Те (филозофија) — разлика између измена
Ред 8: | Ред 8: | ||
По [[Лао Це]]у, [[тао]] је оно из чега све ствари произлазе. У процесу настајања свака поједина ствар добија нешто од универзалног тао-а, што се назива те, унутрашња »моћ« или »врлина«.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}} ''Те'' неке ствари је оно што она природно јесте. Лао Це вели: »''Све ствари штују тао и цене те''«. ''Тао'' је оно из чега произлазе, а ''те'' оно по чему су оно што јесу.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}} |
По [[Лао Це]]у, [[тао]] је оно из чега све ствари произлазе. У процесу настајања свака поједина ствар добија нешто од универзалног тао-а, што се назива те, унутрашња »моћ« или »врлина«.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}} ''Те'' неке ствари је оно што она природно јесте. Лао Це вели: »''Све ствари штују тао и цене те''«. ''Тао'' је оно из чега произлазе, а ''те'' оно по чему су оно што јесу.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}} |
||
По Лао Цеовој теорији »[[неделање|неделања]]« човек треба да ограничи своје делатности на оно што је нужно и природно, а природно значи следити свој ''те'' без наметнутог напора.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}} |
|||
== Чуанг Це == |
== Чуанг Це == |
Верзија на датум 25. октобар 2015. у 22:19
- За хемијски елемент Те види Телур
Те или Де (кин: 德 - нарав, врлина) је појам таоистичке филозофије који означава врлину, односно испољавање таоа у животу и деловању бића као њихова унутрашња природа и хармонија свемира. Због тога је идеал таоистичког морала природност и повратак природи.
Лао Це
У коме је садржана врлина, тај је као мало дете.[1]
— Лао Це
По Лао Цеу, тао је оно из чега све ствари произлазе. У процесу настајања свака поједина ствар добија нешто од универзалног тао-а, што се назива те, унутрашња »моћ« или »врлина«.[2] Те неке ствари је оно што она природно јесте. Лао Це вели: »Све ствари штују тао и цене те«. Тао је оно из чега произлазе, а те оно по чему су оно што јесу.[2]
По Лао Цеовој теорији »неделања« човек треба да ограничи своје делатности на оно што је нужно и природно, а природно значи следити свој те без наметнутог напора.[2]
Чуанг Це
У кретању, у раду дете нема сврхе, нема намере.[1]
— Чуанг Це
Таоистички идеал спонтане врлине супротстављен је конфуцијевском идеалу култивисане уљудности (види: ли), сматрајући га извештаченим и опасним: „Различите теорије о доброти и праведности, које рађа разум, вештачке су и болећиве... попут тумора који је, иако израстао из тела, противан његовој природи... То су производи ловаца за славом.“(Чуанг Це)[1]
Литература
- Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT.
- Filozofijski rečnik. Zagreb: Matica Hrvatska. 1984.
Извори
Види још
- Тао
- Тао те ђинг (Књига пута и врлине)
- Неделање