Самоа — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 77.243.20.87 (разговор) на последњу измену корисника Kolega2357
Нема описа измене
Ред 32: Ред 32:
}}
}}


'''Самоа''', или званично '''Независна Држава Самоа''' ([[Самоански језик|самоански]]: ''-{Malo Sa'oloto Tuto'atasi o Samoa}-'', [[Енглески језик|енглески]]: ''-{Independent State of Samoa}-''), позната и као ''Западна Самоа'', је држава у јужном [[Тихи океан|Пацифику]] у [[Полинезија|Полинезији]]<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref>. Ова држава обухвата већи, западни, део [[архипелаг]]а Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне ([[Америчка Самоа]] − америчка територија).
'''Самоа''', или званично '''Независна Држава Самоа''' ([[Самоански језик|самоански]]: ''-{Malo Sa'oloto Tuto'atasi o Samoa}-'', [[Енглески језик|енглески]]: ''-{Independent State of Samoa}-''), позната и као ''Западна Самоа'', држава је у јужном [[Тихи океан|Пацифику]] у [[Полинезија|Полинезији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Ова држава обухвата већи, западни, део [[архипелаг]]а Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне ([[Америчка Самоа]] − америчка територија).


Пре стицања независности била је [[Организација уједињених нација|УН]] [[протекторат]], [[Нови Зеланд|новозеландска]] административна прекоморска територија и [[немачка]] колонија. Налази се 2900 -{km}- североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 -{km²}-, а главни град је [[Апија|Апиа]] са 38.000 становника.
Пре стицања независности била је [[Организација уједињених нација|УН]] [[протекторат]], [[Нови Зеланд|новозеландска]] административна прекоморска територија и [[немачка]] колонија. Налази се 2900 -{km}- североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 -{km²}-, а главни град је [[Апија]] са 40.000 становника. <ref name="океанија">Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8</ref>


Главни извозни производи Самое су риба и [[копра]].
Главни извозни производи Самое су риба и [[копра]].


== Природне одлике ==
== Природне одлике ==
[[Датотека:Samoa-Profil.jpg|мини|лево|Два главна острва Самое: Саваји (северно) и Уполу (јужно)]]
Састоји се од 9 острва (највећа су [[Саваи]] и [[Уполу]]). Лежи на [[вулкан]]ском тлу, клима је тропска влажна, а температуре се крећу од 23&nbsp;°C до 30&nbsp;°C. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).
Самоа заузима западни део [[Самоа (архипелаг)|истоименог архипелага]], а састоји се од 9 острва, од којих су највећа [[Саваји]] и [[Уполу]]. Главни град Самое, Апија, смештен је на острву Уполу. Острво Саваји налази се у северозападном, а Уполу у југоисточном делу државе. Ова два острва одвојена су пролазом [[Аполима]]. Већа острва су брдовита и [[вулкан]]ског порекла, местимично окружена коралним гребенима. Клима је топла тропска с малим температурним колебањима током године и великим количинама падавина. Температуре се крећу од 23&nbsp;°C до 30&nbsp;°C. Бујне [[тропске шуме]] покривају половину територије. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).<ref name="океанија"/>



== Историја ==
== Историја ==
Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Европски истраживачи су до Самое стигли у [[18. век]]у.
Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Острва су открили Холанђани у првој половини [[18. век]]а, а потом су их истраживале француске поморске експедиције.


[[Берлински уговор из 1899.|Уговором из Берлина]] 1899. [[Немачка]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] поделиле су [[архипелаг]] Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, а Немачка већи, западни део (Немачка Самоа).
[[Берлински уговор из 1899.|Уговором из Берлина]] 1899. [[Немачка]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]] поделиле су [[архипелаг]] Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, данашња Америчка Самоа, а Немачка већи, западни део - тзв. Немачка Самоа. На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[Нови Зеланд]] је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.<ref>{{cite news | title=Imperialism as a Vocation: Class C Mandates | url =http://www.jamesrmaclean.com/archives/archive_vocational_imperialism.html | accessdate =27 November 2007}}</ref> Она је 1959. године стекла самоуправу, а независност [[1962]]. године<ref name="океанија"/>, а за дан независности изабран је 1. јун.<ref>"[http://www.teara.govt.nz/en/photograph/4202/celebration-of-samoas-independence-day Celebration of Samoa’s Independence Day]", ''Te Ara Encyclopedia of New Zealand.'' Retrieved 1 June 2014.</ref><ref>"[http://www.un.int/samoa/event/independence-day Independence Day]", United Nations. Retrieved 1 June 2014.</ref>


⚫
== Друштвене одлике ==
На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[Нови Зеланд]] је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.
Према процени из 2004. године, Самоа има 181.000 становника, од којих 22 % насељава урбано, а 78 % рурално подручје. Већи градови су [[Апија]], [[Сиуму]], [[Фалеалуло]], [[Фагамало]]. Већину становништва чине Самоанци ([[Полинежани]]) са 92,6 %, док остатак чине Евронежани, са 7,4 %. Главна религија Самое је [[хришћанство]], и то махом [[протестантизам]], са 97 %. Нешто мало, око 2 % чине [[бахаи вера|бахаји]], док остали верници чине 1 % популације. Самоа је по површини 167, а по броју становника 175. од 195 држава света.


Самоа је по уређењу [[конститутивна монархија]], а службени језици су самоански и енглески језик. Она има буџет од 95,30 милиона $, а просечан БДП по становнику износи 1.750 $. Монетарна јединица Самое је [[тала]] (100 сена). Од већих и значајнијих организација, Самоа је чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]] (од 1976), [[Комонвелт]]а, [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] и [[Међународни монетарни фонд|ММФ]]-а.<ref name="океанија"/>
Западна Самоа је стекла независност [[1962]].


== Галерија ==
⚫
== Друштвене одлике ==
<gallery mode="packed" heights="220px">
становништво: 178.173 становника (2003. процена)<br />
Датотека:Safotu church - Savai'i island - Samoa 2007.JPG|Црква Сафоту на острву Саваји
урбано 22% рурално 78%<br />
Датотека:LMS church in Samoa damaged by lava 1905 photo AJ Tattersall.jpg|Некадашња црква на Самои, уништена 1905. године у ерупцији вулкана
већи градови: [[Апија|Апиа]], Сиуму, Фалеалуло, Фагамало...
Датотека:Piula Theological College, Upolu island, Samoa, 2009.jpg|Теолошки Универзитет Пиула на острву Уполу

Датотека:Traditional Samoan Tattoo - back.jpg|Традиционални начин тетовирања Самоанаца - задњи део тела
народности:
Датотека:Traditional Samoan tattoo - front.jpg|Традиционални начин тетовирања Самоанаца - задњи део тела
* Самоанци ([[Полинежани]]) 92,6%
Датотека:Samoan taupou wearing the 'tuiga' ornamented head-dress made of human hair.jpg|Традиционални начин облачења са карактеристичним перикама направљеним од људске косе
* Евронежани 7,4%
Датотека:Samoan weapons.jpg|Самоанско оружје
религија:
Датотека:Alofa'aga Blowholes - Savai'i.jpg|Алофага издан на острву Саваји
* [[хришћанство|хришћани]] ([[протестантизам|протестанти]]) 97%
Датотека:Fuipisia waterfall - Samoa.jpg|Фуиписиа водопад
* [[бахаи вера|бахаји]] 2%
Датотека:Samoa upolu.jpg|Острво Уполу
* остали 1%
</gallery>
облик власти: [[конститутивна монархија]]<br />
буџет: 95,30 милиона $<br />
монетарна јединица: 1 тала (100 сена)<br />
чланство: [[Комонвелт]], [[Светска здравствена организација]], [[Међународни монетарни фонд|ММФ]]


== Референце ==
== Референце ==
Ред 71: Ред 71:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

{{портал|Географија}}
{{портал|Географија}}
{{Други пројекти
{{Други пројекти

Верзија на датум 1. новембар 2015. у 17:36

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:14_S_172_W_type:country_region:WS
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Независна Држава Самоа
Malo Sa'oloto Tuto'atasi o Samoa
Independent State of Samoa
Крилатица: Fa'avaei le Atua Samoa (Самоа се заснива на Богу)
Химна: The Banner of Freedom
Положај Самое
Главни градАпија
Службени језиксамоански, енглески
Владавина
Облик државеПарламентарна демократија
 — О ле Ао о ле МалоТупуа Тамасесе Тупуола Туфуга Ефи
 — ПремијерТуилаепа Саилеле Малиелегаои
Историја
Независностод Новог Зеланда 1. јануара 1962.
Географија
Површина‍
 — укупно2.831 km2 (174)
 — вода (%)0,3
Становништво‍
 — 2011.187.820 [1] (188)
 — густина65 ст./km2
Економија
ВалутаСамоанска тала
 — стоти део валуте‍100 сена‍
Остале информације
Временска зонаUTC +13
Интернет домен‍.ws‍
Позивни број+685

Самоа, или званично Независна Држава Самоа (самоански: Malo Sa'oloto Tuto'atasi o Samoa, енглески: Independent State of Samoa), позната и као Западна Самоа, држава је у јужном Пацифику у Полинезији.[2] Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).

Пре стицања независности била је УН протекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 km североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 km², а главни град је Апија са 40.000 становника. [3]

Главни извозни производи Самое су риба и копра.

Природне одлике

Два главна острва Самое: Саваји (северно) и Уполу (јужно)

Самоа заузима западни део истоименог архипелага, а састоји се од 9 острва, од којих су највећа Саваји и Уполу. Главни град Самое, Апија, смештен је на острву Уполу. Острво Саваји налази се у северозападном, а Уполу у југоисточном делу државе. Ова два острва одвојена су пролазом Аполима. Већа острва су брдовита и вулканског порекла, местимично окружена коралним гребенима. Клима је топла тропска с малим температурним колебањима током године и великим количинама падавина. Температуре се крећу од 23 °C до 30 °C. Бујне тропске шуме покривају половину територије. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).[3]


Историја

Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Острва су открили Холанђани у првој половини 18. века, а потом су их истраживале француске поморске експедиције.

Уговором из Берлина 1899. Немачка и САД поделиле су архипелаг Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, данашња Америчка Самоа, а Немачка већи, западни део - тзв. Немачка Самоа. На почетку Првог светског рата Нови Зеланд је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.[4] Она је 1959. године стекла самоуправу, а независност 1962. године[3], а за дан независности изабран је 1. јун.[5][6]

Друштвене одлике

Према процени из 2004. године, Самоа има 181.000 становника, од којих 22 % насељава урбано, а 78 % рурално подручје. Већи градови су Апија, Сиуму, Фалеалуло, Фагамало. Већину становништва чине Самоанци (Полинежани) са 92,6 %, док остатак чине Евронежани, са 7,4 %. Главна религија Самое је хришћанство, и то махом протестантизам, са 97 %. Нешто мало, око 2 % чине бахаји, док остали верници чине 1 % популације. Самоа је по површини 167, а по броју становника 175. од 195 држава света.

Самоа је по уређењу конститутивна монархија, а службени језици су самоански и енглески језик. Она има буџет од 95,30 милиона $, а просечан БДП по становнику износи 1.750 $. Монетарна јединица Самое је тала (100 сена). Од већих и значајнијих организација, Самоа је чланица Уједињених нација (од 1976), Комонвелта, Светске здравствене организације и ММФ-а.[3]

Галерија

  • Црква Сафоту на острву Саваји
    Црква Сафоту на острву Саваји
  • Некадашња црква на Самои, уништена 1905. године у ерупцији вулкана
    Некадашња црква на Самои, уништена 1905. године у ерупцији вулкана
  • Теолошки Универзитет Пиула на острву Уполу
    Теолошки Универзитет Пиула на острву Уполу
  • Традиционални начин тетовирања Самоанаца - задњи део тела
    Традиционални начин тетовирања Самоанаца - задњи део тела
  • Традиционални начин тетовирања Самоанаца - задњи део тела
    Традиционални начин тетовирања Самоанаца - задњи део тела
  • Традиционални начин облачења са карактеристичним перикама направљеним од људске косе
    Традиционални начин облачења са карактеристичним перикама направљеним од људске косе
  • Самоанско оружје
    Самоанско оружје
  • Алофага издан на острву Саваји
    Алофага издан на острву Саваји
  • Фуиписиа водопад
    Фуиписиа водопад
  • Острво Уполу
    Острво Уполу

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ а б в г Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8
  4. ^ „Imperialism as a Vocation: Class C Mandates”. Приступљено 27. 11. 2007. 
  5. ^ "Celebration of Samoa’s Independence Day", Te Ara Encyclopedia of New Zealand. Retrieved 1 June 2014.
  6. ^ "Independence Day", United Nations. Retrieved 1 June 2014.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Самоа&oldid=11376251”