Отон Ивековић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Ред 5: Ред 5:
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{датум рођења|1869|4|17|год=да}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1869|4|17}}
| место_рођења = [[Клањец]]
| место_рођења = [[Клањец]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]

Верзија на датум 25. август 2015. у 19:23

Отон Ивековић
Лични подаци
Датум рођења(1869-04-17)17. април 1869.
Место рођењаКлањец, Аустроугарска
Датум смрти4. јул 1939.(1939-07-04) (70 год.)
Место смртиЗагреб, Краљевина Југославија

Отон Ивековић (17. април 1869, Клањец4. јул 1939, Загреб или Велики Табор код Клањца[1][2]) је био један од најистакнутијих хрватских сликара у време Аустроугарске, унутар Краљевине Хрватске и Славоније, и касније у време Југославије.

Биографија

Слика: Смрт краља Петра Свачића на Гвозду 1097. године

Отон Ивековић почео је да учи сликарство код Кикереза у Загребу, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на Академији лепих уметности. Потом иде у Минхен и Карлсруе где се специјализује за историјско сликарство.

Путовао је по Хрватској, Босни, Македонији, Италији, Немачкој, Америци. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је аквареле и скице. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, велебитском планинском ланцу, такође мотиви настали на његовим путовањима.

Након својих путовања радио је у атељеу Бјађа Фађонија, а за време Првог светског рата сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на Академији ликовних и визуелних уметности у Загребу.

Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о костимографији. Бавио се и публицистиком, пишући успомене и путописе у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац Велики Табор.

Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у дворцу Велики Табор[1][2], који се налази у Хрватском Загорју. Сахрањен је у Клањцу[2].

Дело и рад

Ивековић је представник академског реализма, а његово сликарство академско и пуно домољубног романтичкога заноса. Углавном се бавио и концентрисао на историјске теме и мотиве, пре свега на хрватску историју[3] и народну ношњу, у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „Долазак Хрвата на море“, „Погубљење Матије Гупца“ и „Крунисање краља Томислава“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у Хрватској.

Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по Лици, Далмацији и Босни. Најчешће је сликао историјске мотиве, портрете и пејзаже.

Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и историје.

Галерија (одабране слике)

Извори

  1. ^ а б Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (језик: немачки) (ÖBL). Том 3, Издавачка кућа Аустријске академије наука, Беч 1965, pp. 49.
  2. ^ а б в Кратка биографија Отона Ивековића на www.hrt.hr (језик: хрватски), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Станоје Станојевић, Народна енциклопедија, Загреб, 19251929.

Спољашње везе