Црква Светог Спиридона у Трсту — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.237.208.2 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail
Нема описа измене
Ред 33: Ред 33:
[[Категорија:Епархија аустријско-швајцарска]]
[[Категорија:Епархија аустријско-швајцарска]]
[[Категорија:Српско-византијски стил]]
[[Категорија:Српско-византијски стил]]
[[Категорија:Срби у Италији]]

Верзија на датум 11. октобар 2015. у 23:05

Црква Светог Спиридона
Основни подаци
Оснивањестара 1751, а нова 1869. године
МестоТрст , Италија

Црква Светог Спиридона је српска православна црква у самом центру Трста, на тргу Понте Росо. Она свједочи о историјском значају српске колоније у овом граду. Евидентирана је као културно добро од стране италијанске службе заштите.

Историја цркве

Срби су почели да граде цркву 1751. године, заједно са Грцима. Посвећена је Светом Спиридону Чудотворцу. Како су на том простору некада биле солане, црква је још током градње почела да пуца, па јој се убрзо срушио и звоник. Захваљујући Јовану Милетићу, звоник је касније обновљен, а црква је и даље служила. Срби су ипак хтјели нови храм, па је 1858, расписан конкурс и усвојен је пројекат архитекте Карла Маћиакина. Већ 1861, срушена је стара црква и започета градња нове, која је трајала до 1869. године. Црква је зидана ломљеним каменом, а фасаде обложене клесаним блоковима од камена довоженог са Бриона и из Вероне. Унутрашњост храма је омалтерисана и осликана, а зидани иконостас је урађен у мозаику. Украшавање унутрашњости су извели Ђузепе Бертини и Антонио Кореоне, умјетници из Милана. [1]

Манојло Грбић у првој књизи "Карловачког владичанства" детаљно описује тридесетчетверогодишњи сукоб Срба и Грка око првог храма св.Спиридона, којег су заједно изградили. Чим је изграђен Грци су наметали своју вољу на штету Срба и одбијали су сваку равноправност, коју су Срби тражили. Спор је решен тако да су Грци добили дозволу да си саграде нову цркву св.Николе, а Србима је сасвим припала ова црква.

Види још

Референце

  1. ^ Чувари Баштине, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1998. године

Спољашње везе