Наука о књижевности — разлика између измена
мНема описа измене |
проширивање чланка и навођење литературе |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Наука о књижевности''' је разгранато, систематско и свестрано проучавање [[Књижевност|књижевности]]. Понекад се уместо термина „наука о књижевности” користе и термини „проучавање књижевности” или „научно проучавање књижевности”. |
|||
'''Наука о књижевности''' се грана на три области: [[историја књижевности|историју]] и [[теорија књижевности|теорију књижевности]] и [[књижевна критика|књижевну критику]]. |
|||
Предмет проучавања књижевности су и књижевност у целини, као вид [[Уметност|уметничког изражавања]], и конкретно [[Књижевно дело|књижевно дело]], као посебан и непоновљив уметнички израз. |
|||
Циљеви и задаци науке о књижевности су многобројни, разноврсни и подложни честим променама. То је последица динамичне природе књижевности као уметности речи и специфичности сваког појединачног дела. Као основни циљеви проучавања књижевности издвајају се њено: |
|||
* објашњење ''(Зашто је неко конкретно књижевно дело, или група сличних дела једног или више књижевника или дела у оквиру једне књижевне епохе, правца или школе, такво какво јесте и у ком контексту је настало?)''; |
|||
* разумевање ''(На који начин постоји конкретно књижевно дело посматрано изван контекста у којем је настало, шта све значи и који је његов смисао?)''; |
|||
* поимање ''(Који појмови су битни када говоримо о књижевним делима, појавама и књижевности уопште и како до њих доћи?)''. |
|||
С обзиром на то шта је њен предмет проучавања и који су јој циљеви и задаци проучавања, наука о књижевности се традиционално дели на три области: |
|||
# [[теорија књижевности|теорију књижевности]]; |
|||
# [[историја књижевности|историју књижевности]]; |
|||
# [[књижевна критика|књижевну критику]]. |
|||
== Литература == |
|||
* Теорија књижевности, Миливој Солар, Школска књига, Загреб, 1977. |
|||
* Теорија књижевности, Рене Велек, Остин Ворен, Нолит, Београд, 1965. |
|||
* Методологија проучавања књижевности, Петар Милосављевић, Књижевна заједница Новога Сада, Нови Сад, 1985. |
|||
* Интерпретације из књижевности (четврта књига), Станиша Величковић, Јордана Марковић, Ниш, 1999. |
|||
{{клица-књижевност}} |
{{клица-књижевност}} |
Верзија на датум 23. септембар 2015. у 21:27
Наука о књижевности је разгранато, систематско и свестрано проучавање књижевности. Понекад се уместо термина „наука о књижевности” користе и термини „проучавање књижевности” или „научно проучавање књижевности”.
Предмет проучавања књижевности су и књижевност у целини, као вид уметничког изражавања, и конкретно књижевно дело, као посебан и непоновљив уметнички израз.
Циљеви и задаци науке о књижевности су многобројни, разноврсни и подложни честим променама. То је последица динамичне природе књижевности као уметности речи и специфичности сваког појединачног дела. Као основни циљеви проучавања књижевности издвајају се њено:
- објашњење (Зашто је неко конкретно књижевно дело, или група сличних дела једног или више књижевника или дела у оквиру једне књижевне епохе, правца или школе, такво какво јесте и у ком контексту је настало?);
- разумевање (На који начин постоји конкретно књижевно дело посматрано изван контекста у којем је настало, шта све значи и који је његов смисао?);
- поимање (Који појмови су битни када говоримо о књижевним делима, појавама и књижевности уопште и како до њих доћи?).
С обзиром на то шта је њен предмет проучавања и који су јој циљеви и задаци проучавања, наука о књижевности се традиционално дели на три области:
Литература
- Теорија књижевности, Миливој Солар, Школска књига, Загреб, 1977.
- Теорија књижевности, Рене Велек, Остин Ворен, Нолит, Београд, 1965.
- Методологија проучавања књижевности, Петар Милосављевић, Књижевна заједница Новога Сада, Нови Сад, 1985.
- Интерпретације из књижевности (четврта књига), Станиша Величковић, Јордана Марковић, Ниш, 1999.