Хуманистичка психологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 29. децембар 2015. у 23:54

Хуманистичка психологија је савремени психолошки правац. Представља трећу водећу силу у психологији поред бихејвиоризма и психоанализе. Настао је у Сједињеним Америчикм Државама као реакција на бихејвиоризам и психоанализу. Амбиција хуманистичке психологије је да пружи љепши поглед на људску природу. Ова школа психологије обједињује учења психолога као што су, Абрахам Маслов, Роџерс, Гордон Олпорт, Меј и бројни други.

Присталице теорије истичу да хуманистичка психологија даје нову парадигму у психологији, умјесто "психологије богаља", они нуде психологију зреле здраве личности, наглашавајући човјекову свејсност, креативност, алтруизам, рационалност. За средиште хуманистичке психологије узима се конкретна јединствена личност.

Хуманисти наглашавају важност суштинских људиских проблема као што су: самоактуализација, вриједности, имагинацију, идентитет и друго.

Критике

Критичари најчешће замјерају хуманистичкој психологији, да често мјешају жеље и реалност, да имају утопијску слику о томе какав би човјек по њима требао бити. Замјерају се и хуманистички идеографски методи, критичари сматрају да су они необјективни.

Литература

Требјешанин, Жарко (2010). Психологија личности. Београд: Учитељски факултет. стр. 125 и 133. ISBN 978-86-7849-113-9.

@@ Ред 9: / Ред 9: @@
 == Литература ==
-* {{Cite book |ref= harv|last=Требјешанин|first=Жарко|title=Психологија личности |year=2010|location= Београд |publisher=Учитељски факултет|isbn=978-86-7849-113-9 |pages=125 и 133}}
+* {{Cite book |ref= harv|last=Требјешанин|first=Жарко||authorlink=Жарко Требјешанин|title=Психологија личности |year=2010|location= Београд |publisher=Учитељски факултет|isbn=978-86-7849-113-9 |pages=125 и 133}}
 [[Категорија:психологија]]