Алфред Јодл — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 20: Ред 20:
| потпис =
| потпис =
}}
}}
'''Алфред Јодл''' ({{јез-нем|Alfred Jodl}}; [[Вирцбург]], [[10. мај]] [[1890]] — [[Нирнберг]], [[16. новембар]] [[1946]]) је био вођа немачких оперативних снага. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је Шеф оперативног одељења оружаних снага ({{јез-нем|Oberkommando der Wehrmacht, OKW}}), и подређени [[Вилхелм Кајтел|Вилхелму Кајтелу]]. Јодл је био један од генијалаца ратне тактике и филозофије. Заједно с генералом Кајтелом је измислио тзв. ''Тактику Јодл-Кеител'', која се и данас предаје у војном образовању.{{fact}}
'''Алфред Јодл''' ({{јез-нем|Alfred Jodl}}; [[Вирцбург]], [[10. мај]] [[1890]] — [[Нирнберг]], [[16. новембар]] [[1946]]) је био вођа немачких оперативних снага. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је Шеф оперативног одељења оружаних снага ({{јез-нем|Oberkommando der Wehrmacht, OKW}}), и подређени [[Вилхелм Кајтел|Вилхелму Кајтелу]]. Јодл је био један од генијалаца ратне тактике и филозофије. Заједно с генералом Кајтелом је измислио тзв. ''Тактику Јодл-Кеител'', која се и данас предаје у војном образовању.{{чињеница|date=01. 2016.}}


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је у [[Вирцбург]]у, [[Немачка]]. Образовао се у школи за кадете у [[Минхен]]у, а дипломирао је [[1910]]. Одмах потом се придружио [[Баварска|баварској]] војсци као [[артиљерија|артиљеријски]] официр. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] служио је као артиљеријски официр на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]] од [[1914]]. до [[1916]], где је двапут био рањен. Потом су га преселили на [[Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]], али само једну годину ([[1917]]). После рата Јодл је остао у оружаним снагама и придружио се [[версајски споразум|версајским мировним уговорима]] ограниченој војсци.{{fact}}
Рођен је у [[Вирцбург]]у, [[Немачка]]. Образовао се у школи за кадете у [[Минхен]]у, а дипломирао је [[1910]]. Одмах потом се придружио [[Баварска|баварској]] војсци као [[артиљерија|артиљеријски]] официр. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] служио је као артиљеријски официр на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]] од [[1914]]. до [[1916]], где је двапут био рањен. Потом су га преселили на [[Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]], али само једну годину ([[1917]]). После рата Јодл је остао у оружаним снагама и придружио се [[версајски споразум|версајским мировним уговорима]] ограниченој војсци.{{чињеница|date=01. 2016.}}


У везу с [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] је дошао врло рано ([[1923]]). Унапређен је [[1935]]. у Шефа Одељења националне одбране ({{јез-нем|Abteilung Landesverteidigung im Oberkommando der Wehrmacht (OKW}}). Од новембра [[1938]]. до августа [[1939]]. (током [[Аншлус]]а) додељена му је 44. дивизија, а он је имао улогу заповедника артиљерије (нем. ''Artilleriekommandeur''). Од јесени 1939. па до краја рата деловао је као шеф оперативног одељења (нем. ''Chef des Wehrmachtsführungsstabes''). Јодл је био главна личност у немачким војним операцијама од тада па надаље због корисних и стручних савета даваних Хитлеру. Још једном је рањен током рата.
У везу с [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] је дошао врло рано ([[1923]]). Унапређен је [[1935]]. у Шефа Одељења националне одбране ({{јез-нем|Abteilung Landesverteidigung im Oberkommando der Wehrmacht (OKW}}). Од новембра [[1938]]. до августа [[1939]]. (током [[Аншлус]]а) додељена му је 44. дивизија, а он је имао улогу заповедника артиљерије (нем. ''Artilleriekommandeur''). Од јесени 1939. па до краја рата деловао је као шеф оперативног одељења (нем. ''Chef des Wehrmachtsführungsstabes''). Јодл је био главна личност у немачким војним операцијама од тада па надаље због корисних и стручних савета даваних Хитлеру. Још једном је рањен током рата.
Ред 34: Ред 34:
Главни судија, [[Французи|Француз]] [[Анри Донадје де Вабр]] је жестоко протестовао против Јодлове осуде, наводећи како ''не би било поштено према професионалном војнику да буде осуђен због склоности [[нацизам|нацизму]].''
Главни судија, [[Французи|Француз]] [[Анри Донадје де Вабр]] је жестоко протестовао против Јодлове осуде, наводећи како ''не би било поштено према професионалном војнику да буде осуђен због склоности [[нацизам|нацизму]].''
[[Датотека:Dead alfredjodl.jpg|мини|десно|220п|Мртви Јодл]]
[[Датотека:Dead alfredjodl.jpg|мини|десно|220п|Мртви Јодл]]
Осуђен је по свим тачкама оптужнице на [[смртна казна|смрт]] [[вешање]]м, иако је предао молбу суду да буде убијен од стране стрељачког вода. Последње речи су му биле: ''Поздрављам те, моја [[Немачка|Немачко]]!'' Посмртни остаци су кремирани и бачени у непознату [[река|реку]]. Постхумно је ослобођен кривице од стране немачког суда наводећи већ споменутог француског судију који се сам залагао за његово ослобађање. То се догодило [[28. фебруар]]а [[1953]].{{fact}}
Осуђен је по свим тачкама оптужнице на [[смртна казна|смрт]] [[вешање]]м, иако је предао молбу суду да буде убијен од стране стрељачког вода. Последње речи су му биле: ''Поздрављам те, моја [[Немачка|Немачко]]!'' Посмртни остаци су кремирани и бачени у непознату [[река|реку]]. Постхумно је ослобођен кривице од стране немачког суда наводећи већ споменутог француског судију који се сам залагао за његово ослобађање. То се догодило [[28. фебруар]]а [[1953]].{{чињеница|date=01. 2016.}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 3. јануар 2016. у 07:23

Алфред Јодл
Алфред Јодл
Лични подаци
Датум рођења(1890-05-10)10. мај 1890.
Место рођењаВирцбург, Немачка
Датум смрти16. новембар 1946.(1946-11-16) (56 год.)
Место смртиНирнберг, Немачка
Војна каријера
Чингенерал-пуковник

Алфред Јодл (нем. Alfred Jodl; Вирцбург, 10. мај 1890Нирнберг, 16. новембар 1946) је био вођа немачких оперативних снага. Током Другог светског рата био је Шеф оперативног одељења оружаних снага (нем. Oberkommando der Wehrmacht, OKW), и подређени Вилхелму Кајтелу. Јодл је био један од генијалаца ратне тактике и филозофије. Заједно с генералом Кајтелом је измислио тзв. Тактику Јодл-Кеител, која се и данас предаје у војном образовању.[тражи се извор]

Биографија

Рођен је у Вирцбургу, Немачка. Образовао се у школи за кадете у Минхену, а дипломирао је 1910. Одмах потом се придружио баварској војсци као артиљеријски официр. Током Првог светског рата служио је као артиљеријски официр на Западном фронту од 1914. до 1916, где је двапут био рањен. Потом су га преселили на Источни фронт, али само једну годину (1917). После рата Јодл је остао у оружаним снагама и придружио се версајским мировним уговорима ограниченој војсци.[тражи се извор]

У везу с Адолфом Хитлером је дошао врло рано (1923). Унапређен је 1935. у Шефа Одељења националне одбране (нем. Abteilung Landesverteidigung im Oberkommando der Wehrmacht (OKW). Од новембра 1938. до августа 1939. (током Аншлуса) додељена му је 44. дивизија, а он је имао улогу заповедника артиљерије (нем. Artilleriekommandeur). Од јесени 1939. па до краја рата деловао је као шеф оперативног одељења (нем. Chef des Wehrmachtsführungsstabes). Јодл је био главна личност у немачким војним операцијама од тада па надаље због корисних и стручних савета даваних Хитлеру. Још једном је рањен током рата.

Јодл потписује немачку капитулацију у Ремсу.

На крају Другог светског рата, Генералоберст Јодл је потписао безусловну предају, тачније 7. маја 1945. у Ремсу. После потписивања предаје је ухапшен и пребачен у Фленсбург, камп ратних заробљеника. Касније је прослеђен нирнбершком суду. Осуђен је за:

  • извршење дела против мира и изазивање рата
  • планирање и покретање агресије
  • ратне злочине.
Јодл (скроз лево) на Нирнбершком процесу.

Главни судија, Француз Анри Донадје де Вабр је жестоко протестовао против Јодлове осуде, наводећи како не би било поштено према професионалном војнику да буде осуђен због склоности нацизму.

Мртви Јодл

Осуђен је по свим тачкама оптужнице на смрт вешањем, иако је предао молбу суду да буде убијен од стране стрељачког вода. Последње речи су му биле: Поздрављам те, моја Немачко! Посмртни остаци су кремирани и бачени у непознату реку. Постхумно је ослобођен кривице од стране немачког суда наводећи већ споменутог француског судију који се сам залагао за његово ослобађање. То се догодило 28. фебруара 1953.[тражи се извор]

Спољашње везе