Босанска Крупа — разлика између измена

Координате: 44° 53′ 00″ С; 16° 09′ 00″ И / 44.883333° С; 16.15° И / 44.883333; 16.15
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 47: Ред 47:


На многим местима а нарочито у Босанској Крајини, Лици, Крбави и Банији усташе су силовале не само девојчице већ и децу. По селима среза Босанске Крупе „усташе су вршиле силовање малолетних девојчица, па их после убијали“.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр.226</ref><ref>Кристина Бурсаћ, бабица из Отаве срез Босанска Крупа (К)</ref>{{Непоуздан извор}}
На многим местима а нарочито у Босанској Крајини, Лици, Крбави и Банији усташе су силовале не само девојчице већ и децу. По селима среза Босанске Крупе „усташе су вршиле силовање малолетних девојчица, па их после убијали“.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр.226</ref><ref>Кристина Бурсаћ, бабица из Отаве срез Босанска Крупа (К)</ref>{{Непоуздан извор}}

Многе српске православне цркве служиле су усташама као затвори за Србе. Тако је Босанској Крупи за време великог илинданског покоља Срба 1941. године у цркви затворено око 70 лица. Ту су их усташе страшно тукле и палиле „црквене свеће и Србима се изругивали да им још за живота горе свеће. (за душу). Доцније су их из цркве извели и поубијали у пољу, а у цркву затворили похапшене Српкиње из Босанске Крупе.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 169</ref>


=== Становништво ===
=== Становништво ===

Верзија на датум 16. август 2015. у 18:26

Босанска Крупа
Босанска Крупа
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонУнско-сански кантон
ОпштинаБосанска Крупа
Становништво
 — 2013.Пад 11.514
Географске карактеристике
Координате44° 53′ 00″ С; 16° 09′ 00″ И / 44.883333° С; 16.15° И / 44.883333; 16.15
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Босанска Крупа на карти Босне и Херцеговине
Босанска Крупа
Босанска Крупа
Босанска Крупа на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75290
Позивни број035
Веб-сајтwww.opcinabosanskakrupa.ba

Босанска Крупа је градско насеље и сједиште истоимене општине у западној Босни, Федерација БиХ, смјештена у долинама ријека Уне и Крушнице. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Босанској Крупи је пописано 11.514 лица.[1]

Географија

Ријека Уна

Највећи дио града развио се на ниском превоју између брда Хума и Старог града на надморској висини од 176 m у проширеном дијелу ријеке Уне.

Историја

Крупа за вријеме рата у Босни и Херцеговини

Средњовековна Крупа била је град у Хрватском краљевству, а приликом једног османског похода на Беч освојио га је Кара-Мустафа паша Соколовић. Посљедњи хрватски капетан био је војвода Петар Бакић, који се утопио на ушћу Крушнице у Уну. Док се водила одсудна битка на лијевој обали Уне, на мјесту гдје се данас налази жељезничка станица налазила се утаборена десетак дана аустријска војска, састављена већином од Хрвата, али под заповједништвом Нијемца Ауерсперга који није хтио помоћи опкољеним Крупљанима. Једна група од осамдесетак Хрвата је покушала доћи у помоћ, али су их османски војници спријечили.

Други свјетски рат

У Босанској Крупи покољ је почео нешто раније 26. јула 1941. године и трајао до 4. августа. Прво су убијани само мушкарци, а затим свако живо српско биће на које су усташе наишле тих дана. Неке су убијали секирама и бацали у Уну, неки из пушака над ископаним јамама, а неке живе бацали у реке као становнике села Варошана где су "преко 300 жена и деце везали по седам заједно и тако везане бацили их у реку Глиницу у којој су се сви подавили".[2]

Поред грађана по причању самих усташа у срезу Босанска Крупа убијено је и око 5.000 сељака. Да наведемо овде још три случаја масовног покоља Срба, у неким селима среза Босанске Крупе, извршене у исто врема када и у самој Крупи. 30. јула 1941. године муслимани усташе упале су у село Језерско и "почели да пале куће, кољу и убијају нејако и салбо". Том приликом учињена су највећа зверства над незаштићеним становништвом. "Мучење је било ужасно! Хватали су жене, децу девојке и мушкарце и просто измишљали са највећим задовољством на какве ће их муке ставити. Неке су убијали из пушке, другима су вадили очи, секли уши, нос, кидали нокте са прстију, парали мајчину утробу и унутра стављали дете, па их тако све оставили да у највећим мукама умру. Друге су затварали у куће по 50-100 заједно, и у кућама спаљивали. Зликовцима је и то било мало, па су људима вадили срце и црева и са њима се извесно време са највећим задовољством играли".[3]

Око Св. Илије муслимани усташе из села Мразовац, Бучевци, Варошка Ријека и Бужин напали су село Стабанџу, и извршили свиреп покољ. "Убијали су нас", каже један сведок "секирама, виликим ножевима, косама, вилама и разним другим оружјем". Везивали су по 50-100 Срба и тражили "таквог муслимана који је могао најбоље да сече српске главе", да бих их убио, зашта је добијао "заслужену награду".

Нарочито је интересантан случај са покољем Срба у селу Миостре. Ово село већином муслиманско и само је у једном крају имало 37 српских кућа. "Данас овај заселак не постоји, куће су све разрушене, народ без обзира на доба и пол поубијан, а тела њихова побацана у једну пећину ниже села". Из целог села остало је у животу само пет душа, људи који су се затекли у заробљеништву у Немачкој и једна девојка коју је један муслиман узео за жену и тако је спасао. Остала је још једна девојчица која је приликом масовног убијања била рањена и изгубила свест. Кад су убијане носили да баце у бездан-пећину понели су и њу, рачунајући да је мртва. Касније је дошла свести и како је била међу горњим лешевима , то се на неки начин испузала, спасила и остала у животу. "Српску земљу ору данас муслимани"[4]

напомена: у оригиналу Миостре вероватно село Миострах


Многи Срби страдали су приликом одласка на вашаре у поједине вароши, 27. јула 1941. године на вашару у Босанској Крупи похватани су сви Срби који су се ту затекли.[5]

На многим местима а нарочито у Босанској Крајини, Лици, Крбави и Банији усташе су силовале не само девојчице већ и децу. По селима среза Босанске Крупе „усташе су вршиле силовање малолетних девојчица, па их после убијали“.[6][7][непоуздан извор?]

Многе српске православне цркве служиле су усташама као затвори за Србе. Тако је Босанској Крупи за време великог илинданског покоља Срба 1941. године у цркви затворено око 70 лица. Ту су их усташе страшно тукле и палиле „црквене свеће и Србима се изругивали да им још за живота горе свеће. (за душу). Доцније су их из цркве извели и поубијали у пољу, а у цркву затворили похапшене Српкиње из Босанске Крупе.[8]

Становништво

Католичка црква, џамија и православна црква у Босанској Крупи

Напомене

Референце

  1. ^ Попис становништва у БиХ 2013.
  2. ^ Страњаковић 1991, стр. 250, 251
  3. ^ Страњаковић 1991, стр. 251.
  4. ^ Страњаковић 1991, стр. 252.
  5. ^ Страњаковић 1991, стр. 191.
  6. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр.226
  7. ^ Кристина Бурсаћ, бабица из Отаве срез Босанска Крупа (К)
  8. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 169

Спољашње везе