Душан Перковић — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
Око себе је окупио на почетку тада знамените филмске режисере попут [[Живојина Павловића]], [[Кокана Ракоњца]], [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]], [[Жика Митровић|Жике Митровића]], [[Миомир Стаменковић|Миомира Стаменковића]]. Пружао је такорећи пуно пажње младим филмским ауторима у реализацији фиилмова и успешно радио на пласману и дистрибуцији филмова у земљи и иностранству. |
Око себе је окупио на почетку тада знамените филмске режисере попут [[Живојина Павловића]], [[Кокана Ракоњца]], [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]], [[Жика Митровић|Жике Митровића]], [[Миомир Стаменковић|Миомира Стаменковића]]. Пружао је такорећи пуно пажње младим филмским ауторима у реализацији фиилмова и успешно радио на пласману и дистрибуцији филмова у земљи и иностранству. |
||
Од 1966. до 1986. био је директор [[Центар филм|Центар филма]] |
Од 1966. до 1986. био је директор [[Центар филм|Центар филма]] бавећи се продукцијом, а већ 1986. одлази у пензију. |
||
Поред продукције филмова, бавио се драматургијом, пишући дијалоге за дугометражне игране филмове ([[Против Кинга]], [[СБ затвара круг]], [[Бошко Буха]], [[И бог створи кафанску певачицу]], [[Нека друга жена]], [[Опасни траг]], [[О покојнику све најлепше]], [[Официр с ружом]], [[Мала]]). |
Поред продукције филмова, бавио се драматургијом, пишући дијалоге за дугометражне игране филмове ([[Против Кинга]], [[СБ затвара круг]], [[Бошко Буха]], [[И бог створи кафанску певачицу]], [[Нека друга жена]], [[Опасни траг]], [[О покојнику све најлепше]], [[Официр с ружом]], [[Мала]]). |
||
Верзија на датум 24. новембар 2015. у 20:12
Душан Перковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 25. септембар 1926. |
| Место рођења | Струмица Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 11. мај 2000. (73 год.) |
| Место смрти | Београд СРЈ |
Душан Перковић (25. септембар 1926. — 11. мај 2000.) је био познати југословенски и српски сценариста, продуцент и епизодни глумац.
Биографија
Рођен је у Струмици (данашња БЈР Македонија) 25. септембра 1926. године. Студирао је Правни факултет у Београду. Прво се бавио глумом у позоришту, а затим наставио да игра на филму углавном у иностранству. Крајем 1950-их и почетком 1960-их година радио је као асистент на продукцији филмова (Капетан Леши, Партизанске приче), а 1965. реализује као директор екипе славан филм Душана Макавејева Човек није тица. Маја 1966. године заједно са неколико филмских радника оснива Сервис Филмских радних заједница(ФРЗ) (Центар ФРЗ или Центар филм), који ће касније бити јединствен конкурент тада неприкосновеновеном Авала филму.
Око себе је окупио на почетку тада знамените филмске режисере попут Живојина Павловића, Кокана Ракоњца, Жоржа Скригина, Жике Митровића, Миомира Стаменковића. Пружао је такорећи пуно пажње младим филмским ауторима у реализацији фиилмова и успешно радио на пласману и дистрибуцији филмова у земљи и иностранству.
Од 1966. до 1986. био је директор Центар филма бавећи се продукцијом, а већ 1986. одлази у пензију. Поред продукције филмова, бавио се драматургијом, пишући дијалоге за дугометражне игране филмове (Против Кинга, СБ затвара круг, Бошко Буха, И бог створи кафанску певачицу, Нека друга жена, Опасни траг, О покојнику све најлепше, Официр с ружом, Мала).
Током свог рада обављао је разне дужмости у Удружењу филмских радника Србије, Савеза филмских радника Југославије као и Удружења филмских произвођача.
Осим драматургије и продукције филмова, познате су и његове епизодне улоге у филмовима (попут Потрага, Њих двојица,Партизанске приче , Човјек са фотографије, Десант на Дрвар, Војник, Нож ( филм из 1967), Убиство на подмукао и свиреп начин и из ниских побуда), али је већем броју гледалаца постао познат по улози шефа специјалне полиције Николе из култне серије Отписани.
Умро је 15. маја 2000. године у Београду.
Спољашње везе
- Душан Перковић на сајту IMDb (језик: енглески)
Извори
- Ка продуцентској кинематографији у Србији