Пешчара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
м →Пешчаре у Србији: додао изостављену географску целину |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
У [[Србија|Србији]] постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефа - то су [[Панонија]] и [[Подунавље]]: |
У [[Србија|Србији]] постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефа - то су [[Панонија]] и [[Подунавље]]: |
||
* [[Делиблатска пешчара]] |
* [[Делиблатска пешчара]] |
||
* [[Суботичко-хоргошка пешчара]] |
|||
* [[Телечка пешчара|Бачка пешчара]] |
* [[Телечка пешчара|Бачка пешчара]] |
||
* [[Рамско-затоњска пешчара]] |
* [[Рамско-затоњска пешчара]] |
Верзија на датум 28. октобар 2015. у 01:52
Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатских карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.
Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Бачка.
Пешчаре у Србији
У Србији постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефа - то су Панонија и Подунавље:
- Делиблатска пешчара
- Суботичко-хоргошка пешчара
- Бачка пешчара
- Рамско-затоњска пешчара
- Градиштанска пешчара
- Пожешка пешчара
- Кладовска пешчара
- Радујевачка пешчара
- Неготинска пешчара
Види још
Литература
- Масило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
- Петровић, Д, Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд