Наука о књижевности — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
проширивање чланка и навођење литературе
Ред 1: Ред 1:
'''Наука о књижевности''' је разгранато, систематско и свестрано проучавање [[Књижевност|књижевности]]. Понекад се уместо термина „наука о књижевности” користе и термини „проучавање књижевности” или „научно проучавање књижевности”.
'''Наука о књижевности''' се грана на три области: [[историја књижевности|историју]] и [[теорија књижевности|теорију књижевности]] и [[књижевна критика|књижевну критику]].

Предмет проучавања књижевности су и књижевност у целини, као вид [[Уметност|уметничког изражавања]], и конкретно [[Књижевно дело|књижевно дело]], као посебан и непоновљив уметнички израз.

Циљеви и задаци науке о књижевности су многобројни, разноврсни и подложни честим променама. То је последица динамичне природе књижевности као уметности речи и специфичности сваког појединачног дела. Као основни циљеви проучавања књижевности издвајају се њено:

* објашњење ''(Зашто је неко конкретно књижевно дело, или група сличних дела једног или више књижевника или дела у оквиру једне књижевне епохе, правца или школе, такво какво јесте и у ком контексту је настало?)'';
* разумевање ''(На који начин постоји конкретно књижевно дело посматрано изван контекста у којем је настало, шта све значи и који је његов смисао?)'';
* поимање ''(Који појмови су битни када говоримо о књижевним делима, појавама и књижевности уопште и како до њих доћи?)''.

С обзиром на то шта је њен предмет проучавања и који су јој циљеви и задаци проучавања, наука о књижевности се традиционално дели на три области:

# [[теорија књижевности|теорију књижевности]];
# [[историја књижевности|историју књижевности]];
# [[књижевна критика|књижевну критику]].


== Литература ==
* Теорија књижевности, Миливој Солар, Школска књига, Загреб, 1977.
* Теорија књижевности, Рене Велек, Остин Ворен, Нолит, Београд, 1965.
* Методологија проучавања књижевности, Петар Милосављевић, Књижевна заједница Новога Сада, Нови Сад, 1985.
* Интерпретације из књижевности (четврта књига), Станиша Величковић, Јордана Марковић, Ниш, 1999.



{{клица-књижевност}}
{{клица-књижевност}}

Верзија на датум 23. септембар 2015. у 21:27

Наука о књижевности је разгранато, систематско и свестрано проучавање књижевности. Понекад се уместо термина „наука о књижевности” користе и термини „проучавање књижевности” или „научно проучавање књижевности”.

Предмет проучавања књижевности су и књижевност у целини, као вид уметничког изражавања, и конкретно књижевно дело, као посебан и непоновљив уметнички израз.

Циљеви и задаци науке о књижевности су многобројни, разноврсни и подложни честим променама. То је последица динамичне природе књижевности као уметности речи и специфичности сваког појединачног дела. Као основни циљеви проучавања књижевности издвајају се њено:

  • објашњење (Зашто је неко конкретно књижевно дело, или група сличних дела једног или више књижевника или дела у оквиру једне књижевне епохе, правца или школе, такво какво јесте и у ком контексту је настало?);
  • разумевање (На који начин постоји конкретно књижевно дело посматрано изван контекста у којем је настало, шта све значи и који је његов смисао?);
  • поимање (Који појмови су битни када говоримо о књижевним делима, појавама и књижевности уопште и како до њих доћи?).

С обзиром на то шта је њен предмет проучавања и који су јој циљеви и задаци проучавања, наука о књижевности се традиционално дели на три области:

  1. теорију књижевности;
  2. историју књижевности;
  3. књижевну критику.


Литература

  • Теорија књижевности, Миливој Солар, Школска књига, Загреб, 1977.
  • Теорија књижевности, Рене Велек, Остин Ворен, Нолит, Београд, 1965.
  • Методологија проучавања књижевности, Петар Милосављевић, Књижевна заједница Новога Сада, Нови Сад, 1985.
  • Интерпретације из књижевности (четврта књига), Станиша Величковић, Јордана Марковић, Ниш, 1999.