Друга битка код Норт Форленда — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Ред 38: Ред 38:
* Борис Прикрил, Три тисуће година поморских ратова, Отокар Кершовани, Опатија, 1985. г.
* Борис Прикрил, Три тисуће година поморских ратова, Отокар Кершовани, Опатија, 1985. г.
* Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006. г.
* Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006. г.
* Фридрих фон Кохенхаузен, Велики војсковођи, Геца Кон А.Д. Београд, 1937. г.


{{Commonscat|St. James's Day Battle}}
{{Commonscat|St. James's Day Battle}}

Верзија на датум 10. септембар 2015. у 18:22

Друга битка код Норт Форленда
Место
{{{локација}}}
Сукобљене стране
 Низоземска република  Енглеска

Код рта Норт Форленд (енгл. North Foreland), на југоисточној обали Енглеске, близу ушћа Темзе 4. августа 1666. г. вођена је поморска битка између енглеске и холандске флоте.

Ситуација пре битке

Након пораза енглеске флоте у тзв. Четвородневној битки, у Другом англо-холандском поморском рату, обе стране су настојале да што пре обнове флоте, опреме бродове и наставе борбу. Холанђани су желели да предухитре Енглезе, спрече њихово спајање, и уз помоћ Француза изврше десант код Норт Форленда. Због неповољних ветрова холандска флота у чијем је саставу било 78 брода, 16 фрегата, 10 извиђачких бродова, 20 брандера и 7000 војника, под командом адмирала Михила де Ројтера испловила је тек 13. јула. Због неочекивано јаке обалске одбране де Ројтер је одустао од препада на Хериџ, али је зато у Темзу упутио 18 бродова да извиде могућност извршења десанта, пред којима су се енглески бродови повукли до Ширнеса. Пошто је дубљи продор у Темзу био немогућ, а изгледи за успешан десант слаби, адмирал де Ројтер је вратио трупе и предузео блокаду Темзе. У међувремену Енглези су оспособили и прикупили 89 бродова и 20 брандера и под командом адмирала Џорџа Монка 1. августа увече испловили из Темзе. Наредна два дана, због неповољних временских прилика, обе флоте су узалуд покушавале да успоставе борбени додир.

Битка

Ујутру, 4. августа, по слабом и промнљивом ветру енглеска флота се нашла у тзв. приветрини, у беспрекорном поретку, а холандска у неуредном поретку колоне, и због потцењивања енглеских снага слабог борбеног расположења и лоше дисциплине команданата. Битка је почела тек између 10:00 и 11:00 часова нападом Енглеза најпре на претходницу, а затим и на центар холандског распореда док је холандска заштитница заостала у борбеном поретку. Услед јаког дејства артиљеријске ватре и губитака, холандска претходница се око 13:00 часова повукла. Адмирал Де Ројтер, који се налазио у центру био је изложен веома веома великом притиску и око 16:00 часова прекинуо је борбу. Намеравао је да се током ноћи сједини са својим преосталим снагама и идућег дана настави борбу. Ујутро 5. августа штитећи са свега осам бродова повлачење своје претходнице Де Ројтер, био је нападнут од 20 енглеских бродова, али је ипак омогућио претходници да се повуче и заклони иза спрудова. То је затим и сам урадио, док му се заштитница придружила без сметњи тек сутрадан.

Последице битке

Према енглеским изворима Холанђани су изгубили 20 бродова имали око 700 мртвих и рањених ~ док холандски извори наводе само два брода и 1000 људи ~ а Енглези један брод и око 300 људи. Енглези су овом битком повратили превласт у Северном мору.

Литература

  • Војна енциклопедија, Норт Форленд
  • Борис Прикрил, Три тисуће година поморских ратова, Отокар Кершовани, Опатија, 1985. г.
  • Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006. г.
  • Фридрих фон Кохенхаузен, Велики војсковођи, Геца Кон А.Д. Београд, 1937. г.