Јоанис Метаксас — разлика између измена
м datum |
м datum |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
| опис_слике = Јоанис Метаксас (други слева) |
| опис_слике = Јоанис Метаксас (други слева) |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = {{датум рођења|1871|4|12 |
| датум_рођења = {{датум рођења|1871|4|12}} |
||
| место_рођења = [[Итака]] |
| место_рођења = [[Итака]] |
||
| држава_рођења = [[Грчка]] |
| држава_рођења = [[Грчка]] |
||
Верзија на датум 26. август 2015. у 11:08
 |
| Јоанис Метаксас | |
|---|---|
 Јоанис Метаксас (други слева) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. април 1871. |
| Место рођења | Итака, Грчка |
| Датум смрти | 29. јануар 1941. (69 год.) |
| Место смрти | Атина, Грчка |
Јоанис Метаксас (грч. Ιωάννης Μεταξάς; Итака, 12. април 1871 — Атина, 29. јануар 1941) је био грчки генерал и државник.
Као премијер и министар војске 1936. распустио је Парламент и успоставио личну диктатуру. У Другом светском рату у октобру 1940. одбио ултиматум фашистичке Италије и организовао отпор италијанској агресији. Владао је до смрти 1941.
Војна каријера
Рођен у Итаки, Метаксас је био професионални официр, сведок грчко-турског рата 1897. године. Након студија у Немачкој, вратио се да би се придружио Генералштабу и био део модернизацијских процеса грчке војске пре Балканских ратова (1912-1913), у којим је активно учествовао. Био је постављен за начелника грчког Генералштаба 1913. и био унапређен у чин генерал-потпуковника 1916. Припремао је планове за војне нападе и спроводио дипломатију у Првом и Другом балканском рату који су довели до окупације онога што данас формира северне провинције Грчке Тракије, Македоније и Епира.
Непоколебљиви монархиста, Метаксас је подржао Константина I и противио се уласку Грчке у Први светски рат. Елефтериос Венизелос, премијер, поднео је оставку због одбијања Метаксаса да помогне савезницима у неуспешној дарданелској кампањи и користи рат као главни адут на изборима. Када је Венизелос освојио изборе у мају 1915, мобилисао је војску да помогне Србији, али је био одбијен од стране краља. Ово одбијање повећало је јаз између монархиста и венизелиста, стварајући “Национални раскол” који је мучио грчку политику неколико наредних деценија. Августа 1916, венизелски официри су покренули побуну у Солуну, која је резултирала успостављању посебне “Владе народне одбране” под Венизелосом. Нова влада, уз подршку савезника, проширила је своју контролу над половином земље и ушла у рат на савезничку страну. Јуна 1917, уз подршку савезника, краљ Константин је свргнут и Венизелос је дошао на власт, проглашавајући рат у име целе земље 29. јуна 1917.
Види још
Спољашње везе
 | Овај чланак везан за политичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |