Мала Антанта — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 7. новембар 2015. у 02:56

Датотека:MalaAntanta Bled 24 avgust1938.gif

У паузи заседања Мале Антанте на Бледу, 24. августа 1938. године

Мала Антанта је био војни савез Краљевине Југославије, Румуније и Чехословачке који је постојао од 1920. до 1938. Узрок њеног формирања био је страх од евентуалног покушаја Аустрије и/или Мађарске да војним нападом поврате територије које је Аустроугарска раније имала.

Узимајући у обзир број становника, велику стајаћу војску којом је располагала и огромно пространство на коме се простирала, Мала Антанта је сматрана „петом силом у Европи“.

Француска је блиско сарађивала са овим савезом и са њеним чланицама и са њима је потписала више војних споразума.

Крајем новембра 1932. краљ Александар је иницирао ванредни састанак министара држава чланица Мале Антанте, који је одржан 18-19. децембра у Београду. Најважнија одлука донета на том састанку била је да ће убудуће Мала Антанта наступати као јединствена политичка заједница. Одлука да се самостално политички делује образложена је чињеницом „да су се три државе умориле од тога да буду играчке у рукама великих суседа“.

Пакт o новој организацији Мале антанте потписан је на конференцији у Женеви, одржаној 14-16. фебруара 1933. године. Три државе - истиче се у уводном делу овог документа - образују „вишу међународну заједницу, којој могу приступити и друге државе“. У организационом погледу, у ову заједницу уграђено је нешто што до тада није постојало ни у једном билатералном или регионалном савезу. Kao управни орган заједничке политике држава Антанте установљен је Стални савет, састављен од министара иностраних послова, који одлуке доноси консензусом. Састаје се обавезно најмање три пута годишње, у престоници сваке државе чији министар те године председава Саветом.

Распад је почео 1936. Савез се распао 1938. године.

Види још

Литература

Др Бранислав Глигоријевић, „Краљ Александар Карађорђевић у европској политици“

@@ Ред 7: / Ред 7: @@
 [[Трећа француска република|Француска]] је блиско сарађивала са овим савезом и са њеним чланицама и са њима је потписала више војних споразума.
-Крајем [[новембар|новембра]] [[1932]]. [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]] је иницирао ванредни састанак министара држава чланица Мале Антанте ([[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[Краљевина Румунија|Румуније]] и [[Чехословачка|Чехословачке]]), који је одржан 18-19. децембра у [[Београд]]у. Најважнија одлука донета на том састанку била је да ће убудуће Мала Антанта наступати као јединствена политичка заједница. Одлука да се самостално политички делује образложена је чињеницом „да су се три државе умориле од тога да буду играчке у рукама великих суседа“.
+Крајем [[новембар|новембра]] [[1932]]. [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]] је иницирао ванредни састанак [[министар|министара]] [[држава]] чланица Мале Антанте, који је одржан [[18. децембар|18]]-[[19. децембар|19. децембра]] у [[Београд]]у. Најважнија одлука донета на том састанку била је да ће убудуће Мала Антанта наступати као јединствена политичка заједница. Одлука да се самостално политички делује образложена је чињеницом „да су се три државе умориле од тога да буду играчке у рукама великих суседа“.
 Пакт o новој организацији Мале антанте потписан је на конференцији у [[Женева|Женеви]], одржаној [[14. фебруар|14]]-[[16. фебруар]]а [[1933]]. године. Три државе - истиче се у уводном делу овог документа - образују „вишу међународну заједницу, којој могу приступити и друге државе“. У организационом погледу, у ову заједницу уграђено је нешто што до тада није постојало ни у једном билатералном или регионалном савезу. Kao управни орган заједничке политике држава Антанте установљен је Стални савет, састављен од министара иностраних послова, који одлуке доноси консензусом. Састаје се обавезно најмање три пута годишње, у престоници сваке државе чији министар те године председава Саветом.