27. мај — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 38: Ред 38:
* [[1923]]. — Хајнц Алфред Кизингер, познат као [[Хенри Кисинџер]], амерички дипломата немачког порекла.
* [[1923]]. — Хајнц Алфред Кизингер, познат као [[Хенри Кисинџер]], амерички дипломата немачког порекла.
* [[1947]]. — [[Бранко "Бране" Облак]], југословенски и словенски фудбалер и тренер.
* [[1947]]. — [[Бранко "Бране" Облак]], југословенски и словенски фудбалер и тренер.
* [[1948]]. — [[Руди Томјанович]], амерички кошаркаш хрватског порекла. († [[1988]].)
* [[1967]]. — [[Пол Гаскојн]], енглески фудбалер и тренер.
* [[1967]]. — [[Пол Гаскојн]], енглески фудбалер и тренер.
* [[1972]]. — [[Ивет Сангало]], најпознатија бразилска певачица [[аше (музика)|аше музике]].
* [[1972]]. — [[Ивет Сангало]], најпознатија бразилска певачица [[аше (музика)|аше музике]].

Верзија на датум 21. август 2015. у 01:15

27. мај (27.5.) је 147. дан године по грегоријанском календару (148. у преступној години). До краја године има још 218 дана.

Догађаји

мај
П У С Ч П С Н
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
  • 1358. — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару.
  • 1679. — Енглески парламент усвојио је „Хабеас Корпус Акт“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД.
  • 1703. — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918.
  • 1806. — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.
  • 1860. — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији.
  • 1905. — У руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова.
  • 1937. — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету.
  • 1941. — Британска морнарица, уз помоћ авијације, потопила је у Другом светском рату немачки ратни брод "Бизмарк". Погинуло је око 2.300 људи.
  • 1942. — У окупираној Чехословачкој смртно је рањен шеф Гестапоа Рајнхард Хајдрих. Његова смрт 4. јуна изазвала је талас репресалија против становништва у Чешкој и Моравској.
  • 1960. — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса. Власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.
  • 1988. — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција.
  • 1992. —
  • 1993. — У експлозији аутомобила-бомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена.
  • 1997. —
    • НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности.
    • Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва.
  • 1999. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову.
  • 2000.. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју
  • 2001. — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима.
  • 2003. — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја.
  • 2004. — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Види још