25. јануар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 48: | Ред 48: | ||
* [[1984]]. — [[Робињо]], бразилски фудбалски репрезентативац. |
* [[1984]]. — [[Робињо]], бразилски фудбалски репрезентативац. |
||
* [[1984]]. — [[Стефан Кислинг]], немачки фудбалски репрезентативац. |
* [[1984]]. — [[Стефан Кислинг]], немачки фудбалски репрезентативац. |
||
* [[1987]]. — [[Марија Кириленко]], руска тенисерка. |
|||
* [[1988]]. — [[Татјана Головин]], француска тенисерка. |
* [[1988]]. — [[Татјана Головин]], француска тенисерка. |
||
Верзија на датум 18. септембар 2015. у 23:21
Догађаји
јануар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1533. — Ана Болен, која је већ била трудна са будућом краљицом Елизабетом, се потајно удала за енглеског краља Хенрија VIII.
- 1831. — Пољски парламент (Сејм) прогласио је независност Пољске и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. Русији, а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм.
- 1874. — Сима Лозанић је постао редовни професор на катедри за хемију и хемијску технологију на Великој школи у Србији.
- 1878. — У руско-турском рату потопљен је турски брод након што су га Руси погодили торпедом. То је био први брод погођен и потопљен тим подводним оружјем.
- 1899. — У Пожаревачком затвору је умро српски револуционар и публициста Васа Пелагић, један од првих поборника идеје социјализма у Србији и на Балкану. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака.
- 1904. — У Београду је почео излазити дневни лист „Политика“, чији је оснивач и први уредник био Владислав Рибникар.
- 1916. — Црногорска војска је капитулирала у Првом светском рату, што је де факто био крај постојања Краљевине Црне Горе.
- 1919. — Основана је Лига народа, претеча Уједињених нација.
- 1924. — У француском граду Шамони отворене су прве зимске Олимпијске игре.
- 1942. — Тајланд је у Другом светском рату објавио рат Великој Британији и САД.
- 1961. — Председник САД Џон Кенеди одржао је у Стејт департменту у Вашингтону прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање.
- 1971. — Генерал Иди Амин је војним ударом оборио с власти председника Уганде Милтона Оботеа и потом се прогласио за председника.
- 1983. — Кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин.
- 1987 - Избио је пожар у фабрици прехрамбеног комбината Агрокомерц, што је био повод за почетак афере Агрокомерц.
- 1991. — Скупштина (Собрање) Македоније, једне од република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.
- 1996. — Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији.
- 1999. — У серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова.
- 2000. — Припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992-95).
- 2001.
- ДОС формирао Владу Србије, прву после десетогодишње власти СПС-а.
- Израелски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе.
- 2006. — Одржани избори за Палестинско законодавно веће.
- 2007. — Светиславу Басари додељена 52. НИН-ова награда за роман „Успон и пад паркинсонове болести“.
- 2011. — Почео је први талас Египатске револуције, која је на крају довела до уклањања Хоснија Мубарака после скоро 30 година власти.
Рођења
- 730. — Лав IV Хазар, византијски цар.
- 1759. — Роберт Бернс, шкотски песник.
- 1874. — Вилијам Сомерсет Мом, енглески књижевник. († 1965.)
- 1882. — Аделина Вирџинија Вулф, енглеска књижевница. († 1882.)
- 1905. — Сава Ковачевић учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. († 1905.)
- 1911. — Хуго Крас, немачки генерал. († 1980.)
- 1923. — Еуген Вербер, књижевник, преводилац, глумац. († 1995.)
- 1942. — Еузебио, бивши португалски фудбалер. (+2014)
- 1947. — Милан Циле Маринковић, сликар.
- 1953. — Даница Максимовић, српска глумица.
- 1958. — Зоран Цвијановић, српски глумац.
- 1961. — Драган Коновалов, југословенски боксер.
- 1967. — Давид Жинола, француски фудбалер.
- 1977. — Стефан Миленковић, виолиниста.
- 1977. — Хатем Трабелси, туниски фудбалер
- 1981. — Тоше Проески, македонски певач. († 2007.)
- 1983. — Ивана Бркљачић, хрватска атлетичарка.
- 1984. — Робињо, бразилски фудбалски репрезентативац.
- 1984. — Стефан Кислинг, немачки фудбалски репрезентативац.
- 1987. — Марија Кириленко, руска тенисерка.
- 1988. — Татјана Головин, француска тенисерка.
Смрти
- 381. — Атанарих, краљ Визигота.
- 477. — Гејсерих, краљ Вандала и Алана (428—477), оснивач Вандалске краљевине у северној Африци.
- 1947. — Ал Капоне, амерички гангстер. (*1947.)
- 1955. — Артур Дафи је био амерички атлетичар
- 1978. — Скендер Куленовић је био писац босанско-херцеговачког порекла. (*1910.)
- 1987. —
- Предраг Милосављевић, српски сликар. (*1908.)
- Асим Ферхатовић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер. (*1933.)
- 1990. — Ава Гарднер (Луси Џонсон), америчка филмска глумица. (*1922.)
- 1997. — Никола Кољевић, српски књижевник и бивши потпредседник Републике Српске и српски члан Предсједништва СР БиХ. (*1936.)
- 2004. — Љубомир Драшкић Муци, српски позоришни, телевизијски и филмски режисер. (*1937.)
- 2006. — Борислав Ћорковић, кошаркашки тренер. (*1933.)
- 2007. — Илија Стојановић, редовни професор универзитета и академик. (*1924.)
- 2015. — Павле Минчић, глумац, сатиричар, хумориста, певач и пијаниста. (* 1931.)
- 2015. – Демис Русос, грчки поп и рок певач. (*1946)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: