Облик државе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 20. јануар 2016. у 16:18

Облик државе или врста државе је структура, одређени модел државног уређења, укључујући и врсте територијалне организације, принципе, начине формирања и интеракције органа државне власти, као и метод добијања власти, како би се обезбједила примјена одређене државне политике.^[1] Скуп различитих знакова државнох уређења разликује једну државу од друге.

До различитог облика државе долази усљед утицаја различитих фактора, као што су историјски, привредни и политички фактори. Главни међу њима су сљедећи:^[2]

историјска традиција развоја националне државе;
историјске карактеристике формирања националне државе;
реални однос друштвених снага у земљи;
национални састав становништва;
менталитет становништва;
страно присуство;
животни стандард;
степен утицаја бивших метропола на избор облика државе у пријашњим колонијама;
улога међународне заједнице.

Облик државе у сваком случају зависи од изазова са којим се држава суочава и начина на који функциониште.

Елементи облика државе

Типологија облика државе

Монократски облик државе

У основи организације државне власти лежи принцип самовлашћа. Државна власт је концентрисана у рукама једној особе (султан у Оману), или једног државног органа (Виши савјет емира у УАЕ) или нека друга врста државних органа (нацистички режим у Њемачкој и фашистички режим у Италији, режим Идија Амина у Уганди 1979.). За такву државну власт карактеристичан је затворени тоталитарни режим, који онемогућава утицај интересних група на власт, штавише, да такви напори могу довести до сурових казни. У држави влада идеолошки монизам, једностраначје или је усвојен принцип једног мандата за владајућу партију.^[3]

Монократски облик државе може имати сљедеће варијанте:

Теократска монократија, постоји у земљама муслиманског фундаметализма (Саудијска Арабија, Катар, УЕА).
Екстремистичка (фашистичка) монократија (фашистичка Италија, нацистичке Њемачка, Франкова Шпаније, режим Црвених кмера у Камбоџи);
Милитаристичка монократија, када државна власт припада војном савјету, а уствари њеном лидеру (Садам Хусеин у Ираку, у данашње вријеме Мјанмар, Фиџи).
Монократија тоталитарног социјализма (СССР, од 1953. Сјеверна Кореја).

Поликратски облик државе

Види још

Подјела власти

Извори

^ Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.
^ Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.
^ Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.

[1] Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.

[2] Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.

[ЧИРКИН-3] Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{bez_izvora}}
 {{Облици држава}}
-'''Облик државе''' је структура, одређени модел унутрашњег устројства државе, укључујући њену територијалну организацију, принципе, начине формирања и интеракције органа државне власти, као и начине остваривања власти, како би се осигурала примјена одређене владине политике. Овај скуп спољних особина разликује једну земљу од друге.
+'''Облик државе''' или '''врста државе''' је структура, одређени модел државног уређења, укључујући и врсте територијалне организације, принципе, начине формирања и интеракције органа државне власти, као и метод добијања власти, како би се обезбједила примјена одређене државне политике.<ref>Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.</ref> Скуп различитих знакова државнох уређења разликује једну државу од друге.
-Различити облици држава су настали усљед утицаја различитих фактора на државу, као што су политички, економски и историјски фактори. Главни међу њима су:
+До различитог облика државе долази усљед утицаја различитих фактора, као што су историјски, привредни и политички фактори. Главни међу њима су сљедећи:<ref>Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.</ref>
+* историјска традиција развоја националне државе;
-* историјске традиције националних држава,
-* историјске особине формирања националних држава,
+* историјске карактеристике формирања националне државе;
-* реални однос друштвених снага у земљи,
+* реални однос друштвених снага у земљи;
-* национални састав становништва,
+* национални састав становништва;
-* менталитет становништва,
+* менталитет становништва;
+* страно присуство;
-* спољни утицај,
-* животни стандард становништва,
+* животни стандард;
-* степен утицаја бивших метропола на избор облика државе у ранијим њиховим колонијама и
+* степен утицаја бивших метропола на избор облика државе у пријашњим колонијама;
 * улога међународне заједнице.
+Облик државе у сваком случају зависи од изазова са којим се држава суочава и начина на који функциониште.
 == Елементи облика државе ==
-* '''[[Облик владавине]]''' — дефинише систем организације највиших државних органа, поступак њиховог формирања, вријеме активности и надлежности, и редослијед интеракције ових тијела међу собом и са становништвом, као и степен учешћа јавности у њиховом формирању.
-* '''[[Облик власти]]''' — систем територијалне организације државе.
-* '''[[Политички режим]]''' — методи реализације власти.
+* '''[[Облик државне владавине|Облик владавине]]'''
-== Основни облици ==
+* '''[[Облик државног уређења|Облик уређења]]'''
+* '''[[Политички режим|Државни (политички) режим]]'''
+== Типологија облика државе ==
-Постоје четири основна државна облика:
+=== Монократски облик државе ===
+У основи организације државне власти лежи принцип [[аутократија|самовлашћа]]. Државна власт је концентрисана у рукама једној особе (султан у Оману), или једног државног органа (Виши савјет емира у УАЕ) или нека друга врста државних органа (нацистички режим у Њемачкој и фашистички режим у Италији, режим [[Иди Амин|Идија Амина]] у Уганди 1979.). За такву државну власт карактеристичан је затворени [[тоталитаризам|тоталитарни режим]], који онемогућава утицај интересних група на власт, штавише, да такви напори могу довести до [[Политички прогон|сурових казни]]. У држави влада идеолошки [[монизам]], једностраначје или је усвојен принцип једног мандата за владајућу партију.<ref name="ЧИРКИН">Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.</ref>
-I [[облик државе|облик владавине]] (према положају [[Шеф државе|шефа државе]]):
-# [[монархија]]
-#: [[неограничена монархија]]
-#: [[ограничена монархија]] ([[Уставна монархија|уставна]] и [[уставна монархија|парламентарна]])
-# [[република]]
-#: [[Апсолутистичка република|апсолутистичка]], [[Уставна република|уставна]] и [[Парламентарна република|парламентарна]]
-#: [[Предсједничка република|предсједничка]] и [[Полупредсједничка република|полупредсједничка]]
-II [[облик државног уређења]] (према односу централних и нецентралних органа)
-# [[унитарна држава]] (проста држава)
-#: централизована
-#: децентрализована
-#: [[регионална држава]]
-# [[федерација]] (сложена држава)
-# [[конфедерација]] (савез држава)
-# [[унија]]
-#: [[реална унија]]
-#: [[персонална унија]]
-III [[облик политичког уређења]] (према степену учешћа народа у државној власти)
-# [[аутократија]]
-# [[демократија]]
-#: [[непосредна демократија]]
-#: [[представничка демократија]] (посредна демократија)
-IV [[облик државне власти]] (према односу [[Законодавна власт|законодавне]], [[Извршна власт|извршне]] и [[Судска власт|судске власти]]).
-# [[јединство власти]]
-# [[подјела власти]]
-# [[равнотежа власти]]
+Монократски облик државе може имати сљедеће варијанте:
-== Други облици ==
+* Теократска монократија, постоји у земљама муслиманског фундаметализма (Саудијска Арабија, Катар, УЕА).
-* [[Анархија]]
+* Екстремистичка (фашистичка) монократија (фашистичка Италија, нацистичке Њемачка, Франкова Шпаније, режим Црвених кмера у Камбоџи);
-* [[Аристократија]]
+* Милитаристичка монократија, када државна власт припада војном савјету, а уствари њеном лидеру (Садам Хусеин у Ираку, у данашње вријеме Мјанмар, Фиџи).
-* [[Бирократија]]
+* Монократија тоталитарног социјализма (СССР, од 1953. Сјеверна Кореја).
-* [[Демократија]]
-* [[Бикратија]] (двовлашће)
-* [[Енархија]]
-* [[Геронтократија]]
-* [[Вазална власт]]
-* [[Гинекократија]]
-* [[Клирократија]]
-* [[Олигархија]]
-* [[Плутократија]] (власт богатих)
-* [[Панкратија]] (свекратија)
-* [[Поликратија]]
-* [[Технократија]]
-* [[Тимократија]]
-* [[Тетрархија]] (четворовлашће)
-* [[Теократија]]
+=== Поликратски облик државе ===
-Можемо поделити владавину по томе колика је власт:
-* [[Марксизам]]
-* [[Етатизам]]
-* [[Либерализам]]
-* [[Монархизам]]
-* [[Социјализам]]
-* [[Тоталитаризам]]
 == Види још ==
+* [[Подјела власти]]
-* [[Државно уређење]]
-* [[Власт]]
-* [[Конститутивна држава]]
-== Спољашње везе ==
-<!----
-[[Слика:2d_political_spectrum.png|десно]]
+== Извори ==
-Врсте друштвеног уређења:
+{{Reflist}}
-*[[Робовласништво]]
-*[[Племе|Племенско уређење]]
-*[[Монархија|Монархизам]]
-*[[Олидархија]]
-*[[Република]]
-*[[Анархизам]]
-*[[Комунизам]]
-*[[Фашизам]]
-*[[Капитализам]]
--->
 [[Категорија:Друштво]]