Војислав Ј. Ђурић — разлика између измена
мНема описа измене |
м datum |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| слика = Vojislav J. Đurić.jpg |
| слика = Vojislav J. Đurić.jpg |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| датум_рођења |
| датум_рођења = [[26. фебруар]] [[1925]]. |
||
| место_рођења = [[Велика Писаница]] код [[Бјеловар]]а |
| место_рођења = [[Велика Писаница]] код [[Бјеловар]]а |
||
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] |
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] |
||
| датум_смрти |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1996|5|12|1925|2|26}} |
||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] |
| држава_смрти = [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] |
Верзија на датум 20. август 2015. у 16:25
Војислав Ђурић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 26. фебруар 1925. |
Место рођења | Велика Писаница код Бјеловара, Краљевина СХС |
Датум смрти | 12. мај 1996.71 год.) ( |
Место смрти | Београд, СРЈ |
Војислав Ј. Ђурић (Велика Писаница, 26. фебруар 1925 — Београд, 12. мај 1996) је био српски историчар уметности, академик и универзитетски професор. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Византијске фреске у Југославији“ објавио је 1974. године.
Кратка биографија
Војислав Ђурић је рођен 26. фебруара 1925. године у Великој Писаници код Бјеловара. Радио је на Филозофском факултету у Београду, а за редовног професора је изабран 1967. године.
За дописног члана САНУ у Одељењу друштвених наука изабран је 28.05.1970, а од 11.03.1971. године се налазио у Одељењу историјских наука, чији редовни члан је постао 16.11.1978. године. На месту секретара тог одељења налазио се од 27.05.1979, до 25.09.1981. године, када је поднео оставку која је прхваћена на скупштини САНУ 19.11.1981. године. На место члана председништва САНУ изабран је 16.11.1989. године и ту функцију је обављао до своје смрти, 12.05.1996. године.
Био је члан неколико одбора САНУ:
- Хиландарски одбор (председник од 1978)
- Одбор за историју уметности (председник 1977 — 1983)
- Одбор за историју Срба у Хрватској
- МО за трећи миленијум
- МО за проучавање Косова
- Старословенски одбор
Важније награде
- Октобарска награда Београда (1964)
- Хердерова награда (1982)
- Седмојулска награда Србије (1985)
- Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (1964)
- Орден рада са црвеном звездом (1988)