Птице певачице — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 52: Ред 52:
[[File:Golden-headed Manakin.jpg|thumb|right|[[Златноглави манакин]] (''Pipra erythrocephala'')]]
[[File:Golden-headed Manakin.jpg|thumb|right|[[Златноглави манакин]] (''Pipra erythrocephala'')]]
[[File:Superb lyrbird in scrub.jpg|thumb|right|[[Величанствена лирорепа]] (''Menura novaehollandiae'')]]
[[File:Superb lyrbird in scrub.jpg|thumb|right|[[Величанствена лирорепа]] (''Menura novaehollandiae'')]]
[[File:Male stitchbird.JPG|thumb|right|Хихи (''Notiomystis cincta'').]][[File:Corvus cornix -Berlin, Germany-8.jpg|right|thumb|Сива врана (''Corvus cornix'')]]
[[File:Male stitchbird.JPG|thumb|right|Хихи (''Notiomystis cincta'').]][[File:Corvus cornix -Berlin, Germany-8.jpg|right|thumb|[[Сива врана]] (''Corvus cornix'')]]
[[File:Lanius collurio 5.jpg|right|upright|thumb|Руси сврачак (''Lanius collurio'')]]
[[File:Lanius collurio 5.jpg|right|upright|thumb|Руси сврачак (''Lanius collurio'')]]
[[File:Regentbowerbirdmale.jpg|thumb|right| Црно-жута баштованка (''Sericulus chrysocephalus'')]]
[[File:Regentbowerbirdmale.jpg|thumb|right| Црно-жута баштованка (''Sericulus chrysocephalus'')]]

Верзија на датум 16. јануар 2016. у 18:31

Птице певачице (Врапчарке)
Модровољка - Luscinia svecica
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Passeriformes

Подредови

Птице певачице или врапчарке (лат. Passeriformes) су ред птица који је по броју врста (преко 5000) најбогатији у класи Aves. Име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Мужјак домаћег врапца / врапца покућара

Опис

Ред Passeriformes је подељен да три подреда у зависности од гласовних способности врста (контрола сиринкса), на три подреда: крешталице Tyranni субосцине, певачице Passeri осцине и новозеландски царићи Acanthisitti чија је таксономска припадност још увек несигурна. Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут гаврана које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је Myiornis ecaudatus из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5cm и тежином од 4,5gr. Такође, птице певачице често су живо обојене.

Анатомија

Стопала птица певачица су са три прста усмерена ка напред и са једним прстом у опозицији, добро прилагођена за хватање вертикалних површина и гранчица. Распоред тетива у ногама омогућава овим птицама да стоје док спавају. Све певачице изузев лирорепе имају по 12 репних пера.

Гнежђење

Величина и облик гнезда зависе од врсте, тако на пример гнездо гаврана у пречнику може да има и преко 1,5m, док је код врсте Tyrannulus elatus свега 3-5cm. Величина полога такође варира, од једног код лирорепе па до десетак јаја код неких сеница. Јаја су углавном обојена за разлику од већине осталих птица. Ново излежени птићи су голи, слепи и неспособни да се самостално хране тако да им је нега родитеља неопходна.

Порекло

Сматра се да су птице певачице група гондванског порекла која је подручју северне Аустралије и Нове Гвинеје доживела процват, одакле се проширила преко Азије по читавом свету. Најстарији фосил птице која наликује певачицама, стар 55 милиона година, пронађен је у близини градића Мургон у Квинсленду.

Птице певачице у Србији

У Србији ова врста птица је најпопуларнија.Већина одгајивача птица у својој волијери има неку врсту птице из реда певачица.Наравно као и у осталим земљама тако и код нас често се одржавају такмичења и сајмови за птице певачице.У Србији највише одгајивача птица певачица има у Лесковцу,те су Лесковчанима приписали нови синоним.Птице певачице које се највише гаје у Србији су:

Листа породица

Новозеландски царић камењар (Xenicus gilviventris)
Дугина пита (Pitta iris)
Златноглави манакин (Pipra erythrocephala)
Величанствена лирорепа (Menura novaehollandiae)
Хихи (Notiomystis cincta).
Сива врана (Corvus cornix)
Руси сврачак (Lanius collurio)
Црно-жута баштованка (Sericulus chrysocephalus)
Краљић (Regulus regulus)
Сеоска ласта (Hirundo rustica)
Трстењак рогозар (Acrocephalus schoenobaenus)
Кос (Turdus merula)
Смеђоглави бргљез (Sitta pusilla)