Шандор Петефи — разлика између измена
м datum; козметичке измене |
|||
Ред 57: | Ред 57: | ||
[[Категорија:Мађарски књижевници]] |
[[Категорија:Мађарски књижевници]] |
||
[[Категорија:Учесници револуције 1848.]] |
[[Категорија:Учесници револуције 1848.]] |
||
[[Категорија:Срби у Мађарској]] |
Верзија на датум 23. август 2015. у 16:54
Шандор Петефи | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. јануар 1823. |
Место рођења | Кишкереш, Аустријско царство, данас Мађарска |
Датум смрти | 31. јул 1849.26 год.) ( |
Место смрти | Шегешвар, Аустријско царство, данас Румунија |
Шандор Петефи рођен као Александар Петровић (мађ. Petőfi Sándor; Кишкереш, 1. јануар 1823 — Шегешвар, 31. јул 1849) је био мађарски песник и један од вођа националног покрета 1848. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником XIX века и снажно утицао на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја.
Биографија
Отац му је био Србин Стеван Петровић, мајка му је била Словакиња Марија Хрузова, а Шандорово крштено име је Александар Петровић.[1]. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником 19. века. Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.
У бурним годинама које су потресале већи део Европе, веома се истицао као ватрени мађарски националиста, поборник републике и присталица револуције. Године 1848. дошао је на чело пештанске омладине и убрзо постао идеолог мађарске револуције за отцепљење од Хабзбуршке монархије и осамостаљење Мађарске. Међутим, убрзо су мађарски племићи преузели руководство и ушли у договоре са аустријским двором о повластицама и уступцима. Револуционар Шандор се придружио побуњеничкој војсци која је кренула у рат против хабзбуршких трупа. На несрећу по побуњенике Русија се активно укључила у догађаје подржавши бечки двор, а у намери да се угуши револуционарни републиканизам. Петефи је највероватније погинуо 1849. у бици код Шегешвара, мада је исправније рећи да му се ту изгубио сваки траг.
Његова поезија је имала велики утицај на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја.
Данас мост у Будимпешти носи његово име.
Дела
Песме
Епови
Романи
- Џелатов конопац (1845)
Види још
Референце
- ^ „Sándor Petõfi”. Kirjasto.sci.fi. Приступљено 7. 12. 2010.