Шандор Петефи — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м datum; козметичке измене
Ред 57: Ред 57:
[[Категорија:Мађарски књижевници]]
[[Категорија:Мађарски књижевници]]
[[Категорија:Учесници револуције 1848.]]
[[Категорија:Учесници револуције 1848.]]
[[Категорија:Срби у Мађарској]]

Верзија на датум 23. август 2015. у 16:54

Шандор Петефи
Шандор Петефи
Лични подаци
Датум рођења1. јануар 1823.
Место рођењаКишкереш, Аустријско царство, данас Мађарска
Датум смрти31. јул 1849.(1849-07-31) (26 год.)
Место смртиШегешвар, Аустријско царство, данас Румунија

Шандор Петефи рођен као Александар Петровић (мађ. Petőfi Sándor; Кишкереш, 1. јануар 1823Шегешвар, 31. јул 1849) је био мађарски песник и један од вођа националног покрета 1848. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником XIX века и снажно утицао на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја.

Биографија

Извод из књиге рођених (Петефи музеј у Кишкерешу)

Отац му је био Србин Стеван Петровић, мајка му је била Словакиња Марија Хрузова, а Шандорово крштено име је Александар Петровић.[1]. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником 19. века. Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.

У бурним годинама које су потресале већи део Европе, веома се истицао као ватрени мађарски националиста, поборник републике и присталица револуције. Године 1848. дошао је на чело пештанске омладине и убрзо постао идеолог мађарске револуције за отцепљење од Хабзбуршке монархије и осамостаљење Мађарске. Међутим, убрзо су мађарски племићи преузели руководство и ушли у договоре са аустријским двором о повластицама и уступцима. Револуционар Шандор се придружио побуњеничкој војсци која је кренула у рат против хабзбуршких трупа. На несрећу по побуњенике Русија се активно укључила у догађаје подржавши бечки двор, а у намери да се угуши револуционарни републиканизам. Петефи је највероватније погинуо 1849. у бици код Шегешвара, мада је исправније рећи да му се ту изгубио сваки траг.

Његова поезија је имала велики утицај на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја.

Данас мост у Будимпешти носи његово име.

Дела

Песме

  • Крчма (1843)
  • Бисери љубави (1845)
  • Облак (1846)
  • Песма нације (1848)

Епови

  • Витез Јанош (1844)
  • Апостол (1848)

Романи

  • Џелатов конопац (1845)

Види још

Референце

  1. ^ „Sándor Petõfi”. Kirjasto.sci.fi. Приступљено 7. 12. 2010. 

Спољашње везе