Ноћ дугих ножева

Ноћ дугих ножева (нем. Nacht der langen Messer или Операција Колибри) је назив за низ политичких убистава извршених у Нацистичкој Немачкој између 30. јуна и 2. јула 1934. године. Нацистички режим је спровео егзекуције над најмање 85 људи из политичких разлога. Многи од убијених су били припадници Јуришних одреда, нацистичке паравојне организације. Адолф Хитлер се окренуо против СА и њеног вође Ернста Рема зато што је увидео да самостално деловање СА и склоност њених припадника ка уличном насиљу штете његовој репутацији и популарности. Хитлер је такође хтео да предухитри сваки потез лидера Рајхсвера, немачке војске, који су били непријатељски расположени према СА, који би имао за циљ ограничавање његове власти. Нетрпељивост војних кругова према СА нарочито је порасла када је постала очигледна Ремова амбиција да жели да стане на чело војске и да у војску укључи и своје јединице. На крају, Хитлер је искористио чистку да би утишао конзервативне кругове који су критиковали његов режим, нарочито оних који су били лојални вице-канцелару Францу фон Папену.

Иако се немачка јавност није много противила акцијама СА против Јевреја, комуниста и социјалиста, до 1934. се појавила бојазан због нивоа насиља за који су одговорни „смеђекошуљаши“.

У чистки је страдало најмање 85 људи, мада се коначан број страдалих процењује на стотине а више од хиљаду противника режима је ухапшено. Највећи број ових убистава извршили су припадници Шуцштафела, елитних нацистичких одреда и Гестапо, режимска тајна полиција.

Ремова судбина

Рем је накратко држан у затвору Штаделхајм у Минхену, док је Хитлер размишљао о његовој судбини. На крају, Хитлер је одлучио да Рем мора да умре. У Хитлерево име, Рема су 2. јула посетили Теодор Ајке, касније командант концентрационог логора Дахау, и СС официр Михаел Липерт. У Ремовој ћелији су му дали Браунинг пиштољ напуњен са једним метком и рекли му да има десет минута да се убије или ће га они убити. Рем је одбио казавши: „Ако ћу бити убијен, нека то Адолф уради сам.“ Како нису ништа чули у датом временском оквиру, вратили су се у Ремову ћелију у око 14:50 и нашли су га како стоји, са испршеним голим грудима у знак пркоса. Липерт га је упуцао три пута из непосредне близине. Немачке власти су 1957. судиле Липерту у Минхену за Ремово убиство. Све до тада, Липерт је био један од неколицине извршиоца чистке који је избегао сушењење. Осушен је на 18 месеци затвора.

Литература

• Evans, Richard (2005). The Third Reich in Power. New York: Penguin Group. ISBN 978-0-14-303790-3. 
• Shirer, William L (1960). The Rise and Fall of the Third Reich. New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-72868-7.