Иван III Васиљевич — разлика између измена
м Разне исправке |
|||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
== Проширење и самосталност == |
== Проширење и самосталност == |
||
Област [[Јарославска област|Јарослав]] анектира [[1463]]. године, затим следи [[Ростовска област|Ростов]] [[1475]]. године. После дуготрајног ратовања [[1478]]. године коначно осваја и [[Новгородска република|Новгородску републику.]] Охрабрен тиме [[1480]]. престаје да плаћа данак Татарима чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је [[Велика тверска кнежевина|Твер]] 1486. године. |
Област [[Јарославска област|Јарослав]] анектира [[1463]]. године, затим следи [[Ростовска област|Ростов]] [[1475]]. године. После дуготрајног ратовања [[1478]]. године коначно осваја и [[Новгородска република|Новгородску републику.]] Охрабрен тиме [[1480]]. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом [[Ахмет-кан|кану Ахмету]] чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је [[Велика тверска кнежевина|Твер]] 1486. године. |
||
== Потомство == |
== Потомство == |
||
Верзија на датум 25. август 2015. у 12:51
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Иван III Васиљевич | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. јануар 1440. |
| Место рођења | Москва, Велика московска кнежевина |
| Датум смрти | 27. октобар 1505. (65 год.) |
| Место смрти | Москва, Велика московска кнежевина |
| Династија | Рјуриковичи |
Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; Москва, 22. јануар 1440 — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московски, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина. Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први руски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.
Проширење и самосталност
Област Јарослав анектира 1463. године, затим следи Ростов 1475. године. После дуготрајног ратовања 1478. године коначно осваја и Новгородску републику. Охрабрен тиме 1480. престаје да плаћа данак Татарима и њиховом кану Ахмету чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је Твер 1486. године.
Потомство
У браку са својом првом супругом Маријом Борисовном, ћерком тверског кнеза Бориса Александровича (1425—1461), имао је једног сина[1]:
- Иван Млади, тверски кнез (1485—1490)
У браку са Софијом Палеолог, имао је седморо деце[1]:
- Василиј III Иванович, московски кнез (1505—1533)
- Јуриј Иванович, кнез Дмитрова (1505—1536)
- Дмитриј II Жилка, кнез Углича (1505 — 1521)
- Симеон Иванович, кнез Калуге (1505 — 1518)
- Андреј Иванович, кнез Старице и Волоколамска (1519—1537)
- Елена, супруга литванског кнеза Александра I (1492 — 1506)
- Евдокија, супруга казањског принца Петра Абрамовича (Худајкула)
Поред њих, Иван III је имао још једну ћерку[1]:
- Федосију, удату за кнеза Василија Даниловича Холмског
Види још
Референце
- ^ а б в Genealogy.eu, сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
Литература
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
