Обилића медаља — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Обилића медаља''' војно одликовање за јунаштво које је установио [[Петар II Петровић Његош|Његош]] [[1847]], а додељивали су га и следећи владари [[Црна Гора|Црне Горе]]. Додељивање овог ордена је касније преузео [[александар I Карађорђевић|краљ Александар Карађорђевић]].
'''Обилића медаља''' војно одликовање за јунаштво које је установио [[Петар II Петровић Његош|Његош]] [[1847]], а додељивали су га и следећи владари [[Црна Гора|Црне Горе]]. Због свог значаја Обилића медаља се израђивала од злата, тако да се често звала и златна Обилића медаља. Овом медаљом су одликовани и странци. Додељивање овог ордена је касније преузео [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар Карађорђевић]].


== Мотив ==
Његош је првобитно сматрао да медаљу назове по [[Никац Томановић|Никцу од Ровина]], црногорском јунаку који је убио турског пашу половином 18. вијека. Ипак се одлучио да је назове по Милошу Обилићу, који је био национални јунак, док је Никац од Ровина био локални јунак.{{sfn|Djilas|1966|pp=158–59}} Првоносилац "Обилића медаље" је војвода, сенатор и црногорски бан [[Новица Церовић]], најближи повереник владике Петра II Петровић Његоша.


Према неким изворима, Његош је првобитно сматрао да медаљу назове по [[Никац Томановић|Никцу од Ровина]], црногорском јунаку који је убио турског пашу половином 18. вијека.{{sfn|Djilas|1966|pp=158–59}} али се ипак одлучио да је назове по Милошу Обилићу, националном јунаку, док је Никац од Ровина био локални јунак.{{sfn|Djilas|1966|pp=158–59}} Лик Никце Ровинца, као јунака, је плод Његошевог књижевног рада. У његовим делима тај лик је довођен у везу с митом о Милошу Обилићу. Његош је средином 19. века посебно обликовао лик Милоша Обилића, по узорима на западне витезове и античку литературу, уклопивши га у духовни свет и етику чојства и јунаштва и он је од тада почео да се корени. Значајну улогу у овом процесу је одиграло увођење Обилића медаље за храброст, пред крај живота.{{sfn|Радојевић|2013}}
Због свог значаја "Обилића медаља" се израђивала од злата, тако да се често звала и златна Обилића медаља. Урађена је према матрици начињеној у [[Беч]]у. Овом медаљом су одликовани и странци.

== Изглед ==

Прву медаљу за храброст истакнутутих ратника Његош је установио 1839. На лицу медаље је писало „Црна Гора“, а на наличју „За храброст и вјеру“. Медаља је била домаће израде, груба и без сјаја. Другу медаљу је установио 1841. године. На њеном на лицу се налазио двоглави орао са жезлом, јабуком и крстом у канџама, а на наличју су стајала два укрштена мача, крст и исписане су речи „Вјера - Слобода - За храброст“. На крају је одлучио да промени ликовни садржај медаље. Док је крајем 1846. боравио у [[Беч]]у, приликом штампања „[[Горски вијенац|Горског вијенца]]“, дао је да се изради матрица за Златну медаљу „Милош Обилић“. На лицу медаље је лик Милоша Обилића, а на наличју су је исписан текст: „Вјера - Слобода - За храброст - Цетиње 1847“.{{sfn|Радојевић|2013}}

Као узор за медаљу, могао је да му послужи графички приказ Милоша Обилића у „Милошијади“ (1829), за коју је 1826. израдио С. Орбан, с том разликом да је на медаљи античка кацига замењена капом, а положај главе и поглед су нешто спуштенији, него на узору. Према неким изворима, на медаљи се налази Његошев лик.{{sfn|Дурковић-Јакшић|2000}}

== Добитници ==

Првоносилац Обилића медаље" је војвода, сенатор и црногорски бан [[Новица Церовић]], најближи повереник владике Петра II Петровић Његоша.

Златну Обилића медаљу је добио [[Ђорђе Стратимировић (војсковођа)|Ђорђе Стратимировић]] за јунаштво у одбрани [[Српска Војводина|Српске Војводине]] 1848. пропратном писму Његош{{sfn|Вукмировић|18. 4. 2014.}} га је питао: „Ово је лик Обилића, лик највећега јунака који се досад на земљи појавио. Каквим се знаком могу толико дичити српски родољупци-витезови колико овим?.{{sfn|Његош|1848.}}

Његош је Обилића медаљом одликовао и [[Стеван Книћанин|Стевана Книћанина]], „зато јер је обрадаво име војника Душанових и Карађорђевих“, према писму које је на [[Савиндан]] [[1849.]] послао уз медаљу.{{sfn|Дурковић-Јакшић|2000}}

После Његоша, [[Данило Петровић|књаз Данило I]], је за хероје [[Црногорско-турски рат (1852—1853)|Црногорско-турског рата 1852—1853.]] увео свој нови орден, „[[Орден књаза Данила I|За независност Црне Горе]]”. Књез [[Никола I Петровић]] је вратио Медаљу „Милоша Обилића“, којом је одликовао више бораца [[Црногорско-турски рат (1862)|Црногорско-турског рата 1862.]] године. У [[Црногорско-турски рат (1876—1878)|Црногорско-турском рату 1876-78.]] био је обичај да се свакој црногорској чети доделе по две овакве медаље, које је владар предавао лично.{{sfn|Радојевић|2013}}


У време црногорских владара, ова медаља се додељивала на посебан начин. Наиме, после битке, официр би подигао пред војском медаљу и узвикнуо: „Чија је"?!{{fact}}
У време црногорских владара, ова медаља се додељивала на посебан начин. Наиме, после битке, официр би подигао пред војском медаљу и узвикнуо: „Чија је"?!{{fact}}
Ред 12: Ред 28:
== Литература ==
== Литература ==
* {{cite book|last=Djilas| first = Milovan | authorlink = Милован Ђилас | others = Translated by Michael B. Petrovich |year=1966| title = Njegoš: Poet, Prince, Bishop | publisher = Harcourt, Brace & World | location = New York | oclc = 263622545 | url = https://books.google.ca/books?id=JZliAAAAMAAJ | ref = harv }}
* {{cite book|last=Djilas| first = Milovan | authorlink = Милован Ђилас | others = Translated by Michael B. Petrovich |year=1966| title = Njegoš: Poet, Prince, Bishop | publisher = Harcourt, Brace & World | location = New York | oclc = 263622545 | url = https://books.google.ca/books?id=JZliAAAAMAAJ | ref = harv }}
* {{cite web|last=Дурковић-Јакшић | first =Љубомир | |year=2000| title = Митрополија Црногорска никада није била аутокефална | publisher = Технологије, издаваштво, агенција Јанус | location = Београд | url = http://www.rastko.rs/istorija/durkovic-mitropolija_c.html | ref = harv }}
* {{cite web|last=Радојевић | first =Данило| year=2013| title = О појави лика Милоша Обилића као митског јунака у свијести Црногораца | publisher = Портал Монтенегрина|ИССН=1800-8046 | location = Београд | url = http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/10/Dr-Danilo-Radojevi%C4%87-O-pojavi-lika-Milo%C5%A1a-Obili%C4%87a-kao-mitskog-junaka-u-svijesti-Crnogoraca.pdf | ref = harv }}
* {{cite web|last=Вукмировић | first =Ђ.| year=18. 4. 2014.| title = На Велики петак у Шајкашкој: Најлепша битка српске буне | publisher =Вечерње Новости онлајн| location = Београд | url = http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:487901-На-Велики-петак-у-Шајкашкој-Најлепша-битка-српске-буне | ref = harv }}
* {{cite web|last=Његош | first =Петар II Петровић | year=1848.| title = Изабрана писма (1830-1851) | publisher =Пројекат Растко / Књижевност / Библиотека Његош | url = http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/njegos/ppnjegos-pisma.html | ref = harv }}


{{Одликовања Књажевине и Краљевине Црне Горе}}
{{Одликовања Књажевине и Краљевине Црне Горе}}

Верзија на датум 23. август 2015. у 02:28

Обилића медаља војно одликовање за јунаштво које је установио Његош 1847, а додељивали су га и следећи владари Црне Горе. Због свог значаја Обилића медаља се израђивала од злата, тако да се често звала и златна Обилића медаља. Овом медаљом су одликовани и странци. Додељивање овог ордена је касније преузео краљ Александар Карађорђевић.

Мотив

Према неким изворима, Његош је првобитно сматрао да медаљу назове по Никцу од Ровина, црногорском јунаку који је убио турског пашу половином 18. вијека.[1] али се ипак одлучио да је назове по Милошу Обилићу, националном јунаку, док је Никац од Ровина био локални јунак.[1] Лик Никце Ровинца, као јунака, је плод Његошевог књижевног рада. У његовим делима тај лик је довођен у везу с митом о Милошу Обилићу. Његош је средином 19. века посебно обликовао лик Милоша Обилића, по узорима на западне витезове и античку литературу, уклопивши га у духовни свет и етику чојства и јунаштва и он је од тада почео да се корени. Значајну улогу у овом процесу је одиграло увођење Обилића медаље за храброст, пред крај живота.[2]

Изглед

Прву медаљу за храброст истакнутутих ратника Његош је установио 1839. На лицу медаље је писало „Црна Гора“, а на наличју „За храброст и вјеру“. Медаља је била домаће израде, груба и без сјаја. Другу медаљу је установио 1841. године. На њеном на лицу се налазио двоглави орао са жезлом, јабуком и крстом у канџама, а на наличју су стајала два укрштена мача, крст и исписане су речи „Вјера - Слобода - За храброст“. На крају је одлучио да промени ликовни садржај медаље. Док је крајем 1846. боравио у Бечу, приликом штампања „Горског вијенца“, дао је да се изради матрица за Златну медаљу „Милош Обилић“. На лицу медаље је лик Милоша Обилића, а на наличју су је исписан текст: „Вјера - Слобода - За храброст - Цетиње 1847“.[2]

Као узор за медаљу, могао је да му послужи графички приказ Милоша Обилића у „Милошијади“ (1829), за коју је 1826. израдио С. Орбан, с том разликом да је на медаљи античка кацига замењена капом, а положај главе и поглед су нешто спуштенији, него на узору. Према неким изворима, на медаљи се налази Његошев лик.[3]

Добитници

Првоносилац Обилића медаље" је војвода, сенатор и црногорски бан Новица Церовић, најближи повереник владике Петра II Петровић Његоша.

Златну Обилића медаљу је добио Ђорђе Стратимировић за јунаштво у одбрани Српске Војводине 1848. пропратном писму Његош[4] га је питао: „Ово је лик Обилића, лик највећега јунака који се досад на земљи појавио. Каквим се знаком могу толико дичити српски родољупци-витезови колико овим?.[5]

Његош је Обилића медаљом одликовао и Стевана Книћанина, „зато јер је обрадаво име војника Душанових и Карађорђевих“, према писму које је на Савиндан 1849. послао уз медаљу.[3]

После Његоша, књаз Данило I, је за хероје Црногорско-турског рата 1852—1853. увео свој нови орден, „За независност Црне Горе”. Књез Никола I Петровић је вратио Медаљу „Милоша Обилића“, којом је одликовао више бораца Црногорско-турског рата 1862. године. У Црногорско-турском рату 1876-78. био је обичај да се свакој црногорској чети доделе по две овакве медаље, које је владар предавао лично.[2]

У време црногорских владара, ова медаља се додељивала на посебан начин. Наиме, после битке, официр би подигао пред војском медаљу и узвикнуо: „Чија је"?![тражи се извор]

Референце

  1. ^ а б Djilas 1966, стр. 158–59.
  2. ^ а б в Радојевић 2013.
  3. ^ а б Дурковић-Јакшић 2000.
  4. ^ Вукмировић & 18. 4. 2014.
  5. ^ Његош & 1848.

Литература

Икона за клице

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обилића_медаља&oldid=11209413”