Хамдија Поздерац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
м datum rodjenja
Ред 4: Ред 4:
|дидаскалија=ХАМДИЈА ПОЗДРЕАЦ
|дидаскалија=ХАМДИЈА ПОЗДРЕАЦ
| опис_слике=Хамдија Поздерац
| опис_слике=Хамдија Поздерац
| датум_рођења = [[15. јануар]] [[1924]].
| датум_рођења = {{Датум рођења|1924|1|15}}
| место_рођења =[[Цазин]]
| место_рођења =[[Цазин]]
| држава_рођења ={{зас|СРЈ}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]
| држава_рођења ={{зас|СРЈ}} [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]

Верзија на датум 3. јануар 2016. у 12:39

хамдија поздреац
Хамдија Поздерац
Лични подаци
Датум рођења(1924-01-15)15. јануар 1924.
Место рођењаЦазин, Савезна Република Југославија Краљевина СХС
Датум смрти7. април 1988.(1988-04-07) (64 год.)
Место смртиСарајево, СР Босна и Херцеговина,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Председник Председништва СР БиХ
Период19711974.
ПретходникЏемал Биједић
НаследникРатко Дугоњић

Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске заставе с лентом Орден Републике са златним венцем Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924Сарајево, СР Босна и Херцеговина, 7. април 1988), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада.

Биографија

Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).

У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1942. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.

После ослобођења Југославије, обављао одговрне партијско-државне дужности. Био је:

Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Бран је за народног посланик Републичке супштине Босне и Херцеговине.

Пред крај политичке каријере, био је и члан Председништва СФРЈ. Године 1987. био је присиљен да, због „афере Агрокомерц“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.

Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Умро је 7. априла 1988. године у Клиничко болничком центру „Кошево“ у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су - Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике, Орден братства и јединства, Орден заслуга за народ, Орден за храброст и др. Носилац је и награде ЗАВНОБиХ-а.

Литература

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.