Александар III Александрович — разлика између измена
мНема описа измене |
м datum rodjenja |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| опис_слике = Александар III |
| опис_слике = Александар III |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = |
| датум_рођења = {{Датум рођења|1845|3|10}} |
||
| место_рођења = [[Санкт Петербург]] |
| место_рођења = [[Санкт Петербург]] |
||
| држава_рођења = [[Руска Империја]] |
| држава_рођења = [[Руска Империја]] |
Верзија на датум 1. јануар 2016. у 11:27
Александар III Александрович | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. март 1845. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 1. новембар 1894.49 год.) ( |
Место смрти | Ливадија, Руска Империја |
Породица | |
Супружник | Марија Фјодоровна |
Потомство | Николај II Александрович Михаил Александрович Олга Александровна |
Родитељи | Александар II Николајевич Марија Александровна |
Династија | Романов |
Император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске | |
Период | 1881—1894. |
Претходник | Александар II Николајевич |
Наследник | Николај II Александрович |
Александар III Александрович (рус. Александр III Александрович; Санкт Петербург, 10. март 1845 — Ливадија, 1. новембар 1894) је био руски император од 1881. до 1894. године.
Александар је био син и насљедник руског цара Александра II (1855—1881, *1818), из династије Романова и Марије од Хесеа и од Рина (1824—1880).
Владавина
Смрт Александра II ни у чему није променила политику царства. У последњој декади XIX века настало је знатно погоршање односа између Немачке и Русије, која се тада приближила Француској склапајући са њом војни савез у случају напада од стране Немаца.
Александар III Александрович је био велики владар. Водио је политику јачања Русије и супротстављао се унутрашњим непријатељима и папским прозелитима.
Цар Александар III Александрович је умро 1894. године. Наследник Николај II Александрович (1894—1917) је наставио политику свог оца.
Породица
Александар је имао старијег брата Николаја (1843—1865) који је био престолонаследник и који се у лето 1864. заручио са принцезом Маријом—Дагмар од Данске (1847—1928). На самртној постељи Николај је своју вереницу уступио 2 године млађем брату Александру, будућем цару. Марија је била ћерка данског краља Кристијана IX (1818—1906) и његове жене Лујзе од Хесе—Касела (1817—1898).
У Русији је била позната као Марија Фјодоровна. Александар и Марија су венчани 9. новембра 1866. године.
Родитељи
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Александар II Николајевич | 29. април 1818. | 13. март 1881. | |
Марија Александровна | 8. август 1824. | 8. јун 1880. |
Супружник
име | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Марија Фјодоровна | 26. новембар 1847. | 13. октобар 1928. |
Деца
име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Николај II Александрович | 18. мај 1868. | 17. јул 1918. | Александра Фјодоровна | |
Александар Александрович | 7. јун 1869. | 2. мај 1870. | умро у детињству од менингитиса | |
Ђорђе Александрович | 9. мај 1871. | 9. август 1899. | Принцеза из грузијске династије Накашидзе, (непризнат брак); | |
Ксенија Александровна | 6. април 1875. | 20. април 1960. | Александар Михаилович | |
Михаил Александрович | 4. децембар 1878. | 13. јун 1918. | Наталија Шереметјевскаја | |
Олга Александровна | 13. јун 1882. | 24. новембар 1960. | Петар Александрович од Олденбурга; Николај Куликовски |
Литература
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Спољашње везе
- Генеалогија цара Александра III
- Информација о његовом гробу
- Душко Ковачевић: Ступање на руски престо цара Александра III и обнова савеза три цара 1881. године, Истраживања, стране 117-126, број 20, 2009. године