Фернан Бродел — разлика између измена
м datum |
м datum |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
| опис_слике = Фернан Бродел |
| опис_слике = Фернан Бродел |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = |
| датум_рођења = {{датум рођења|1902|8|24|год=да}} |
||
| место_рођења = -{[[Luméville-en-Ornois]]}- |
| место_рођења = -{[[Luméville-en-Ornois]]}- |
||
| држава_рођења = Француска |
| држава_рођења = Француска |
||
Верзија на датум 25. август 2015. у 12:44
| Фернан Бродел | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. август 1902. |
| Место рођења | Luméville-en-Ornois, Француска |
| Датум смрти | 27. новембар 1985. (83 год.) |
| Место смрти | Клиз, Француска |
Фернан Бродел (франц. Fernand Braudel; Luméville-en-Ornois, 24. август 1902 — Клиз, 27. новембар 1985) је био истакнути француски историчар и водећи представник Школе Анала. Предавао је историју по средњим школама у Алжиру до 1935. године. После тога предаје на Универзитету у Сао Паолу. Године 1937. упознаје Лисјена Февра и мења концепцију свог дела за које до тада скупља грађу по архивима Италије и Шпаније (Дубровачки архив посећује 1934. године). Од историје дипломатије Филипа II почиње да пише историју Медитерана у време Филипа II у складу са схватањем које се формирало у кругу аналиста. После напада Немачке на Француску бива заробљен и заробљеништву пише основни концепт свог дела. Након докторирања 1948. године постаје секретар VI одсека Практичне школе друштвених наука у Паризу и коуредник Анала. После смрти Лисјена Февра 1956. године преузима Анале и VI одсек. Умире у Клизу 1985.
Биографија
Његов велики опус концентрисан је око три кључне теме и истраживачка пројекта којима је, сваком понаособ посветио по неколико децинија свог рада. То су Медитеран (1923 — 1949) чији је плод његово, верованто најпознатије дело Медитеран и медитерански свет у доба Филипа II, Цивилизација и капитализам (1955—1979) и Француски идентитет (1970 — 1985) које није стигао да заврши. Његов велики углед у свету историографије није проистицао само из монументалног дела већ и из великих организаторских способности. Он је оформио велики број научника ширећи утицај метода Школе Анала која је постала најутицајнија историографска школа у Француској а и шире. У својим делима нарочиту пажњу посвећивао је разматрањима појава које су дугог историјског трајања и које често неприметно утичу на живот друштва током великог броја генерација.
