Те (филозофија) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 8: Ред 8:


По [[Лао Це]]у, [[тао]] је оно из чега све ствари произлазе. У процесу настајања свака поједина ствар добија нешто од универзалног тао-а, што се назива те, унутрашња »моћ« или »врлина«.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}} ''Те'' неке ствари је оно што она природно јесте. Лао Це вели: »''Све ствари штују тао и цене те''«. ''Тао'' је оно из чега произлазе, а ''те'' оно по чему су оно што јесу.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}}
По [[Лао Це]]у, [[тао]] је оно из чега све ствари произлазе. У процесу настајања свака поједина ствар добија нешто од универзалног тао-а, што се назива те, унутрашња »моћ« или »врлина«.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}} ''Те'' неке ствари је оно што она природно јесте. Лао Це вели: »''Све ствари штују тао и цене те''«. ''Тао'' је оно из чега произлазе, а ''те'' оно по чему су оно што јесу.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}}

По Лао Цеовој теорији »[[неделање|неделања]]« човек треба да ограничи своје делатности на оно што је нужно и природно, а природно значи следити свој ''те'' без наметнутог напора.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=112-123}}


== Чуанг Це ==
== Чуанг Це ==

Верзија на датум 25. октобар 2015. у 22:19

За хемијски елемент Те види Телур

Те или Де (кин: 德 - нарав, врлина) је појам таоистичке филозофије који означава врлину, односно испољавање таоа у животу и деловању бића као њихова унутрашња природа и хармонија свемира. Због тога је идеал таоистичког морала природност и повратак природи.

Лао Це

У коме је садржана врлина, тај је као мало дете.[1]

По Лао Цеу, тао је оно из чега све ствари произлазе. У процесу настајања свака поједина ствар добија нешто од универзалног тао-а, што се назива те, унутрашња »моћ« или »врлина«.[2] Те неке ствари је оно што она природно јесте. Лао Це вели: »Све ствари штују тао и цене те«. Тао је оно из чега произлазе, а те оно по чему су оно што јесу.[2]

По Лао Цеовој теорији »неделања« човек треба да ограничи своје делатности на оно што је нужно и природно, а природно значи следити свој те без наметнутог напора.[2]

Чуанг Це

У кретању, у раду дете нема сврхе, нема намере.[1]

Таоистички идеал спонтане врлине супротстављен је конфуцијевском идеалу култивисане уљудности (види: ли), сматрајући га извештаченим и опасним: „Различите теорије о доброти и праведности, које рађа разум, вештачке су и болећиве... попут тумора који је, иако израстао из тела, противан његовој природи... То су производи ловаца за славом.“(Чуанг Це)[1]

Литература

  • Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT. 
  • Filozofijski rečnik. Zagreb: Matica Hrvatska. 1984. 

Извори

  1. ^ а б в te, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  2. ^ а б в Ju-Lan 1977, стр. 112–123.

Види још