Срђан Цветковић

Срђан Цветковић
Лични подаци
Датум рођења	1972
Место рођења	Топли До код Пирота, Србија, СФРЈ
Научни рад
Поље	комунизам државна репресија, дисиденти, људска права и Хладни рат, којима је посветио више радова у домаћим и иностраним стручним часописима и зборницима
Институција	Институт за савремену историју у Београду
Награде	Награда Драгиша Кашиковић

Срђан Цветковић (1972), Топли До код Пирота, историчар, бави се темама : комунизам, државна репресија, дисиденти, људска права и Хладни рат, којима је посветио више десетина радова у домаћим и иностраним стручним часописима и зборницима. Цветковић је научни сарадник Института за савремену историју, а сарађивао је до 2009. са истраживако-издавачким центром ДС Демократска странка као нестраначка личност. Од 2009.секретар је Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. сепетембра 1944. Један је од уредника часописа за преиспитивање прошлости - Херетикус. Критичари га сматрају једним од најистакнутијих представника „академског историјског ревизионизма” у Србији.

Образовање

Oсновне,магистарске и докторске студије завршио је на Филозофском факултету у Београду.

• 2000. дипломирао на катедри за Историју Југославије (Етничке промене у Панчевачком срезу 1944–1953),
• 2005. магистрирао (Репресија у Србији 1944−1953),
• 2011. докторирао (Политичка репресија у Србији 1953−1985).

Каријера

• Од 2006. ради као научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду.
• Од 2009. је Државни секретар Комисије за тајне гробнице убијених после 12. сепетембра 1944.
• Од 2012. Коордиантор истраживања Међуакадемијске комисије САНУ-у и МАН за утврђивање цивилних жртава у Војводини 1941-1948.
• Учествовао је на домаћим и међународним научним скуповима и трибинама и одржао више предавања посвећених овим темама.
  • Као секретар Комисије за тајне гробнице оргнизовао је израду интерент базе података Отворена књига свих убијених после 12.септембра 1944. са више од 56.000 лица. А као координатор истраживања Међуакадемијске комисије САНУ и МАН организовао је израду интерент базе података свих цивилних жртава рата на тлу Војводине 1941-1948. године. [1],[2]

Критике

Критичари истичу спорне тврдње у Цветковићевим делима, као што су чињеничне грешке, да релативизује улогу српских колаборациониста у Другом светском рату (Милана Недића, Велибора Јонића, Светислава Стефановића, Јована Тановића, Крсте Цицварића и других) изостављајући компромитујуће чињенице и да их представља као жртве комунистичког револуционарног терора.

Изабрана библиографија

Монографије :

• Између српа и чекића, Репресија у Србији 1944−1953 Београд (2006);
• Између српа и чекића 2, Политичка репресија у Србији 1953−1985 Београд (2011);
• Између српа и чекића 3 Београд (2013);
• Портрети дисидената Београд (2007);
• Историја Демократске странке 1989−2009, коаутори : Коста Николић, Бојан Димитријевић, Б. Глигоријевић, Београд (2010);
• Бела књига 1984. Београд (2011);
• Рађање јеретика коаутор :Коста Николић, Београд (2011);
• Срби и Албанци коаутор : Коста Николић Београд,(2014);
• У име народа!, Београд (2014);
• Ада циганлија коаутори : Коста Николић, Зорица Маринковић Београд,(2015);
• Између српа и чекића 1 - ликвидација народних непријатеља, друго измењено и допуњено издање, Београд (2015).

Изложбе

• Аутор је изложбе У ИМЕ НАРОДА! − о репресији комунистичког режима у Србији (Историјски музеј Србије, април–август 2014) коју је видело више од 56.000 лица у четири града у Србији, Београд, Крагујевац., Краљево, Панчево што је квалификује у ред најпосећенијих изложби у Србији.
• Коаутор изложбе: Југославија од почетка до краја, Музеј Југославије (2012-2013).

Документарни филмови

• Сценариста је документарног филма У ИМЕ НАРОДА!, редитељ : Милутин Петровић

Литература

• Радановић, Милан (2011). „Историјска политика у Србији након 2000. Примери манифестовања спреге између академског историјског ревизионизма и државне ревизије прошлости”. Ур.: Веселиновић, Ана; Атанацковић, Петар; Кларић, Жељко. Изгубљено у транзицији: критичка анализа друштвене трансформације (PDF). 

Спољашње везе

• Институт за савремену историју, Београд