3. октобар

3. октобар (3.10.) је 276. дан у години по грегоријанском календару (277. у преступној години). До краја године има још 89 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 2333. п. н. е. — Према легенди утемељена Краљевина Кореја.
• 382. — Окончан Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота.

• 1796. — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.

• 1824. — Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика.
• 1866. — Мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција.
• 1906. — На Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ, уместо до тада најчешће коришћеног ЦеКуДе (CQD). Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908.
• 1929. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина.
• 1932. — Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа.
• 1938. — Патентиран поступак инмпулсне кодне модулације ПЦМ
• 1944. — Прва пролетерска бригада ослободила град Уб у Западној Србији
• 1952. — Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.
• 1968. — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу.
• 1981. — После седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача.
• 1989. — У окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику „Стари трг“.
• 1991. — Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо „крње Председништво“.
• 1995. — Председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули.
• 1997. — Јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.
• 1999. —
  • Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт.
  • У атентату на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, тада једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић који је том приликом лакше повређен, оптужио је тадашњу власт за убиства и атентат на њега.
  • Први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе.
• 2001. — Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД.
• 2010. — Патријарх српски Иринеј устоличен у Пећкој патријаршији.

Рођења

• 1791. — Сима Милутиновић Сарајлија, српски песник, претеча српски романтичара и Његошев учитељ. (†1847.)
• 1888. — Карл фон Осјецки, немачки новинар, добитник Нобелове награде за мир 1935.
• 1895. — Сергеј Александрович Јесењин, руских песник. (†1925.)
• 1897. — Луј Арагон, француски писац. (†1982.)
• 1911. — Љубиша Броћић, српски фудбалски тренер који је тренирао 11 клубова (међу којима су најпознатији Црвена звезда, Јувентус, Барселона, ПСВ Ајндховен) и 7 репрезентација. (†1995.)
• 1939. — Велибор Васовић, српски фудбалер и тренер. († 2002.)
• 1954. — Бранко Цикатић, хрватски кикбоксер.
• 1955. — Жељко Самарџић, српски певач.
• 1964. — Клајв Овен, енглески глумац.
• 1969. — Гвен Стефани, америчка певачица.
• 1973. — Љубомир Врањеш, шведски рукометни репрезентативац и тренер.
• 1978. — Клаудио Пизаро, перуански фудбалски репрезентативац.
• 1952 — Јосип Куже, хрватски фудбалски тренер. († 2013.)
• 1980. — Иван Турина, хрватски фудбалер. († 2013.)
• 1981. — Златан Ибрахимовић, шведски фудбалер.
• 1983. — Фред , бразилски фудбалски репрезентативац.
• 1986. — Џексон Мартинез, колумбијски фудбалер.
• 1988. — ASAP Rocky, репер.

Смрти

• 1226. — Фрањо Асишки, италијански фратар, (*1182.)
• 1796. — Махмуд-паша Бушатлија, скадарски паша.
• 1999. — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија. (*1921.)
• 1976. — Викторија Спиви, америчка певачица и текстописац. (*1906).
• 1977. — Велибор Глигорић, српски књижевник и позоришни критичар и историчар књижевности. (*1899.)
• 2004. — Џенет Ли, америчка глумица позната по улози Хичкоковом филму "Психо" (* 1927.).

.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума