Габријеле Д’Анунцио — разлика између измена
м datum; козметичке измене |
|||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
| слика = Gabriele D'Annunzio.jpg |
| слика = Gabriele D'Annunzio.jpg |
||
| опис_слике = Габријеле Д'Анунцио |
| опис_слике = Габријеле Д'Анунцио |
||
| датум_рођења |
| датум_рођења = [[12. март]] [[1863]]. |
||
| место_рођења = [[Пескара]] |
| место_рођења = [[Пескара]] |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| датум_смрти |
| датум_смрти = {{Датум смрти|1938|3|1|1863|3|12}} |
||
| место_смрти = [[Гардоне Ривијера]] |
| место_смрти = [[Гардоне Ривијера]] |
||
| држава_смрти = [[Италија]] |
| држава_смрти = [[Италија]] |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
Де Амбрис је био вођа групе италијанских помораца који су подигли устанак и ставили се у службу Д'Анунција са својим пловилима. Устав је утемељио корпоративну државу, са девет корпорација које су представљале различите привредне гране (радници, послодавци, стручњаци) и десету која је требало да представља „надмоћна“ људска бића (јунаке, песнике, пророке, надљуде). Устав је такође прогласио музику као један од темеља државе. |
Де Амбрис је био вођа групе италијанских помораца који су подигли устанак и ставили се у службу Д'Анунција са својим пловилима. Устав је утемељио корпоративну државу, са девет корпорација које су представљале различите привредне гране (радници, послодавци, стручњаци) и десету која је требало да представља „надмоћна“ људска бића (јунаке, песнике, пророке, надљуде). Устав је такође прогласио музику као један од темеља државе. |
||
Након повлачења из Ријеке, Д’Анунцио се повукао у свој дом на језеру [[Гарда (језеро)|Гарда]] и провео остатак живота пишући и држећи говоре. Иако је Д’Анунцио имао јак утицај на идеологију [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]], он сам није никада био директно умешан у |
Након повлачења из Ријеке, Д’Анунцио се повукао у свој дом на језеру [[Гарда (језеро)|Гарда]] и провео остатак живота пишући и држећи говоре. Иако је Д’Анунцио имао јак утицај на идеологију [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]], он сам није никада био директно умешан у политику фашистичке владе, пошто је био привремено онеспособљен након покушаја убиства. Мало пре [[марш на Рим|марша на Рим]], непозната особа је гурнула Д’Анунција кроз прозор. Преживео је пад, али је био тешко повређен и није се потпуно опоравио пре него што је Мусолини именован за премијера Италије. |
||
Већину ствари везаних за диктаторско владање које је користио [[Бенито Мусолини]] је научио од Д'Анунција: методе владања Ријеком, привреда и корпоративна држава, трикови на позорници, велики и емотивни јавни националистички обреди, римски поздрав, реторичка питања маси, следбеници у црним кошуљама, Ардити, са својим дисциплинованим, окрутним одговорима на било какве знакове неслагања са службеном власти. |
Већину ствари везаних за диктаторско владање које је користио [[Бенито Мусолини]] је научио од Д'Анунција: методе владања Ријеком, привреда и корпоративна држава, трикови на позорници, велики и емотивни јавни националистички обреди, римски поздрав, реторичка питања маси, следбеници у црним кошуљама, Ардити, са својим дисциплинованим, окрутним одговорима на било какве знакове неслагања са службеном власти. |
||
Верзија на датум 20. август 2015. у 17:38
 |
| Габријеле Д'Анунцио | |
|---|---|
 Габријеле Д'Анунцио | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. март 1863. |
| Место рођења | Пескара, |
| Датум смрти | 1. март 1938. (74 год.) |
| Место смрти | Гардоне Ривијера, Италија |
Габријеле Д’Анунцио (итал. Gabriele d’Annunzio; Пескара, 12. март 1863 — Гардоне Ривијера, 1. март 1938) је био италијански песник, драматург, авантурист и политичар. Био је један од значајнијих чланова иредентистичког покрета и идејни зачетник италијанског фашизма.
Политика
Д'Анунцио се често приказује као претеча и идејни зачетник италијанског фашизма. Његова властита отворена политичка гледишта која су изронила приликом стварања Устава Слободне Државе Ријека којег је израдио у сарадњи са синдикалистом Алцестеом де Амбрисом. Де Амбрис је припремио политичку мрежу којој је Д'Анунцио своје песничке вештине.
Де Амбрис је био вођа групе италијанских помораца који су подигли устанак и ставили се у службу Д'Анунција са својим пловилима. Устав је утемељио корпоративну државу, са девет корпорација које су представљале различите привредне гране (радници, послодавци, стручњаци) и десету која је требало да представља „надмоћна“ људска бића (јунаке, песнике, пророке, надљуде). Устав је такође прогласио музику као један од темеља државе.
Након повлачења из Ријеке, Д’Анунцио се повукао у свој дом на језеру Гарда и провео остатак живота пишући и држећи говоре. Иако је Д’Анунцио имао јак утицај на идеологију Бенита Мусолинија, он сам није никада био директно умешан у политику фашистичке владе, пошто је био привремено онеспособљен након покушаја убиства. Мало пре марша на Рим, непозната особа је гурнула Д’Анунција кроз прозор. Преживео је пад, али је био тешко повређен и није се потпуно опоравио пре него што је Мусолини именован за премијера Италије.
Већину ствари везаних за диктаторско владање које је користио Бенито Мусолини је научио од Д'Анунција: методе владања Ријеком, привреда и корпоративна држава, трикови на позорници, велики и емотивни јавни националистички обреди, римски поздрав, реторичка питања маси, следбеници у црним кошуљама, Ардити, са својим дисциплинованим, окрутним одговорима на било какве знакове неслагања са службеном власти.
Д'Анунцио је по неким идејама зачетник праксе присилног затварања политичких противника, коришћење рицинусовог уља и сличних метода у сврху понижавања, онемогућавања те каткад и убијања. Таква пракса је постала уобичајено средство деловања црнокошуљаша.
Д'Анунцио је подржавао италијанску експанзионистичку политику те је између осталог и похвалио италијанску инвазију на Етиопију.
