Крушевица — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Аутоматско генерисање вишезначне одреднице везане за насељена места у Србији.
Ред 1: Ред 1:
'''Крушевица''' може бити:
<span id="coordinates" class="plainlinksneverexpand">Координате: [http://tools.wikimedia.de/~magnus/geo/geohack.php?params=42_58_51_N_22_11_39_E_type:city_(16000) 42°58′51"С 22°11′39"И]</span>
*[[Крушевица (Лазаревац)|Крушевица]], насељено место у [[општина Лазаревац|општини Лазаревац]]
[[Слика:Vlasotince na karti.png|мини|десно]]
*[[Крушевица (Рашка)|Крушевица]], насељено место у [[општина Рашка|општини Рашка]]
[[Слика:Vocnjak-krusevica3.jpg|мини|десно|Воћњак у Крушевици]]
*[[Крушевица (Прокупље)|Крушевица]], насељено место у [[општина Прокупље|општини Прокупље]]
'''Крушевица''' је село у [[општина Власотинце|општини Власотинце]], [[Јабланички округ]], југоисточна [[Србија]]. Крушевица је разређен тип села, дели се на Малу и Велику Крушевицу. Прва је на западу, друга на истоку, а између протиче сеоска речица. У сваком делу Крушевице разликују се махале . У појединим махалама су куће једног рода (на пример у махалама: Јанковци, Шајтановци, Ђокинци (Џокинци) итд. Има махала и са кућама различитих родова: Кладенац, Власина, Ливађе и др.
*[[Крушевица (Власотинце)|Крушевица]], насељено место у [[општина Власотинце|општини Власотинце]]


{{вишезначна одредница}}
Настанак овог села се везује за постојање дивљих крушака. Старији људи памте овај део [[Власина|власинског]] корита по називу "крушкар".

==Историјски трагови==
Од старина, [[Православна црква у Крушевици|крушевачка црква]] је један од најстаријих објекта у овом крају. Од старог турског царског друма, од Бољара, преко Крушевице, Тупанског Дела и Свођа за [[Цариград]] су остали трагови зарасли у храстовој шуми, као подсетник на неко старо време где се није смело слободно ходати у караванима са коњима. Турке су пресецали хајдуци, отимали им благо и скривали га по многим непознатим местима. У овом крају из тог времена многи непознати али и локални авантуристи са многим исцртаним мапама у читавом планинском крају стално нешто прекопавају, тражећи отето злато од турака.

У крушевачком крају је било доста хајдучије - борбе за националну слободу у време турака, па и данас у планинском подножју Крушевица има места звана Хајдучки кладанац, Хајдучка падина, Хајдучки гроб.

===Део лесковачке нахије===
У неким историjским подацима село Крушевица се помиње у оквиру лесковачке нахије од [[1455]]. до [[1683]]. године, а према неким подацима из [[1516]]. године, помиње се да је ово село имало 53 домаћинства, а двадесет година касније тај број је смањен на 26 кућа.

Постоји могућност да је ово насеље постојало у XVI. веку. Насељавање овог села власинско црнотравске области је извршено у XVIII. и почетком XIX. векa. Тако у историјском првом српском устанку ([[1804]].-[[1807]].године. Међу селима које је одметнуо Илија Стреља налази се и село Крушевица.

Према попису из [[1879]]. године село Крушевица је имало 1206 становника у 188 домова (кућа).16 мештана је знало да пише и чита, више него тада у [[Црна Трава|Црној Трави]].
Према броју писмених је била на трећем месту после [[Власотинце|Власотинца]] и [[Шишава|Шишаве]] у [[власотиначки срез|власотиначком срезу]]. У селу [[1939]]. године живи 1011 становника у 127 домова, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]] се смањује тај број, да би према попису из [[1991]]. године се смањио на 778 људи.

==Становништво и генеалогија==
Разне махале Крушевице су насељаване са свих страна.

===Именско порекло===
Становници су добијали имена на различите начине:
* Јарчевци су добили назив по чувања јараца.
* Сувопуци (махала Ливађе) названи су по цигларском занату. При прављењу цигле увек су им цигле испуцавале тј. у цигле избијао сувопуц, јер није била добра земља, па су по томе и добили назив.
* Кушинци су добили назив по кучету-псу Куси.
* Чалаковци су добили назив по пчелама. Неког из фамилије ујела пчела, па је очељавио-огрубео. Потом је цела фамилија после добила надимак Чалаковци.
* Товаци су добили назив по томе сто је неко од њих носио тојагу и викао „това“ (реч из црнотравског краја).
* Шатановци су добили назив по томе што су били неозбиљни: „шева“ десно, волели су смешку-шалу да производе“. На турском „шејтан“ значи ђаво – због смешке су били „ђавољи људи“.
* Јанковци су добили назив према хајдуку Јанку, који је сахрањен поред крушевачке цркве. Био је људина, па су локални становници нарицали, упоређивали себе „ја“ као Јанко.

===Досељеничко порекло===
Крушевица је у потпуности насељена са стране.
Најавише фамилија са познатим пореклом доселило се из Дарковца:
Анђелковићи, Вељковићи (где су се претходно се населили из [[Македонија|Македоније]]), Јованцини, Мецкари, Миљковићи, Раденковци и Товаци .

Брзинци се доселили из села Брза код [[Вучје|Вучја]] после првог српског устанка. Видоњсци су из планинског дела Повласиња. Ђокици су пореклом из Дола код [[Бабушница|Бабушнице]]. Ђикинци су пореклом из [[Златићево|Златићева]], Караџинци из [[Равна Гора (Власотинце)|Равне Горе]], Кисинци из [[Црна Трава|Црне Траве]], Кусинци (Стаменковићи и Стојановићи) из [[Козило|Козила]], Љубицовци (оснивачи села Крушевица) из Овче Поље (Повардарје источно), Паљинци са [[Косово|Косова]], Петковићи са [[Косово|Косова]], Сатановци са [[Космет]]а, Симоновићи из Арнаутско, Џокинци (Марковићи) из [[Преслап]]а и Кривог Дела,.

===Православна вероисповест===
Мештани Крушевице су православне вероисповести. Светог Николу славе домаћинства:
Банковци, Беличинци (Белчинци), Величковци, Видоњци (Видојинци), Ђокинци (Џокинци), Јанковци, Кушинци, Мирчинци, Осојци, Петковци и Ћосинци. Осим тога слави се и Ђурђевдан: Кујинци и Славковци. Остале славе у селу су „Ђурђић“ коју славе Кочићевци и свети архангел Михаило који славе Јарчевци (Јарчовци).

==Печалбарство и занатлије==
Старији су причали да су у прошлости циглари одлазили у печалбу у Влашко у [[Румунија|Румунији]].
Од занатлија су у Крушевици поред кројачких постојали содаџијски и бонбонџиски. Неки од њих су поред радње у Крушевици обилизали цео власотиначки крај где су на вашарима или на спортским утакмицама и надметањима продавали своје производе. Тако су Светислав-бонбонџија, Вељковићи и Богдан Стојичић обилазили цео крај и продавали клакере, соду и бонбоне по вашарима. Цака Станковић је постао познат по томе што је локални клуб ФК "Слога" увек пратио са својим штандом на разним такмичењима и тако продавао клакере са ледом по власотиначким селима.
Било је и кавгаџија, који су обавезно правили кавгу на оро када се играло на неком вашару или сабору поред [[Православна црква у Крушевици|крушевачке цркве]]. Они су весељаци и увек су били први у колу. Имали су увек ведар дух за шалу и живот.


==Сеоски живот==
Природни услови су погодни за развој сточарства и отварања мини фарма и за воћарство. Сељаци печу природну ракију која се продаје приватно на пијацама у [[Власотинце|Власотинцу]] и [[Лесковац|Лесковцу]]. Као у осталим брдско планинским селима власотиначког краја, и крушевчани беру гљиве, вргање и лисичарку. Због недостатка организованог тржишта шипак, купина и јагоде пропадају.


Крушевчани су учествовали и у [[Први светски рат|Првом]] и у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Патили су од [[бугари|бугара]] који су држали цело село као таоце. Чак је и бугарски штаб био у просторијама крушевачке школе. Поред борбе за ослобођење од фашизма, крушевчани су били ангажовани у политици. Пред [[Други светски рат|Другог светског рата]] радикали и демократе су се тукли у време избора и штаповима. После [[Други светски рат|другог светског рата]] један крушевчанин је био и преседник општине док је учитељ Вита Бан-Благојевић био преседник [[ССРН]] и директор и оснивач народног музеја у [[Власотинце|Власотинцу]].


==Основна школа „Карађорђе Петровић“==
[[Слика:OS Krusevica.jpg|мини|десно|Основна школа "Карађорђе Петровић"]]
Школа је основана [[1858]]. године на иницијативу [[руси|руског]] [[конзул]]а у [[Цариград]]у и била је [[манастир]]ског типа. Прво отварање школе је било попраћено ферманом турског везира. Школа је била у црквеним конацима [[Православна црква у Крушевици|постојеће цркве]] у Крушевици. Ту су деца становала, служила у цркви и одлазила четвртком да се преобуку. Децу су учили свештеници. Школу су тада похађала деца из села: [[Бољаре]], [[Црнатово]], Била, [[Равни Дел|Равног Дела]], Доњег Дејана, Џакмонова, [[Златићево|Златићева]], [[Свође|Свођа]], Брезовице, Горњег Ораха и Доњег Гара. Школа је подигнута средствима цркве. Први световни учитељ био је Јован Биволаревић из [[Лесковац|Лесковца]]. Убијен је од [[бугари|бугара]] за време [[Први светски рат|Првог светског рата]]. У време после [[Први светски рат|Првог светског рата]] запаженији учитељ био је Мирко Тепавац. До [[1948]]. године био је учитељ Александар Ђокић. Школа је мењала назив- до [[1934]]. са називом "Основна школа крушевачка, срез власотиначки, бановина вардарска“. Име "Карађорђе Петровић“ добила [[1934]]. године и задржала га до данас. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] најдуже су били учитељи Михајло и Десанка Вујић из [[Аранђеловац|Аранђеловца]]. Школа је радила са шест, потом са осам разреда са истуреним одељењима у селима: [[Равни Дел]], [[Црнатово]], [[Бољаре]], [[Доњи Дејан]]. Због миграције становништва крајем XX. века и почетком XXI. века број ученика се нагло смањио. Хронолошки записи догађаја у школи су сачињени у [[Летопис школе у Крушевици|Летопису школе]].

==Самосталност Крушевице у власотиначком срезу==
Крушевачка општина је по броју становника до пред почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]] била највећа у [[власотиначки срез|власотиначком срезу]].

Људи су се овде махом бавили сточарством, још има колиба изнад села, које су запуштене. Овце су чуване у трлама даље или близу кућа, а краве у појатама. Повећањем броја фамилија мештани су да би опстали почели да одлазе у печалбу, нарочито у цигларима. Тај занат је доста био развијен и после [[Други светски рат|Другог светског рата]], а седамдесетих година и осамдестих година XX. века , па и сада у XXI. веку крушевачки предузимачи-циглари, са борондолцима, дејанцима, свођанима су били најпознатији не само у власотиначком крају, него и у [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна|Босни]] и [[Војводина|Војводини]].

Због недостатка пута, запошљавања и трагања за бољим животом село Крушевица данас у XXI. веку има мање од половине својих некадашњих становника. Мали број младих људи је остао у селу. Они се баве печалбарским цигларским занатом, неки раде у приватним и државним предузећима у [[Власотинце|Власотинцу]].


==Легенда о поповом кладанцу ==
Попов кладанац се налази на територији Крушевице. Добио је назив по следећој легенди. У време под турцима је у селу Крушевица био један поп, који је сарађивао са турцима. Хајдуке, који су јатаковали исподе саме планине Крушевице код тадашњих сточара, одавао је турцима . Тај поп је сакупљао у овом крају беклике (порез) и предавао турцима. Поп је живео крај бегове ливаде у селу [[Бољаре]]. Због издаје хајдука и пореза, хајдуци га ухвате у подножју планине Крушевице на кладанцу, док је пио воду. Ту га убију. Од тада је овај кладанац добио назив Попов кладанац.

==Види још==
* [[Православна црква у Крушевици]]
* [[Летопис школе у Крушевици]]
* [[Власотиначки срез]]

==Референцe==
* Др Јован Ф. Трифуновски - „Села и становништво у доњем сливу Власине“; Лесковачки Зборник, број 15, стр. 11-12.
:Податке о Крушевици и његовом становништву оставио је антропогеограф Трифуновски , који је ранијих шездесетих година XX. века боравио у Крушевици, а резултате својих истраживања публиковао у оквиру горе поменутог рада.

* Драган Д. Видосављевић – „Црква сабора светог архангела Гаврила у Крушевици“, Власотиначки Зборник(2) из 2006. године.
:Подаци о оснивању крушевачке цркве и њеном деловању у времену под турцима, као и о свештеницима-просветитељима и борцима за националну слободу тога времена у власотиначком крају.

[[Категорија:Насељена места у Централној Србији]]
[[Категорија:Села у Србији]]
[[Категорија:Власотинце]]

[[fr:Kruševica (Vlasotince)]]

Верзија на датум 10. септембар 2007. у 00:54

Крушевица може бити:

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крушевица&oldid=1151825”