Књижевна критика — разлика између измена
м ispravke |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
{{Књижевност}} |
|||
'''Књижевна критика''' је дисциплина [[наука о књижевности|науке о књижевности]] која се бави описивањем, тумачењем и процењивањем појединог књижевног дела или [[аутор|аутора]], на основу оруђа, термина и појмова које јој дају [[теорија књижевности]] и [[естетика]]. Циљ књижевне критике је да читаоцу омогући потпуније уживање и увид у значење дела. На тај начин се олакшава рецепција и разумевање дела и његовог аутора. |
'''Књижевна критика''' је дисциплина [[наука о књижевности|науке о књижевности]] која се бави описивањем, тумачењем и процењивањем појединог књижевног дела или [[аутор|аутора]], на основу оруђа, термина и појмова које јој дају [[теорија књижевности]] и [[естетика]]. Циљ књижевне критике је да читаоцу омогући потпуније уживање и увид у значење дела. На тај начин се олакшава рецепција и разумевање дела и његовог аутора. |
||
Верзија на датум 11. октобар 2015. у 17:32
Књижевност |
---|
Главни облици |
Жанрови |
Медији |
Технике |
Историја и спискови |
Расправа |
Књижевна критика је дисциплина науке о књижевности која се бави описивањем, тумачењем и процењивањем појединог књижевног дела или аутора, на основу оруђа, термина и појмова које јој дају теорија књижевности и естетика. Циљ књижевне критике је да читаоцу омогући потпуније уживање и увид у значење дела. На тај начин се олакшава рецепција и разумевање дела и његовог аутора.
Књижевна критика се може поделити у две велике групе:
- Новинарска критика се објављује у дневним, недељним, месечним или периодичним новинама, часописима и сличним публикацијама, са циљем да читаоцима представи најновија књижевна дела или њихова поновљена издања и оцени њихову вредност.
- Академска критика, коју пишу стручна лица, објављује се у специјализованим часописима или као засебна монографија и намењена је научницима и ужем кругу читалаца. Предмет ове врсте критике увек су канонски текстови или ремек-дела светске књижевности. Акценат у њима није на вредновању, већ на анализи и интерпретацији књижевног текста.
Књижевни критичари не би требало да се строго придржавају неке књижевне теорије, да буду догматични, већ да критику начине научном и активистичком дисиплином, што она у својој бити и јесте, стварајући простор за нове импулсе које књижевно дело поседује.
Од наших критичара најпознатији и најутицајнији за живота, а и после тога, био је Јован Скерлић.