Глина (град) — разлика између измена

Координате: 45° 20′ 18″ С; 16° 05′ 27″ И / 45.338262373151124° С; 16.090970867403804° И / 45.338262373151124; 16.090970867403804
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39: Ред 39:
По капитулацији [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у [[април]]у [[1941]]. [[усташе]] су у Глини [[10. мај|10.]] и [[11. мај]]а поубијали већину [[Срби|Срба]] мушкараца ознад 12 година и комуниста, а [[3. август]]а стрељали су 1.260 Срба већином из котара [[Вргинмост]]. У јулу 1941 у околини Глине формирани су партизански одреди од 15 до 40 бораца. Глински партизански одред ушао је у новембру 1941. у састав 5. банијског ослободилачког партизанског батаљона. Оперативна група од делова 7. банијске и 8. кордунашке дивизије напала је [[22. октобар|22]]/[[23. октобар|23. октобра]] [[1942]]. усташки и домобрански гарнизон у Глини. У град су 23. октобра продрли делови 1. и 7. бригаде, али га нису заузели. У сардњи са 8. кордунашком дивизијојм 7, банијска дивизија је 23—25. октобра опколила и напала [[Немци|Немце]] у Глини, али место није заузела. Делови 7. дивизије ослободили су га у јануару 1944. У априлу 1944 у котару је деловало више НОО-а: котарски 13. општинских, градски и 93 сеоска, укупно 108 НОО-а са 497 одборника. Радиле су 24 школе са 3754 полазника. Од тада је град означен као значајан центар политичког, друштвеног, културног и привредног живота на слободној територији Хрватске. Ту је боравио и ЦК КПХ и ГШХ, почео је рад конгрес доктора, конгрес културних радника и конгрес правника, основана је „Просвјета“, културно-просветно друштво Срба у Хрватској. Одржана је окружна конференција АФЖ-а и УСАОЈ-а за Банију, радило је Народно позориште, партизанска гимназија и школе општег и стручног смера.
По капитулацији [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у [[април]]у [[1941]]. [[усташе]] су у Глини [[10. мај|10.]] и [[11. мај]]а поубијали већину [[Срби|Срба]] мушкараца ознад 12 година и комуниста, а [[3. август]]а стрељали су 1.260 Срба већином из котара [[Вргинмост]]. У јулу 1941 у околини Глине формирани су партизански одреди од 15 до 40 бораца. Глински партизански одред ушао је у новембру 1941. у састав 5. банијског ослободилачког партизанског батаљона. Оперативна група од делова 7. банијске и 8. кордунашке дивизије напала је [[22. октобар|22]]/[[23. октобар|23. октобра]] [[1942]]. усташки и домобрански гарнизон у Глини. У град су 23. октобра продрли делови 1. и 7. бригаде, али га нису заузели. У сардњи са 8. кордунашком дивизијојм 7, банијска дивизија је 23—25. октобра опколила и напала [[Немци|Немце]] у Глини, али место није заузела. Делови 7. дивизије ослободили су га у јануару 1944. У априлу 1944 у котару је деловало више НОО-а: котарски 13. општинских, градски и 93 сеоска, укупно 108 НОО-а са 497 одборника. Радиле су 24 школе са 3754 полазника. Од тада је град означен као значајан центар политичког, друштвеног, културног и привредног живота на слободној територији Хрватске. Ту је боравио и ЦК КПХ и ГШХ, почео је рад конгрес доктора, конгрес културних радника и конгрес правника, основана је „Просвјета“, културно-просветно друштво Срба у Хрватској. Одржана је окружна конференција АФЖ-а и УСАОЈ-а за Банију, радило је Народно позориште, партизанска гимназија и школе општег и стручног смера.


Долазак усташа на власт
'''Долазак усташа на власт
'''
Окупација Глине извршена је одмах по проглашењу НДХ. Истог дана хрватско становништво у Глини обукло је усташке униформе и наоружало се и окитило усташким амблемима и хрватским тробојкама и у надлештвима узело сву власт у своје руке. Целом том акцијом руководила је усташка организација , која је у Глини створена још 1930. године под руководством тамошњег адвоката др. Пука, доцнијег министра у Павелићевој влади, и лекара др Ребака Јураја. Обојица су доцније били у вези са Павелићем у инсостранству. У усташку организацију њих двојица су увукли "велики део Хрвата и олоша" а одраније су располагали оружјем и другим потребним материјалом за преузимање власти у датом моменту".
Окупација Глине извршена је одмах по проглашењу НДХ. Истог дана хрватско становништво у Глини обукло је усташке униформе и наоружало се и окитило усташким амблемима и хрватским тробојкама и у надлештвима узело сву власт у своје руке. Целом том акцијом руководила је усташка организација , која је у Глини створена још 1930. године под руководством тамошњег адвоката др. Пука, доцнијег министра у Павелићевој влади, и лекара др Ребака Јураја. Обојица су доцније били у вези са Павелићем у инсостранству. У усташку организацију њих двојица су увукли "велики део Хрвата и олоша" а одраније су располагали оружјем и другим потребним материјалом за преузимање власти у датом моменту".



Верзија на датум 16. август 2015. у 23:11

Глина

Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
Становништво
Становништво
 — 2011.4.667
 — густина8,59 ст./km2
Агломерација (2011.)9.341
Географске карактеристике
Координате45° 20′ 18″ С; 16° 05′ 27″ И / 45.338262373151124° С; 16.090970867403804° И / 45.338262373151124; 16.090970867403804
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина543 km2
Глина на карти Хрватске
Глина
Глина
Глина на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникМилан Бакшић
Поштански број44400
Веб-сајт
www.grad-glina.hr

Глина је град у Хрватској у Сисачко-мославачкој жупанији. Налази се у области Банија. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.341 становника, а у самом насељу је живело 4.667 становника.[1]

Историја

Глина се први пут помиње у даровницама 1209. и 1211, којима Андрија II, дарује опатију Топуско поседима и кметовима са подручја око реке Глине. Само место се тада налазило 5—6 km низводно од данашњег града. Често је долазило до сукоба између Глињана (Glinenses) и опатије које је Бела IV покушао помирити на сабору у Сегедину 1242. оделивши земљу опатије (Врановина) од имања глинских грађана. Међутим сукоби са опатијом, у којима се истиче неколико глинских родова (Хајтићи, Класнии, Перековићи, Ткалчевиће, Турковићи, Кеглевићи) трају и даље све до упада Турака (1563.), који заузимају цели крај, а народ бежи у шуму и прекокупске крајеве. (жупски град Гору Турци су заузели (1591)). Међутим Глина не остаје дуго под турском влашћу, јер после пораза код Сиска 1593. Турци су потиснути на Уну. После турског повлачења Глина се не спомиње до 1737. када је у њој орджана хрватски сабор на „бојном пољу“. Тада је већ насеље налази на данашњем месту. Старо насеље су вероватно спалили Турци. Укључење Глине у Војну крајину (Глинска регимента основана је 1750. године) изазвало је отпор црквених и племићких земљопоседника, који је окончан када је Јосиф II, обилазећи Крајину (1775—76) посетио Глину.

Као седиште I банске регименте (раније стационирне у Сврачици, 7 km даље) Глина постаје војни и културни центар Банске крајине (Баније). У Глини су као официри службовали Петар Прерадовић, Иван Трнски и Јосип Јелачић, а ту је поручник Јосиф Руњанин на Михановићев текст компоновао хрватску националну химну (Лијепа наша). Године 1809. улази у састав Наполеонових Илирских провинција (у Војну Хрватску — Croatie militire), а 1815. понови потпада под Банску крајину све ди њеног укидања 1881. године.

Покољ у глинској цркви

По капитулацији Краљевине Југославије у априлу 1941. усташе су у Глини 10. и 11. маја поубијали већину Срба мушкараца ознад 12 година и комуниста, а 3. августа стрељали су 1.260 Срба већином из котара Вргинмост. У јулу 1941 у околини Глине формирани су партизански одреди од 15 до 40 бораца. Глински партизански одред ушао је у новембру 1941. у састав 5. банијског ослободилачког партизанског батаљона. Оперативна група од делова 7. банијске и 8. кордунашке дивизије напала је 22/23. октобра 1942. усташки и домобрански гарнизон у Глини. У град су 23. октобра продрли делови 1. и 7. бригаде, али га нису заузели. У сардњи са 8. кордунашком дивизијојм 7, банијска дивизија је 23—25. октобра опколила и напала Немце у Глини, али место није заузела. Делови 7. дивизије ослободили су га у јануару 1944. У априлу 1944 у котару је деловало више НОО-а: котарски 13. општинских, градски и 93 сеоска, укупно 108 НОО-а са 497 одборника. Радиле су 24 школе са 3754 полазника. Од тада је град означен као значајан центар политичког, друштвеног, културног и привредног живота на слободној територији Хрватске. Ту је боравио и ЦК КПХ и ГШХ, почео је рад конгрес доктора, конгрес културних радника и конгрес правника, основана је „Просвјета“, културно-просветно друштво Срба у Хрватској. Одржана је окружна конференција АФЖ-а и УСАОЈ-а за Банију, радило је Народно позориште, партизанска гимназија и школе општег и стручног смера.

Долазак усташа на власт Окупација Глине извршена је одмах по проглашењу НДХ. Истог дана хрватско становништво у Глини обукло је усташке униформе и наоружало се и окитило усташким амблемима и хрватским тробојкама и у надлештвима узело сву власт у своје руке. Целом том акцијом руководила је усташка организација , која је у Глини створена још 1930. године под руководством тамошњег адвоката др. Пука, доцнијег министра у Павелићевој влади, и лекара др Ребака Јураја. Обојица су доцније били у вези са Павелићем у инсостранству. У усташку организацију њих двојица су увукли "велики део Хрвата и олоша" а одраније су располагали оружјем и другим потребним материјалом за преузимање власти у датом моменту".

Силовање у Глинској цркви Даринку Миљевић " у српској цркви у Глини силовало је 20 усташа", а потом је на најгрознији начин убили".

Силовање жена из села Јабуковца Све жене које су усташе "једне кишне ноћи" похватале у Јабуковцу, дотерали су у Глину "и за месец и по дана ставили на расположење трупама" па су после неке од њих пустили, а неке убили"

Стрељање на обали Глине и у селу Прекопа У Глинском срезу поред масовних покоља извршених у глинској цркви усташе су и у другим местима извршиле више масовних убијања. Тако су из затвора у Глини у групама по 200-300 одвели велики број Срба на обалу Глине и из митраљеза их поубијали. У недељу 11. маја 1941. године из Загреба је стигло у Глину 120 усташа и исте ноћи похапсиле су све Србе изнад 15 година старости. Ухапсиле су око 480 грађана. Ноћу између 12. и 13. маја, све су одвели у место Прокопи, 4 км удаљено од Глине, и тамо поубијали. напомена: У оригиналу место Прокопи вероватно село Прекопа

Лешеви реком Глином На лешевима који су пловили реком Глином били су натписи: „Путујемо за Београд да поздравимо новог краља“, или „Не дирајте нас! Идемо у Београд да саставимо нову владу“.

Ваљком преко мртвог Србина Рада Ратковића општинског бележника из Глине, пошто су одвели у поље и убили „преко његовог мртвог тела претерали су ваљак , којим се ваља пут , да је његов леш са великом муком , његова жена из блата извукла“.

У Глинском срезу Србима су пре убиства „копали очи , секли нос, кидали нокте, клинце забијали под нокте, вадили зубе.

У Глинском срезу међу усташама највише је било муслимана.

Многим жртвама усташе су вршиле „унакрсно сечење груди и стомака правећи крсни знак желећи практично да покажу како се Срби крсте“. Стога је сасвим разумљиво што је увек после нових покоља из глинске цркве „крв лила на црквена врата где је била стража“.

Распад СФРЈ

Глина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Глину протеравајучи већинско српско становништво у граду и околини.

Становништво

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Глина је имало 6.933 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
4.831 69,68%
Хрвати
  
1.448 20,88%
Југословени
  
362 5,22%
Муслимани
  
41 0,59%
Словенци
  
10 0,14%
Албанци
  
9 0,12%
Македонци
  
5 0,07%
Словаци
  
3 0,04%
Грци
  
2 0,02%
Италијани
  
2 0,02%
Руси
  
2 0,02%
Чеси
  
2 0,02%
Јевреји
  
1 0,01%
Мађари
  
1 0,01%
Пољаци
  
1 0,01%
Русини
  
1 0,01%
остали
  
1 0,01%
неопредељени
  
176 2,53%
непознато
  
35 0,50%
укупно: 6.933

Ранији пописи

Националност[2] 1981. 1971. 1961.
Срби 3.531 2.298 1.425
Хрвати 1.262 868 884
Југословени 906 169 33
Муслимани 41 9 19
Словенци 12 12 28
Македонци 3 2 9
Албанци 5 1 1
Црногорци 2 3 2
Мађари 2 2 1
остали и непознато 58 45 29
Укупно 5.790 3.419 2.412
Демографија[2]
Година Становника
1971. 3.419
1981. 5.790
1991. 6.933

Град Глина

После нове територијалне организације Општина Глина остала је у истом територијалном саставу, с тим што јој је промењен статус - уместо општине, постала је град.

По попису из 2001. године у граду је живело 9.868 становника, од тог броја у самој Глини живи 3.116 становника. Тренутни градоначелник Глине је Марко Сремић.

  • Хрвати - 62%
  • Срби - 28%

Општина Глина

По попису становништва из 1991. године, Општина Глина је имала 23.040 становника, распоређених у 69 насељених места.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991 23.040 13.975 (60,65%) 8.041 (34,90%) 473 (2,05%) 551 (2,39%)
Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 13.975 14.223 16.936 18.388
Хрвати 8.041 8.961 10.785 9.152
Југословени 473 1.580 381 60
Муслимани 62 19 43 5
Словенци 14 18 35
Македонци 7 5 10
Црногорци 3 5 2
Мађари 3 4 2
Албанци 5 1 1
остали и непознато 489 264 158 92
Укупно 23.040 25.079 28.336 27.747
Демографија[2]
Година Становника
1961. 27.747
1971. 28.336
1981. 25.079
1991. 23.040

Референце

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 29. 8. 2012. 
  2. ^ а б в г Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе