Пали канон — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
'''Пали канон''' је збирка списа [[теравада]] будизма, који су сачувани на [[пали]] језику.<ref>Gombrich, ''Theravada Buddhism'', 2nd edn, Routledge, London, 2006, pp. 3</ref> Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три корпе“ или „три кошаре“, због чега се такође назива '''типитака''' ([[санскрт|санскрит]]: ''трипитака''). |
'''Пали канон''' је збирка списа [[теравада]] будизма, који су сачувани на [[пали]] језику.<ref>Gombrich, ''Theravada Buddhism'', 2nd edn, Routledge, London, 2006, pp. 3</ref> Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три корпе“ или „три кошаре“, због чега се такође назива '''типитака''' ([[санскрт|санскрит]]: ''трипитака''). |
||
Типитака је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа, те је најближи изворном Будином учењу. Будистички канон не чини једна књига, попут [[Нови завет|Новог завета]] у хришћанству или [[Куран]]а у исламу, већ огроман корпус текстова у којима је вековима после Будине смрти бележено његово учење. |
Типитака је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа, те је најближи изворном Будином учењу. Будистички канон не чини једна књига, попут [[Нови завет|Новог завета]] у хришћанству или [[Куран]]а у исламу, већ огроман корпус текстова у којима је вековима после Будине смрти бележено његово учење.{{sfn|Kovačević|2014|pp=16}} |
||
Канон је вековима преношен усмено, да би кроз серију [[Будистички сабори|будистичких сабора]] био стандардизован и записан.<ref>Harvey, ''Introduction to Buddhism'', Cambridge University Press, 1990, pp. 3.</ref> Први штампани делови Канона појавили су се у [[19. век]]у<ref>Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson, 1984, page 293</ref>, а данас на интернету постоје комплетна електронска издања.<ref>http://www.tipitaka.org/romn/</ref> |
Канон је вековима преношен усмено, да би кроз серију [[Будистички сабори|будистичких сабора]] био стандардизован и записан.<ref>Harvey, ''Introduction to Buddhism'', Cambridge University Press, 1990, pp. 3.</ref> Први штампани делови Канона појавили су се у [[19. век]]у<ref>Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson, 1984, page 293</ref>, а данас на интернету постоје комплетна електронска издања.<ref>http://www.tipitaka.org/romn/</ref> |
||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
== Развој канона == |
== Развој канона == |
||
{{маин|Будистички сабори}} {{Будизам}} |
{{маин|Будистички сабори}} {{Будизам}} |
||
У Будино време религијски текстови нису били писани, већ су учени усмено од учитеља, а ученик је морао да их запамти и касније пренесе својим ученицима. То је пресудно утицало и на форму у којој су Будини говори сачувани (као рецитације), јер су морали проћи кроз процес редакције и примене разних мнемотехничких средстава у самом тексту, као што је понављање истих, стандардних формула, ради лакшег меморисања. |
У Будино време религијски текстови нису били писани, већ су учени усмено од учитеља, а ученик је морао да их запамти и касније пренесе својим ученицима. То је пресудно утицало и на форму у којој су Будини говори сачувани (као рецитације), јер су морали проћи кроз процес редакције и примене разних мнемотехничких средстава у самом тексту, као што је понављање истих, стандардних формула, ради лакшег меморисања.{{sfn|Kovačević|2014|pp=18}} |
||
Неколико месеци после Будине смрти, на првом [[будистички сабори|будистичком сабору]] окупили су се најистакнутији ученици да би по сећању рецитовали учитељеве говоре којима су присуствовали и тако одредили шта се сматра аутентичним учењем. Будином верни пратилац [[Ананда]] је дао највећи допринос овом консолидовању Канона, а посебно Сута питаке, захваљујући својој невероватној моћи памћења. Рецитујући неки говор, као потврду да му је лично присуствовао и тако свом казивању дао печат аутентичности, започињао га је управо речима: „''Овако сам чуо''” ([[пали]]: ''Evaṃ me sutaṃ''). Од тада до данас ова реченица у пали канону јесте симбол и најава истинског Будиног учења. |
Неколико месеци после Будине смрти, на првом [[будистички сабори|будистичком сабору]] окупили су се најистакнутији ученици да би по сећању рецитовали учитељеве говоре којима су присуствовали и тако одредили шта се сматра аутентичним учењем. Будином верни пратилац [[Ананда]] је дао највећи допринос овом консолидовању Канона, а посебно Сута питаке, захваљујући својој невероватној моћи памћења. Рецитујући неки говор, као потврду да му је лично присуствовао и тако свом казивању дао печат аутентичности, започињао га је управо речима: „''Овако сам чуо''” ([[пали]]: ''Evaṃ me sutaṃ''). Од тада до данас ова реченица у пали канону јесте симбол и најава истинског Будиног учења.{{sfn|Kovačević|2014|pp=31}} |
||
У наредним вековима, унутар монашке заједнице постојали су монаси специјализовани за памћење сутри. |
У наредним вековима, унутар монашке заједнице постојали су монаси специјализовани за памћење сутри.{{sfn|Kovačević|2014|pp=18}} |
||
Пали канон је коначно записан четири века после Будине смрти, на [[Будистички сабори|сабору]] у Шри Ланки у 1. веку п.н.е. Било је време велике глади, број монаха се веома смањио, те је постојала опасност да усмено преношење Канона буде потпуно прекинуто. Легенда каже да је за сваку никају остао само по један монах који ју је знао целу напамет. Да би се избегао потпуни губитак Канона, одлучено је да се он запише на палмовим листовима, а надаље је преписиван. |
Пали канон је коначно записан четири века после Будине смрти, на [[Будистички сабори|сабору]] у Шри Ланки у 1. веку п.н.е. Било је време велике глади, број монаха се веома смањио, те је постојала опасност да усмено преношење Канона буде потпуно прекинуто. Легенда каже да је за сваку никају остао само по један монах који ју је знао целу напамет. Да би се избегао потпуни губитак Канона, одлучено је да се он запише на палмовим листовима, а надаље је преписиван.{{sfn|Kovačević|2014|pp=19}} |
||
== Садржај == |
== Садржај == |
||
| Ред 52: | Ред 52: | ||
# ''Кхуддака никаја'' - Збирка кратких књига |
# ''Кхуддака никаја'' - Збирка кратких књига |
||
Прве четири никаје имају своје пандане у касније насталом канону северног, [[махајана]] будизма (Кина, Монголија, Кореја, Јапан), чији се делови називају ''агама'' („предаја”). Те збирке, у форми у којој данас постоје, заправо су сачињене од делова канона три или четири ране будистичке школе у Индији (традиција каже да их је било укупно 18), а сачуване су само у кинеском преводу. Много је сличности у прве четири агаме с пали каноном, што потврђује да су текстови које данас имамо углавном настали пре поделе раног будизма на различите правце. |
Прве четири никаје имају своје пандане у касније насталом канону северног, [[махајана]] будизма (Кина, Монголија, Кореја, Јапан), чији се делови називају ''агама'' („предаја”). Те збирке, у форми у којој данас постоје, заправо су сачињене од делова канона три или четири ране будистичке школе у Индији (традиција каже да их је било укупно 18), а сачуване су само у кинеском преводу. Много је сличности у прве четири агаме с пали каноном, што потврђује да су текстови које данас имамо углавном настали пре поделе раног будизма на различите правце.{{sfn|Kovačević|2014|pp=16}} |
||
=== Абидама питака === |
=== Абидама питака === |
||
{{маин|Абидама питака}} |
{{маин|Абидама питака}} |
||
[[Абидама питака]] (''Abhidhamma piṭaka'') или Кошара систематске разраде учења, је део канона у којем се детаљно и уз помоћ специфичних техничких термина анализира Будино учење. Ова збирка текстова свој облик је добијала у вековима после Буде, отприлике три века после његове смрти је укључена у Пāли канон |
[[Абидама питака]] (''Abhidhamma piṭaka'') или Кошара систематске разраде учења, је део канона у којем се детаљно и уз помоћ специфичних техничких термина анализира Будино учење. Ова збирка текстова свој облик је добијала у вековима после Буде, отприлике три века после његове смрти је укључена у Пāли канон. {{sfn|Kovačević|2014|pp=17}} |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
| Ред 66: | Ред 66: | ||
* {{ен}} [http://www.accesstoinsight.org/tipitaka/ Пали канон] |
* {{ен}} [http://www.accesstoinsight.org/tipitaka/ Пали канон] |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|last=Kovačević|first=Branislav|title=Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu|year=2014|url= |publisher= |location=Novi Sad–Beograd|id=}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Kovačević|first=Branislav|title=Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu|year=2014|url= |publisher= |location=Novi Sad–Beograd|id=}} |
||
[[Категорија:Будистички списи]] |
[[Категорија:Будистички списи]] |
||
Верзија на датум 9. септембар 2015. у 04:42
Пали канон је збирка списа теравада будизма, који су сачувани на пали језику.[1] Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три корпе“ или „три кошаре“, због чега се такође назива типитака (санскрит: трипитака).
Типитака је једини потпуно сачуван канон од свих раних будистичких школа, те је најближи изворном Будином учењу. Будистички канон не чини једна књига, попут Новог завета у хришћанству или Курана у исламу, већ огроман корпус текстова у којима је вековима после Будине смрти бележено његово учење.[2]
Канон је вековима преношен усмено, да би кроз серију будистичких сабора био стандардизован и записан.[3] Први штампани делови Канона појавили су се у 19. веку[4], а данас на интернету постоје комплетна електронска издања.[5]
Назив
Пали канон се сатоји од три главна дела, који се на палију називају питака (piṭaka, корпа). Због тога је овај канон традиционално познат као Типитака (Tipiṭaka; Три корпе).
Развој канона
| Дио серије о |
| будизму |
|---|
 |
У Будино време религијски текстови нису били писани, већ су учени усмено од учитеља, а ученик је морао да их запамти и касније пренесе својим ученицима. То је пресудно утицало и на форму у којој су Будини говори сачувани (као рецитације), јер су морали проћи кроз процес редакције и примене разних мнемотехничких средстава у самом тексту, као што је понављање истих, стандардних формула, ради лакшег меморисања.[6]
Неколико месеци после Будине смрти, на првом будистичком сабору окупили су се најистакнутији ученици да би по сећању рецитовали учитељеве говоре којима су присуствовали и тако одредили шта се сматра аутентичним учењем. Будином верни пратилац Ананда је дао највећи допринос овом консолидовању Канона, а посебно Сута питаке, захваљујући својој невероватној моћи памћења. Рецитујући неки говор, као потврду да му је лично присуствовао и тако свом казивању дао печат аутентичности, започињао га је управо речима: „Овако сам чуо” (пали: Evaṃ me sutaṃ). Од тада до данас ова реченица у пали канону јесте симбол и најава истинског Будиног учења.[7]
У наредним вековима, унутар монашке заједнице постојали су монаси специјализовани за памћење сутри.[6]
Пали канон је коначно записан четири века после Будине смрти, на сабору у Шри Ланки у 1. веку п.н.е. Било је време велике глади, број монаха се веома смањио, те је постојала опасност да усмено преношење Канона буде потпуно прекинуто. Легенда каже да је за сваку никају остао само по један монах који ју је знао целу напамет. Да би се избегао потпуни губитак Канона, одлучено је да се он запише на палмовим листовима, а надаље је преписиван.[8]
Садржај
Типитака укључује три збирке:
- Винаја питака, у којој се објашњавају правила понашања за монахе и монахиње. Далеко више од листе правила, Винаја питака описује и настанак сваког правила, па тако добијамо детаљан опис како је Буда решавао проблеме унутар многобројне и разнородне духовне заједнице.
- Сута питака, збирка говора (sutta) које су у разним приликама изговорили Буда и неколицина његових најближих ученика. Садржи суштину учења теравада будизма.
- Абидама питака, збирка текстова у којима су разрађени основни доктринирани принципи будистичке филозофије, организовани у конзистентан систем за истраживање феномена ума и материје. Садржи седам филозофских расправа које систематично и уз обиље техничких термина разматрају Будино учење.
Винаја питака и Сута питака су врло сличне ономе што се на основу сачуваних фрагмената може реконструисати као канони осталих раних будистичких школа. Међутим, Абидама питака је очигледно настајала касније и отуда су и разлике знатно веће.[9]
Винаја питака
Винаја питака је далеко више од пуке листе правила. Садржи такође приче којима се описује настанак сваког правила, па тако добијамо детаљан опис на који начин је Буда решавао проблем одржавања хармоничних односа унутар многобројне и разнородне духовне заједнице. Састоји се из четири дела:
- Суттавибханга - Овај део садржи комплетан скуп правила за монашку заједницу. Правила су сажета у Патимоккху и има их 227 за монахе и 311 за монахиње.
- Кхандхака (Махавагга) - Укључује неколико текстова налик на сутте, између осталог Будин опис периода непосредно после пробуђења, његове прве говоре групи од пет монаха и приче о томе како су се неки од његових најпознатијих ученика прикључили монашкој заједници и потом и сами достигли пробуђење.
- Кхандхака (Ћулавагга) - Овај део садржи даљу разраду монашке етикеције и дужности, као и правила и поступке за разматрање прекршаја који се догоде унутар монашке заједнице. Такође ту је и прича о томе како је установљен ред монахиња и детаљан опис првог и другог сабора.
- Паривара - Рекапитулација претходних поглавља, са сажетком правила класификованих и прекласификованих за различите сврхе упућивања у њих.
Сута питака
Сутта питака, други део Типитаке, састоји се од преко 10.000 сутта или говора, које је изговорио Буда или неко од његових најближих ученика, током 45-годишњег ширења учења. У њој су такође сабрани и стихови других чланова монашке заједнице.
Суте су груписане у пет збирки (никауа):
- Дигха никаја - Збирка дугих говора
- Мађђхима никаја - Збирка говора средње дужине
- Самјутта никаја - Збирка по теми груписаних говора
- Ангуттара никаја - Збирка бројчано груписаних говора
- Кхуддака никаја - Збирка кратких књига
Прве четири никаје имају своје пандане у касније насталом канону северног, махајана будизма (Кина, Монголија, Кореја, Јапан), чији се делови називају агама („предаја”). Те збирке, у форми у којој данас постоје, заправо су сачињене од делова канона три или четири ране будистичке школе у Индији (традиција каже да их је било укупно 18), а сачуване су само у кинеском преводу. Много је сличности у прве четири агаме с пали каноном, што потврђује да су текстови које данас имамо углавном настали пре поделе раног будизма на различите правце.[2]
Абидама питака
Абидама питака (Abhidhamma piṭaka) или Кошара систематске разраде учења, је део канона у којем се детаљно и уз помоћ специфичних техничких термина анализира Будино учење. Ова збирка текстова свој облик је добијала у вековима после Буде, отприлике три века после његове смрти је укључена у Пāли канон. [10]
Извори
- ^ Gombrich, Theravada Buddhism, 2nd edn, Routledge, London, 2006, pp. 3
- ^ а б Kovačević 2014, стр. 16.
- ^ Harvey, Introduction to Buddhism, Cambridge University Press, 1990, pp. 3.
- ^ Bechert & Gombrich, The World of Buddhism, Thames & Hudson, 1984, page 293
- ^ http://www.tipitaka.org/romn/
- ^ а б Kovačević 2014, стр. 18.
- ^ Kovačević 2014, стр. 31.
- ^ Kovačević 2014, стр. 19.
- ^ "Buddhism." Encyclopædia Britannica. Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2008.
- ^ Kovačević 2014, стр. 17.
Спољашње везе
- (језик: српски) Пали канон
- (језик: енглески) Пали канон
Литература
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.