Ко то тамо пева — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 15: | Ред 15: | ||
|компанија=[[Центар филм]] |
|компанија=[[Центар филм]] |
||
|трајање=86 минута |
|трајање=86 минута |
||
|монтажа=[[Љиљана Вукобратовић]] |
|монтажа=[[Љиљана Лана Вукобратовић]] |
||
|сниматељ=[[Божидар Николић]] |
|сниматељ=[[Божидар Николић]] |
||
|сценографија=[[Вељко Деспотовић]] |
|сценографија=[[Вељко Деспотовић]] |
||
Верзија на датум 20. децембар 2015. у 19:25
| Ко то тамо пева | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Ко то тамо пева |
| Жанр | комедија |
| Режија | Слободан Шијан |
| Сценарио | Душан Ковачевић |
| Продуцент | Милан Жмукић |
| Главне улоге | Павле Вуисић Драган Николић Данило Бата Стојковић Александар Берчек Неда Арнерић Миливоје Томић |
| Музика | Војислав Костић |
| Сценограф | Вељко Деспотовић |
| Сниматељ | Божидар Николић |
| Монтажа | Љиљана Лана Вукобратовић |
| Продуцентска кућа | Центар филм |
| Година | 1980. |
| Трајање | 86 минута |
| Земља |  СФРЈ |
| Језик | српски |
| Буџет | 180.000 немачких марака[1] |
| Награде | |
| IMDb веза | |
„Ко то тамо пева“ је југословенски филм снимљен 1980. године у режији Слободана Шијана, према сценарију Душана Ковачевића.
Кратак садржај
Дотрајалим аутобусом фирме „Крстић и син“, за Београд креће група путника. Свако од њих има неодложне разлоге да што пре стигне у престоницу. Пролеће је 1941. Дан уочи немачког напада на Југославију. Аутобус креће из забити.
Због непредвиђених околности путовање ће се одужити, иако је полазна станица од Београда удаљена свега стотинак километара. На путу, путници се свађају и сукобљавају због рата у Европи. Наговештај будуће катастрофе се наслућује. Стари, растурени аутобус са својим необичним и помало откаченим путницима комична је слика једне епохе у распадању, крај једног света који ће нестати у пламену и екплозији.
И поред почетне нетрпељивости, путници се на крају уједињују, из чега ће произићи отворено насиље над два Рома музиканта.
Улоге
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Павле Вуисић | Кондуктер |
| Драган Николић | Певач |
| Данило Бата Стојковић | Брка |
| Александар Берчек | Мишко Крстић |
| Неда Арнерић | Млада |
| Миливоје Томић | Алекса Симић |
| Ташко Начић | Ловац |
| Боро Стјепановић | Ћелави |
| Славко Штимац | Младожења |
| Миодраг Костић | Музикант 1 |
| Ненад Костић | Музикант 2 |
| Бора Тодоровић | Ожалошћени |
| Слободан Алигрудић | Поручник |
| Петар Лупа | Поп |
| Ђенадија Рогић | Старица у аутобусу |
| Љубомир Ћипранић | Каплар |
| Станојло Милинковић | Орач |
| Милован Тасић | Орачев син који буши гуму |
Занимљивост
- Душан Ковачевић је о инспирацији за сценарио рекао: [2]
Овај филм је инспирисан истинитим догађајем јер је заиста историјска чињеница да је тај аутобус долазио тог дана и да су његови путници били сличних судбина, решени да стигну у Београд.
- Већи део филма сниман је у Делиблатској пешчари.[3] Према Шијану, глумци су се окупљали испред цркве Св. Марка у Београду и минибусима одлазили на локације за снимање.
- Богдан Диклић због рада у позоришту није могао да прихвати улогу Мишка.[4]
- Љубиша Самарџић је одбио једну улогу у овом филму, наводно певача, коју је у последњем тренутку прихватио Драган Николић.[5][3]
- Једну од највећих мистерија представља лик старе жене која седи на крају аутобуса. Постоје велике несугласице у вези са тим да ли је њено присуство спонтано или симболично. Наиме, према појединим аналитичарима, њена појава симболише надолазећу смрт, о чему сведочи и чињеница да је она тек спорадично присутна, да није део радње, те да је у аутобусу од пре прве станице.[3] Ипак, у једном разговору са студентима Факултета драмских уметности, редитељ Слободан Шијан је индиректно одбацио ове тврдње, објашњавајући да је желео да сцена садржи лика коме не мора нарочито да се посвети (као свим осталим ликовима), те је њено спорадично "одсуство" приписао лошем осветљењу.[3] У истом разговору, Шијан је истакао да је за ову "улогу" ангажована обична старица Ђенадија Рогић (1896-1991) из села између Београда и Делиблатске пешчаре.[3]
Награде
- Пула: Златна арена за епизодну улогу – Александар Берчек, Златан венац часописа „Студио“ – Слободан Шијан, награда часописа „Младост“ – Слободан Шијан
- Врњачка Бања: Прва награда - Душан Ковачевић, Златна значка – Александар Берчек
- Ниш: „Цар Константин“ – Александар Берчек, Златна клапа – Александар Берчек
- Кан: Награда публике
- Монтреал: Гран при
- Панама: Гран при
- Саламанка: Гран при
- Ротердам: Гран при
- Вевеј: Специјално признање жирија
- Манхајм: Награда католичког жирија
Међународни фестивали
Извори
- ^ По изјави Душана Ковачевића на ДВД издању филма
- ^ „Истинита прича“
- ^ а б в г д kako je sniman film "Ko to tamo peva" - YouTube
- ^ Blic Online | Glumci su tokom snimanja "Ko to tamo peva" mislili da prave svoj najgori film
- ^ Ljubiša Samardžić i Mira: Ova je ljubav jača od svih izazova - 24sata
Спољашње везе
- Ко то тамо пева на сајту IMDb (језик: енглески)
- Ко то тамо пева - Центар филм
- Глумац из филма „Ко то тамо пева“ - аутобус као судбина („Блиц“, 13. фебруар 2011)
- Шта представља мистериозна баба у црном у класику „Ко то тамо пева“? (23. септембар 2011)
- „Крстић и син“ поново „вози“ („Вечерње новости“, 11. април 2015)
- Аутобус из филма „Ко то тамо пева“ опет креће за Београд („Политика“, 2. јун 2015)