Свест — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
== У будизму == |
== У будизму == |
||
{{main|Виђнана}} |
{{main|Виђнана|Свесност (будизам)}} |
||
Свест је један од темељних појмова у [[Будизам|будизму]]. Представља чин регистровања чулног подражаја и идеја у тренутку док се одигравају.<ref name="recnik">[http://srednjiput.rs/recnik/#v Rečnik pāli i budističkih termina]</ref> У будизму, свест је једна од карика у [[Условни настанак|условном настајању]] [[Патња|патње]], и њено укидање је предуслов који води [[Нирвана|нирвани]]. [[Буда]] је говорио: |
Свест је један од темељних појмова у [[Будизам|будизму]]. Представља чин регистровања чулног подражаја и идеја у тренутку док се одигравају.<ref name="recnik">[http://srednjiput.rs/recnik/#v Rečnik pāli i budističkih termina]</ref> У будизму, свест је једна од карика у [[Условни настанак|условном настајању]] [[Патња|патње]], и њено укидање је предуслов који води [[Нирвана|нирвани]]. [[Буда]] је говорио: |
||
Верзија на датум 20. септембар 2015. у 15:38
Свест је у најопштијем значењу: свеукупност властитих психичких доживљаја (осети, опажаји, сећања, мишљење, представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо. У социологији, систем уверења, представа, ставова, вредности и знања, настао под утицајем традиције и социокултурних чинилаца, који припада једном колективу, друштву или друштвеном слоју (друштвена свест, класна свест, национална свест). Дефинише се и као реалност психичког која обухвата садржај чулних података и перцепција. Представља стечена знања и навике, усвојене вредности, ставове и уверења грађана о некој појави.
Савест је људској природи инхерентна способност или у теологији од Бога дат дар моралног просуђивања властитих поступака и мисли. Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих моралних вредности и правила о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално. Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим особама из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих тежњи из Ид-а, односно спречавање да допру до Ега. По психоанализи, Суперего је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава Его, баш као што су то родитељи раније чинили свом детету.
У будизму
Свест је један од темељних појмова у будизму. Представља чин регистровања чулног подражаја и идеја у тренутку док се одигравају.[1] У будизму, свест је једна од карика у условном настајању патње, и њено укидање је предуслов који води нирвани. Буда је говорио:
Жеђ и страст за свешћу о виђеном, додирнутом, мирисаном, кушаном, чутом, мишљеном, јесу сметње уму. Када је монах напустио менталне сметње у ових шест случајева, [његов] ум постаје употребљив за оне ствари које треба сазнати непосредним знањем.[2]
Свест је реакција или одговор који за основу има једнo од шест чула (око, ухо, нос, језик, тело и ум), а за свој предмет једну од њима одговарајућих појава (лик, звук, мирис, укус, опипљиво и идеју или мисао). На пример, свест о виђеном (cakkhu-viññana) има око као основу и видљив лик као објекат. Ментална свест (mano-viññana) има ум (manas) као основу и идеју или мисаону појаву (dhamma) као свој предмет. Слично осећају, опажају или вољи, свест је такође шестоврсна, у односу на шест врста чула.[3]
Види још
Референце
Литература
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
