Сићево — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
== Инфраструктура привреда, култура и спорт == |
== Инфраструктура привреда, култура и спорт == |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
Сићево обједињује три „мале“: Горњу, Средњу и Доњу и викенд-насеља: ''Црвеница, Кутлеш, Мечји дол, Кулина и Шутевац'', а код манастира Св. Богородице викенд-насеље ''Кусача''. Површина атара, где на месту Горелица расте ендемска биљка [[жалфија]], (по којој је међу пчеларима и љубитељима лековитог биља познат овај крај), износи 2.179 [[хектар|ha]]. |
Сићево обједињује три „мале“: Горњу, Средњу и Доњу и викенд-насеља: ''Црвеница, Кутлеш, Мечји дол, Кулина и Шутевац'', а код манастира Св. Богородице викенд-насеље ''Кусача''. Површина атара, где на месту Горелица расте ендемска биљка [[жалфија]], (по којој је међу пчеларима и љубитељима лековитог биља познат овај крај), износи 2.179 [[хектар|ha]]. |
||
| Ред 190: | Ред 187: | ||
== Галерија == |
== Галерија == |
||
<gallery> |
<gallery> |
||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
</gallery> |
</gallery> |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Манастир Свете Богородице Сићево|Манастир Сићево]] |
* [[Манастир Свете Богородице Сићево|Манастир Сићево]] |
||
* [[Сићевачка клисура]] |
* [[Сићевачка клисура]] |
||
Верзија на датум 12. јануар 2016. у 12:51
Сићево | |
|---|---|
 Поглед на Сићево | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Нишка Бања |
| Становништво | |
| — 2011. | 1007 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 20′ 17″ С; 22° 05′ 01″ И / 43.338° С; 22.0835° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 365 m |
.svg)  Сићево Сићево на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18311 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Сићево је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. у Сићеву је живело 1007 (1012) становника (према попису из 1948. 1361 становник).
Сићево је виноградарско-воћарско и сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на долинским странама у подножју Сврљишких планина, (300–460 нмв), (већи део на десној страни) Нишаве, десне притоке Јужне Мораве, поред магистралног пута и железничке пруге Ниш–Софија (или нишавско-маричке магистрале), 16 km источно од Ниша у почетном делу клисуре, која је по њему и добила назив: Сићевачка клисура.
С леве стране нишавско-маричке магистрале налазе се викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечи дол, Кулина, Шутевац, Кусача и Манастир Свете Богородице, који је познат и као манастир Сићево. Вредности овог објекта доприносе фреске из друге и треће деценије 17. века из радионице патријарха Пајсија, познате по неспретности у цртежу и рустичности у колориту. Као споменик културе од великог значаја манастир се налази под заштитом Републике Србије [1] .[2]
Историјат
По предању, Сићево је настало у 13. веку када је (Свети Сава 1234. на путу за Цариград „попио и благосиљао“ сеоско вино).
Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње Сићево настало је почетком 18. века од „збегова“. Постоји мишљење да су га формирали житељи села Сићева код Приштине или истоименог села код Клине после Сеобе Срба под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића (1690).[3]
Инфраструктура привреда, култура и спорт
Сићево обједињује три „мале“: Горњу, Средњу и Доњу и викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечји дол, Кулина и Шутевац, а код манастира Св. Богородице викенд-насеље Кусача. Површина атара, где на месту Горелица расте ендемска биљка жалфија, (по којој је међу пчеларима и љубитељима лековитог биља познат овај крај), износи 2.179 ha.
Електрично осветљење село је добило 1925, телефонске везе почетком осамдесетих година 20. века, а водом се снабдева преко сеоског водовода, са извора Врело. Сићево има осморазредну школу која је почела са радом 1882, (школске 2000/2001. школа је имала 88 ученика).
Поред сеоске православна црква Светог пророка Илије подигнуте 1800. (реновиране 1990) и месне камцеларије, село има стари (изграђен 1934) и нови задружни дом (изгређен 1948/49), Земљорадничку виноградарску задругу „Сићево“, спомен чесму борцима палим у првом и другом светском рату, здравствену станицу, апотеку, пошту, мотел „Сићево“ и железничку станицу.
„Познато је по виноградарству које је било развијено и за време турске владавине. Виноделско-воћарско удружење основано је 1895. Винарски подруми су до 1878. грађени у виноградима, потом у насељу, а 1931, када је почела са радом ХЕ „Сићево“, купљен је Винарски подрум за потребе задруге, поред кога је 1937/38 изграђен нови. Производња грожђа, вина, ракије и шљиве тржишног је карактера.“
У новије време Сићево је познато и по културним и спортским манифестацијама:
- Ликовна колонија „Сићево“ - најстарија у земљи основане 1905),
- Књижевна колонија „Сићево“ - једине на Балкану, основане 1991)
- Светски параглајдинг куп
- „Дани жалфије“, као манифестација општине Нишка Бања
- Графичка радионица Сићево, основана 2005. године
Демографија
Расположива историјска грађа, и други извори, указују на вишевековну насељеност Сићевачке клисуре претежно српским становништвом.[4] Праћење континуитета стариначког становништва, које већином датира из средњовековног периода, у великој мери је отежано због променљивости и наглашене нестабилности овог простора под дејством многобројних и разноврсних историјско-географских прилика–ратна разарања праћена исељавањем становништва и каснијим обнављањем насеља, постојање привремених насеља („збегова”), читлучење појединих насеља итд.[5]
Прерасподеле становништва је основна одлика развоја насеља Сићево;[4]
- насељавање (досељавање) или пресељавањем из слабије развијених села у економски значајнија насеља,
- демографско пражњење насеља и расељавање појединих околних села.[4]
У насељу Сићево живи 839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,8 година (44,9 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.
Због природних лепота Сићевачке клисуре у Сићеву је задњих 40 година изграђено једно од највећих викенд насеља у околини Ниша.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 20 | 29 | ||
| 75—79 | 29 | 49 | ||
| 70—74 | 34 | 27 | ||
| 65—69 | 34 | 23 | ||
| 60—64 | 37 | 43 | ||
| 55—59 | 26 | 30 | ||
| 50—54 | 44 | 40 | ||
| 45—49 | 45 | 42 | ||
| 40—44 | 32 | 25 | ||
| 35—39 | 26 | 30 | ||
| 30—34 | 31 | 25 | ||
| 25—29 | 26 | 25 | ||
| 20—24 | 24 | 26 | ||
| 15—19 | 26 | 26 | ||
| 10—14 | 28 | 28 | ||
| 5—9 | 28 | 22 | ||
| 0—4 | 14 | 13 | ||
| Просек : | 44,9 | 46,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 434 | 90 | 290 | 42 | 7 | 5 |
| Женски | 440 | 59 | 280 | 89 | 11 | 1 |
| УКУПНО | 874 | 149 | 570 | 131 | 18 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 180 | 27 | 0 | 0 | 73 |
| Женски | 104 | 22 | 0 | 0 | 39 |
| УКУПНО | 284 | 49 | 0 | 0 | 112 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 10 | 10 | 15 | 4 | 19 |
| Женски | 0 | 1 | 7 | 10 | 1 |
| УКУПНО | 10 | 11 | 22 | 14 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 2 | 5 | 5 | 2 |
| Женски | 1 | 3 | 0 | 5 | 8 |
| УКУПНО | 2 | 5 | 5 | 10 | 10 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 5 | |
| УКУПНО | 7 | 0 | 0 | 7 | |
Викенд насеља, постанак и размештај
Привремена насељеност у Сићевачког атара има вишевековни континуитет а у прошлости је била искључиво везана за развој привремених сточарских насеља, која су до средине 20. века имала велики значај у сеоском привређивању овог краја.[9] Паралелно са процесом њиховог одумирања с краја 20. и почетком 21. века развијају се викенд насеља, као нове форме привремене насељености (сезонске и повремене) Сићева. Имајући у виду специфичности развоја викенд насеља, чија је основна намена потреба становништва за одмором и рекреацијом, последњих двадесет година, са пресељавањем домаћинстава у станове за рекреацију, све присутнија је промена њихове првобитне намене, у 13,2% објеката према подацима из 2001.[10]
Викенд насеља у Сићевачкоом атару лоцирана су у подножју врхова Суве планине (1.810 m) и Сврљишке планине (1.334 m), на долинским странама Нишаве у висинском појасу од 220 m (Ћемер) до 420 m (Курашница).
Викенд насеља у Сићеву саграђена су у атрактивним зонама очуване природе Сићевачке клисуре и добре саобраћајне повезаности са Нишом, као најближим урбаним центром, што је уз утицај осталих фактора погодовало процес трансформације привремене (викенд) насељености у трајну (сталну) насељеност.[10]
Од петнаест викенд насеља (са 93,4% викенд кућа) које се налазе у Сићевачкој клисури: на подручју Сићева је седам (Кулина, Кусача, Кутлеш, Мечи дол, Света Петка, Црвеница и Шутевац). Стамбене зграде предвиђене за одмор, јављају се разбацане у оквиру или у непосредној близини села Сићева, које тиме поприма назив насеље Сићево.[10]
Саобраћај
Све до изградње железничке пруге долином Нишаве Сићево је било лоцирано далеко од главних саобраћајница које су заобилазиле непроходну Сићевачку клисуру. Године 1887. након изградње дела железничке магистрале до Пирота отворене је железничке станице у атару Сићева. Касније (1888) изграђен је и део пруге од Пирота до српско-бугарске границе.
Траса магистралног пута Ниш–Димитровград кроз Сићевачку клисуру делимично је просечена 1939, а завршена 1965. године. Изградња поменутих саобраћајница допринела је економском и туристичком активирању Сићевачке клисуре.[11]
Долине Нишаве и Кутинске реке, као природне предиспозиције рељефа, одредиле су трасе саобраћајница на простору клисуре. Кроз ужи и шири простор Сићевачког атара пролази један од најважнијих комуникационих праваца у региону и на Балкану. Долином Нишаве простор секу магистрални пут и железничка пруга Београд—Ниш—Софија—Истанбул.[12]
До насеља Сићево може се доћи приградским линијама: линија 18 ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево, линија 20 ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево - Островица - Равни До и линија 20 Л ПАС Ниш - Нишка Бања - Просек - Сићево - Островица.
Током зимског периода, у време снежних падавина, тј. све док пут не учини проходним за саобраћај Предузеће за одржавање путева из Ниша, аутобуси не саобраћају до Сићева, већ до раскрснице за Сићево на магистралном путу Ниш - Пирот.
Галерија
-
Сићево је виноградарско-воћарско и сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на долинским странама и у подножју Сврљишких планина -
Хидроелектрана у Сићеву захваљујући којој је село добило струју међу првима селима у нишкој бановини (1925) -
Зграда старе основне школе у Сићеву, данас Ликовна и књижевна колонија и Графичка радионица у којој се сваке године окупљају сликари, графичари и књижевници из целог света.
Види још
- Манастир Сићево
- Сићевачка клисура
- Нишава
- Књижевна колонија Сићево
- Графичка радионица Сићево
- Ликовна колонија Сићево
- Надежда Петровић
- Сува планина
Извори
- ^ „Манастир Сићево — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ Јанићијевић Ј, Културна ризница Србије, Идеа, Београд, 2001.
- ^ Тања Милисављевић, Слободан Гавриловић ПРВА СЕЛА У СРБИЈИ, Београд, 2007, Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б в Ћирић, Ј. (1995). Енциклопедија Ниша – Природа, простор, становништво. Ниш:Градина.
- ^ Костић М. (1955): О улози и значају Сићевачке клисуре за саобраћај, насеобине и људска кретања. Зборник радова Географског института ПМФ-а у Београду, св. 11, pp. 93–111.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Кицошев, С., Бењеглав, Д., Аврамовић, М. (1996). Насеља Сићевачке клисуре. Гласник Српског географског друштва, св. 1, pp. 39–45
- ^ а б в (2002). Станови за одмор и рекреацију, Попис становништва, домаћинстава и станова. Београд: Републички завод за статистику Србије.
- ^ М. Костић, О улози и значају Сићевачке клисуре за саобраћај, насеобине и људска кретања, Зборник радова, св. 11, Географски институт Природноматематичког факултета, Београд, 1955, р. 100.
- ^ Јанковић П. Т. (1909). Историјски развитак нишавске долине. Београд:Посебна издања САН, књ. LI.
