Дубоки Поток Марковачко језеро Језеро Очага Паригуз Рабровачко језеро Савско језеро Језеро Трешња Ракина бара Језеро Бела река Топчидерска језера Језеро Велико блато