Антакија — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
| грб = |
| грб = |
||
| регија = |
| регија = |
||
| вилајет = [[ |
| вилајет = [[Хатај (вилајет)|Хатај]] |
||
| оснивање = |
| оснивање = |
||
| површина = |
| површина = |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
| веб-страна = |
| веб-страна = |
||
}} |
}} |
||
'''Антиохија''' ({{јез-гр|Αντιόχεια η επί Δάφνη, Αντιόχεια ή επί Ορόντου или Αντιόχεια η Μεγάλη}}; {{јез-лат|Antiochia ad Orontem, Antiochia dei Siri}}; {{јез-ар|انتاكيّة}}; {{јез-тур|Antakya}}), савремени назив Антакија, је град у данашњој [[Турска|Турској]] у вилајету [[ |
'''Антиохија''' ({{јез-гр|Αντιόχεια η επί Δάφνη, Αντιόχεια ή επί Ορόντου или Αντιόχεια η Μεγάλη}}; {{јез-лат|Antiochia ad Orontem, Antiochia dei Siri}}; {{јез-ар|انتاكيّة}}; {{јез-тур|Antakya}}), савремени назив Антакија, је град у данашњој [[Турска|Турској]] у вилајету [[Хатај (вилајет)|Хатај]]. Налази се на 30 km од [[Средоземно море|Средоземног мора]] на левој обали [[Оронто|реке Оронто]], близу границе са [[Сирија|Сиријом]]. Према процени из 2009. у граду је живело 190.377 становника. |
||
== Други називи == |
== Други називи == |
||
Ред 45: | Ред 45: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Град Антиохију основаo је [[Селеук I Никатор]] оснивач династије [[ |
Град Антиохију основаo је [[Селеук I Никатор]] оснивач династије [[Селеукидско краљевство|Селевкида]] (305/04 - [[281. п. н. е.|281. п.н.е.]]), око [[300. п. н. е.]] (садашњи назив је Антакиа). |
||
[[64. п. н. е.]] Антиохија, као и цела [[Сирија]], улазе у састав [[Римско царство|Римског царства]]. Од [[27. п. н. е.]], Сирија постаје римска провинција са центром у граду [[Антиохија]]. |
[[64. п. н. е.]] Антиохија, као и цела [[Сирија]], улазе у састав [[Римско царство|Римског царства]]. Од [[27. п. н. е.]], Сирија постаје римска провинција са центром у граду [[Антиохија]]. |
||
Антиохија се помиње у [[Нови завет|Новом завету]] везано за догађај избора седморице ђакона (Дел. ап. 6), од којих је један Никола из Антиохије. Бежећи од прогона, хришћани су проповедали Јеванђеље Јеврејима (Дел. ап. 9, 19), али су у Антиохији обраћеници у хришћанство међу домороцима Кипра, проповедали међу Грцима, и „. . . велики број их поверова и обрати се Господу“ (Дел. ап. 11, 20 - 22). У њему је међу првим хришћанским заједницама настала и [[Антиохијска православна црква|Антиохијска црква]] [[37.]] године. Њен први епископ био је свети [[Апостол Петар]] ([[45.]] - [[53.]]), који је овде боравио заједно са [[ |
Антиохија се помиње у [[Нови завет|Новом завету]] везано за догађај избора седморице ђакона (Дел. ап. 6), од којих је један Никола из Антиохије. Бежећи од прогона, хришћани су проповедали Јеванђеље Јеврејима (Дел. ап. 9, 19), али су у Антиохији обраћеници у хришћанство међу домороцима Кипра, проповедали међу Грцима, и „. . . велики број их поверова и обрати се Господу“ (Дел. ап. 11, 20 - 22). У њему је међу првим хришћанским заједницама настала и [[Антиохијска православна црква|Антиохијска црква]] [[37|37.]] године. Њен први епископ био је свети [[Свети Петар|Апостол Петар]] ([[45|45.]] - [[53|53.]]), који је овде боравио заједно са [[варнава|апостолима Варнавом]] и [[Апостол Павле|Павлом]]. Наследник апостола Петра у Антиохији био је свети [[Апостол Евод|Евод]] ([[53|53.]] - [[68|68.]]), а након њега свети мученик [[Игњатије Богоносац|Игњатије Антиохијски]] ([[68|68.]] - [[107|107.]]). |
||
Током [[ |
Током [[3. век|III]] и [[4. век|IV века]] у Антиохији је одржано више црквених сабора, од којих је најзначајнији [[Четврти помесни сабор|Антиохијски сабор 341. године]]. |
||
638. године Антиохију су освојили [[Арапи]]. Уведени су намети у виду харача и ђизије, забрањена је мисионарска активност. Многе цркве су конфисковане и претворене у [[Џамија|џамије]]. Број хришћана у Сирији под арапским ропством се драстично смањивао све до краја [[ |
638. године Антиохију су освојили [[Арапи]]. Уведени су намети у виду харача и ђизије, забрањена је мисионарска активност. Многе цркве су конфисковане и претворене у [[Џамија|џамије]]. Број хришћана у Сирији под арапским ропством се драстично смањивао све до краја [[11. век|XI века]]. |
||
750. године династију Омаида смењује династија [[Абасиди|Абасида]]. Калифат Абасида 30-их година [[ |
750. године династију Омаида смењује династија [[Абасиди|Абасида]]. Калифат Абасида 30-их година [[10. век|X века]] почиње да се распада и дели на мање независне државе-емирате. Византија, након тога, осваја острво Кипар и Крит, Киликију и Северну Сирију. 969. године византијска војска осваја и град Антиоохију. Границе калифата и Византијског царства померају се на територију Сирије, тако да се на овом подручју мешају византијски и арапски утицаји у култури. |
||
У време цара [[Нићифор II Фока|Никифора II Фоке]] 1078. град освајају [[Јермени]], а 1084. године поново [[Турци Селџуци]], који су га држали 14 година до доласка крсташке војске. [[Крсташи]] [[1098.]] године на територији Сирије оснивају Едеску грофовију. Исте године крсташи освајају Антиохију, која долази под власт једног од вођа Првог крсташког рата Боемонда тарентског. <ref>[http://eparhijaniska.rs/богословље/историја-цркве/868-антиохијска-патријаршија] Епархија Нишка, Оснивање града Антиохија</ref> |
У време цара [[Нићифор II Фока|Никифора II Фоке]] 1078. град освајају [[Јермени]], а 1084. године поново [[Селџуци|Турци Селџуци]], који су га држали 14 година до доласка крсташке војске. [[Крсташки ратови|Крсташи]] [[1098|1098.]] године на територији Сирије оснивају Едеску грофовију. Исте године крсташи освајају Антиохију, која долази под власт једног од вођа Првог крсташког рата Боемонда тарентског. <ref>[http://eparhijaniska.rs/богословље/историја-цркве/868-антиохијска-патријаршија] Епархија Нишка, Оснивање града Антиохија</ref> |
||
Под крсташком влашћу град остаје скоро 200 година, све до [[1268.]] године, када га освајаја Мамелучки султан Египта Бејбарс. <ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Places/Asia/Armenia/_Texts/KURARM/30*.html Vahan M. Kurkjian, "New Scourge from Egypt", in ''A History of Armenia'']</ref> Услед ратних разарања и онеспособљења пристаништа да прими веће бродове, град никада није повратио своју ранију важност. |
Под крсташком влашћу град остаје скоро 200 година, све до [[1268|1268.]] године, када га освајаја Мамелучки султан Египта Бејбарс. <ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Places/Asia/Armenia/_Texts/KURARM/30*.html Vahan M. Kurkjian, "New Scourge from Egypt", in ''A History of Armenia'']</ref> Услед ратних разарања и онеспособљења пристаништа да прими веће бродове, град никада није повратио своју ранију важност. |
||
У [[ |
У [[15. век|XV веку]] Антиохију осваја отоманска војска и она постаје део [[Османско царство|Отоманског царства]]. |
||
[[1822.]] и поново [[1872.]] године Антиохију је погодио земљотрес и у великој мери је разорен. |
[[1822|1822.]] и поново [[1872|1872.]] године Антиохију је погодио земљотрес и у великој мери је разорен. |
||
== Становништво == |
== Становништво == |
Верзија на датум 26. август 2015. у 05:50
Антиохија тур. Antakya | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Турска |
Покрајина | Хатај |
Становништво | |
Становништво | |
— 2009. | 190.377 (процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 36° 12′ 10″ С; 36° 09′ 37″ И / 36.202667° С; 36.160389° И |
Антиохија (грч. Αντιόχεια η επί Δάφνη, Αντιόχεια ή επί Ορόντου или Αντιόχεια η Μεγάλη; лат. Antiochia ad Orontem, Antiochia dei Siri; арап. انتاكيّة; тур. Antakya), савремени назив Антакија, је град у данашњој Турској у вилајету Хатај. Налази се на 30 km од Средоземног мора на левој обали реке Оронто, близу границе са Сиријом. Према процени из 2009. у граду је живело 190.377 становника.
Други називи
Због постојања већег броја градова под именом Антиохија у антици и средњем веку овај град се често називао и:
- Велика Антиохија
- Сиријска Антиохија
Егзегетска школа
Град је чувен по егзегетској Антиохијској школи која показује ход Цркве у Сирији и Палестини, наглашавајући историјски или буквални смисао текста Светога Писма, не одбацујући духовни смисао, који преовлађиваше у хелинистичкој александријској средини.
Познати представници су:
- Дидор Тарсијски (око 300—390.)
- Теодор Мопсуестијски (око 350—428.)
- Теодорет Кирски (око 393—466.)
- Јован Златоусти (349—407)
У домену Христологије, Антиохијска школа постала је позната по споровима које су изазвали списи Кирила Александријског. Начелно, антиохијски богослови нагињали су одвајању човечанске од божанске природе, тј. доказивању независне људске природе, што је охрабрило несторијанство.
Историја
Град Антиохију основаo је Селеук I Никатор оснивач династије Селевкида (305/04 - 281. п.н.е.), око 300. п. н. е. (садашњи назив је Антакиа). 64. п. н. е. Антиохија, као и цела Сирија, улазе у састав Римског царства. Од 27. п. н. е., Сирија постаје римска провинција са центром у граду Антиохија.
Антиохија се помиње у Новом завету везано за догађај избора седморице ђакона (Дел. ап. 6), од којих је један Никола из Антиохије. Бежећи од прогона, хришћани су проповедали Јеванђеље Јеврејима (Дел. ап. 9, 19), али су у Антиохији обраћеници у хришћанство међу домороцима Кипра, проповедали међу Грцима, и „. . . велики број их поверова и обрати се Господу“ (Дел. ап. 11, 20 - 22). У њему је међу првим хришћанским заједницама настала и Антиохијска црква 37. године. Њен први епископ био је свети Апостол Петар (45. - 53.), који је овде боравио заједно са апостолима Варнавом и Павлом. Наследник апостола Петра у Антиохији био је свети Евод (53. - 68.), а након њега свети мученик Игњатије Антиохијски (68. - 107.).
Током III и IV века у Антиохији је одржано више црквених сабора, од којих је најзначајнији Антиохијски сабор 341. године.
638. године Антиохију су освојили Арапи. Уведени су намети у виду харача и ђизије, забрањена је мисионарска активност. Многе цркве су конфисковане и претворене у џамије. Број хришћана у Сирији под арапским ропством се драстично смањивао све до краја XI века.
750. године династију Омаида смењује династија Абасида. Калифат Абасида 30-их година X века почиње да се распада и дели на мање независне државе-емирате. Византија, након тога, осваја острво Кипар и Крит, Киликију и Северну Сирију. 969. године византијска војска осваја и град Антиоохију. Границе калифата и Византијског царства померају се на територију Сирије, тако да се на овом подручју мешају византијски и арапски утицаји у култури.
У време цара Никифора II Фоке 1078. град освајају Јермени, а 1084. године поново Турци Селџуци, који су га држали 14 година до доласка крсташке војске. Крсташи 1098. године на територији Сирије оснивају Едеску грофовију. Исте године крсташи освајају Антиохију, која долази под власт једног од вођа Првог крсташког рата Боемонда тарентског. [1]
Под крсташком влашћу град остаје скоро 200 година, све до 1268. године, када га освајаја Мамелучки султан Египта Бејбарс. [2] Услед ратних разарања и онеспособљења пристаништа да прими веће бродове, град никада није повратио своју ранију важност.
У XV веку Антиохију осваја отоманска војска и она постаје део Отоманског царства.
1822. и поново 1872. године Антиохију је погодио земљотрес и у великој мери је разорен.
Становништво
Према процени, у граду је 2009. живело 190.377 становника.
1990. | 2000. |
---|---|
123.871 | 144.910 |
Извори
- ^ [1] Епархија Нишка, Оснивање града Антиохија
- ^ Vahan M. Kurkjian, "New Scourge from Egypt", in A History of Armenia