Богумил Храбак — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Ред 5: Ред 5:
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{датум рођења|1927|1|11|год=да}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1927|1|11}}
| место_рођења = [[Зрењанин|Бечкерек]]
| место_рођења = [[Зрењанин|Бечкерек]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]

Верзија на датум 25. август 2015. у 20:54

Богумил Храбак
Лични подаци
Датум рођења(1927-01-11)11. јануар 1927.
Место рођењаБечкерек, Краљевина СХС
Датум смрти12. децембар 2010.(2010-12-12) (83 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Богумил Храбак (Бечкерек, 11. јануар 1927Београд, 12. децембар 2010) је био историчар, универзитетски професор и научни радник.

Биографија

Храбак је основну школу и средњу школу завршио у Зрењанину и Сенти. Дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју 1950. године. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву 1957. године са докторском тезом „Дубровачки извоз житарица из Отоманског царства до почетка 17. века“.

Био је асистент на Филозофском факултету у Београду од фебруара 1951. до децембра 1957. године. Радио је затим у Војноисторијском и Институту друштвених наука до септембра 1965. године. Био је утемељивач Одељења за историју на Филозофском факултету у Приштини на чијем је челу био током осам година. (до 1979. године). Један је од оснивача Научног друштва Косова у Приштини, а 1978. је потврђен за редовног члана Академије наука и уметности Косова. Године 1979. прелази у Нови Сад где је био редовни професор до фебруара 1993. када се пензионисао.

Аутор је више од 700 чланака и 40 књига и учесник великог броја научних скупова у земљи и иностранству, а хонорарно је предавао у Никшићу, Бањалуци, и на постдипломским студијама у Приштини и Косовској Митровици. Бавио се темама које су хронолошки и тематски биле веома разноврсне. Писао је о привредној историји позног средњег века, турско-млетачким односима, Српској револуцији, а посебно Првом српском устанку а бавио се и политичком и привредном историјом Краљевине Југославије, спољном политиком социјалистичке Југославије, историјом српско-албанских односа, историјом Дубровачке републике и другим темама.

Био је учесник Народноослободилачке борбе од октобра 1944., а демобилисан је децембра 1945. године. Богумил Храбак је такође при Војвођанској академији наука и уметности оформио фонд који финансира издавања необјављених докторских дисертација које се односе на историју Србије и историју Босне и Херцеговине.

Одабрана библиографија

  • Извоз житарица из Османлијског царства у 14, 15. и 16. столећу, 1971.
  • Записници са седница Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу 1919—1920., 1960 (заједно са Богданом Кризманом).
  • Штрајк аеро-наутичких радника у Београду и Земуну 1940. године, 1960. (заједно са Д. Лазаревићем).
  • Србија 1918: Политика и напори Србије у ратној 1918. години (1968, са Д. Јанковићем).
  • Записници Министарског савета Србије 1915—1918. (1976, са Д. Јанковићем)
  • Арбанашки устанци 1912., 1975.
  • Југословени заробљеници у Италији и њихово добровољачко питање 1915—1918., 1980.
  • Дубровчани у рударству и увозно-извозној трговини Косова 1455—1700, Врањски гласник 17 (1984).
  • Арбанашки упади и побуне на Косову и Метохији од краја 1912. до краја 1915. године, 1988.
  • Идеје о федеративној Југославији у Првом светском рату, Врањски гласник 21 (1988).
  • Југословени у Швајцарској 1915—1918, Историјски записи 3—4 (1988).
  • Влашка и ускочка кретања у северној Далмацији у 16. столећу, 1988.
  • Дубровачке насеобине у Прокупљу, Врањски гласник 23 (1990).
  • Привреда, друштвени односи и политички живот Чачка 1918—1941, Зборник Народног музеја у Чачку 24 (1994).
  • Дезертерство и зелени кадар у југословенским земљама у Првом светском рату, 1979.
  • Из старије прошлости Босне и Херцеговине, 2003.
  • Џемијет: организација муслимана Македоније, Косова, Метохије и Санџака : 1919-1928, 2003.
  • Јевреји у Београду: до стицања равноправности (1878), 2009.

Извори

  • Богумил Храбак: Енциклопедија српске историографије, Београд 1997, стр. 706—707;
  • Живот и дело академика Богумила Храбака. Међународни тематски зборник, Косовска Митровица, 2011;

Види још

Спољашње везе