Ашикага шогунат

Ашикага Такауџи, оснивач династије Ашикага

Ашикага Мон (грб)

Ашикага шогунат (足利幕府 - Ашикага бакуфу) или још познат као Муромачи шогунат (室町幕府 - Муромачи бакуфу), је био јапански феудални војни режим, предвођен члановима (шогунима) клана Ашикага у периоду од 1336. до 1573. године.

Овај период је такође познат и као Муромачи период, а назив је добио по имеу Муромачи улице у Кјоту, где је трећи шогун Ашикага Јошимицу успоставио своју резиденцију. Ова резиденција, изграђена 1379. године, назива се још и Хана но Гошо (花の御所) или у буквалном преводу Палата цвећа, по раскошним вртовима који су је окруживали.

Зачеци клана Ашикага

Током пређашњег, Камакура периода (1185. – 1333.), апсолутна моћ је била у рукама Хоџо клана. Међутим, услед недостатака награда у земљишту, након одбране од напада Монгола (1274. и 1281. године), јавља се незадовољство Хоџо вазала. Овакво стање ће ескалирати 1333. године, када цар Го-Дајго наређује окружним вазалима да се супротставе Хоџо клану и потпомогну његовом повратаку на престо. Овај преврат се у јапанској историји назива Кенму рестаурација (1333. – 1336).

Како би се супротставио овом револту, Камакура бакуфу наређује Ашикага Такауџи-у да угуши побуњенике. Из нејасних разлога (могуће зато што је Ашикага де факто био вођа слабијег Минамото клана; који је већ једном победио Тајра клан - порекло Хоџо клана), Ашикага се окреће против камакура шогуната и бори на страни царског двора.

Након успешног ликвидирања Камакура бакуфу-а 1336. године, Ашикага Такауџи поставља своју резиденцију у Кјоту.

Северни и јужни двор

Након што је Ашикага Такауџи постао врховни шогун (Сеј Тајшогун), долази до расправа на двору цара Го-Дајго-а у вези начина владања земљом. Ови неспоразуми ће резултовати тиме да Ашикага постави Јутахито-а, другог сина цара Го-Фушими-ја, на престо као цара Комјо.

Цар Го-Дајго пребегава ван тог дела земље на југ, што ће постати Јужни двор, а Го-Комјо остаје на Северном двору уз подршку Ашигага клана. Овај период зараћених дворова, у јапанској историји се назива Нанбокучо јидај (南北朝時代), који ће трајати од 1336. до 1392. године.

Структура владе

Из разлога што се Ашикага Такауџи борио и стао на страну царског двора, имао је знатно више привилегија и ауторитета у поређењу са пређашњим Камакура шогунатом. Међутим, Ашикаге су биле доста слабије и од Камакура и Токугава шогуната. Централизовани тип владара-вазала је замењен високо децентрализованим системом владавине локалних даимјо-а, од којих ће војно доста зависити клан Ашикага.

Пад Ашикага шогуната

Услед све већих завађења зарад моћи, међу локалним даимјо-има, долази до ибијања Онин рата (1467. – 1477.), који ће узроковати настанку Периода зараћених држава или Сенгоку периода, током касног Муромачи периода.

Када шогун Ашикага Јошитеру бива убије 1565. године, даимјо Ода Нобунага увиђа повољну прилику и поставља Јошитеру-овог брата, Јошијаки-ја на место шогуна (али само формално, без праве власти).

Ашикага шогунат бива потпуно уништен када, Ода Нобунага одвлачи Ашикага Јошијаки-ја ван Кјота, на Шикоку) где ће касније задобити подршку од локалног клана Мори.

Касније ће, Тојотоми Хидејоши затражити од Јошијаки-ја да га прихвати као усвојеног сина који би постао шеснаести Ашикага шогун; међутим, то он не прихвата.

Списак Ашикага шогуна

1. Ашикага Такауџи, (1338. – 1358)
2. Ашикага Јошиакира, (1359. – 1368.)
3. Ашикага Јошимицу, (1368. – 1394.)
4. Ашикага Јошимочи, (1395. – 1423.)
5. Ашикага Јошиказу, (1423. – 1425.)
6. Ашикага Јошинори, (1429. – 1441.)
7. Ашикага Јошикацу, (1442. – 1443.)
8. Ашикага Јошимаса, (1449. – 1473[4].)
9. Ашикага Јошихиса, (1474. – 1489[4].)
10. Ашикага Јошитане, (1490. – 1493., 1508. – 1521[5].)
11. Ашикага јошизуми, (1494. – 1508[5].)
12. Ашикага Јошихару, (1521. – 1546.)
13. Ашикага Јошитеру, (1546. – 1565.)
14. Ашикага Јошихиде, (1568)
15. Ашикага Јошијаки, (1568. – 1573.)

Литература

• Ackroyd, Joyce. (1982). Lessons from History: The Tokushi Yoron. Brisbane: University of Queensland Press. ISBN 0-7022-1485-X. 
• Kang, Etsuko Hae-jin. (1997). Diplomacy and Ideology in Japanese-Korean Relations: from the Fifteenth to the Eighteenth Century. Basingstoke, Hampshire; Macmillan. ISBN 0-312-17370-9.
• Klaproth, Julius von (1834). Nipon o daï itsi ran: ou Annales des empereurs du Japon. Oriental Translation Fund. OCLC 5850691.