Мајка Тереза — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 32: | Ред 32: | ||
== Критике == |
== Критике == |
||
Бројни појединци, владе и организације величиле су Мајку Терезу; ипак њено дело се суочава и са бројним критикама. Критике укључују и оптужбе различитих појединаца, организација и група као што су нпр. [[Кристофер Хиченс]], [[Мајкл Паренти]], [[Аруп Чатерџи]], индијска организација [[Вишва Хинду Паришад]], протестујући против [[Прозелитизам|прозелитизма]] њене делатности укључујући и снажни став против абортуса, вера у духовну оправданост сиромаштва и наметљиво покрштавање оних који су на самрти. Медицински часописи су је такође критиковали због стандарда медицинске неге у |
Бројни појединци, владе и организације величиле су Мајку Терезу; ипак њено дело се суочава и са бројним критикама. Критике укључују и оптужбе различитих појединаца, организација и група као што су нпр. [[Кристофер Хиченс]], [[Мајкл Паренти]], [[Аруп Чатерџи]], индијска организација [[Вишва Хинду Паришад]], протестујући против [[Прозелитизам|прозелитизма]] њене делатности укључујући и снажни став против абортуса, вера у духовну оправданост сиромаштва и наметљиво покрштавање оних који су на самрти. Медицински часописи су је такође критиковали због стандарда медицинске неге у њеним хосписима и болницама, изражавајући забринутост због начина којим су била трошена донирана новчана средства. |
||
Крајем живота је Мајку Терезу у Западним медијима поред признања дочекала и критика. Новинар Кристофер Хиченс био је један од њених најактивнијих критичара. Он је био овлашћен да буде коаутор и наратор документарца о Мајки Терези — „[[Анђео пакла]]“ припремљеног за британски ТВ канал -{[[Channel 4]]}-. Хиченс је проширио своје критике у књизи ''Мисионарска поза'' (The Missionary Position) која је била издата 1995. године. <ref name=MacIntyre>{{Citation |last='''MacIntyre''' |first='''Donal''' |date = 22. 8. 2005. |title=|The Squalid Truth Behind the Legacy of Mother Teresa |periodical=New Statesman |volume=134 |issue=4754 |url=http://www.newstatesman.com/200508220019|pages=24-25}}</ref> |
Крајем живота је Мајку Терезу у Западним медијима поред признања дочекала и критика. Новинар Кристофер Хиченс био је један од њених најактивнијих критичара. Он је био овлашћен да буде коаутор и наратор документарца о Мајки Терези — „[[Анђео пакла]]“ припремљеног за британски ТВ канал -{[[Channel 4]]}-. Хиченс је проширио своје критике у књизи ''Мисионарска поза'' (The Missionary Position) која је била издата 1995. године. <ref name=MacIntyre>{{Citation |last='''MacIntyre''' |first='''Donal''' |date = 22. 8. 2005. |title=|The Squalid Truth Behind the Legacy of Mother Teresa |periodical=New Statesman |volume=134 |issue=4754 |url=http://www.newstatesman.com/200508220019|pages=24-25}}</ref> |
||
| Ред 42: | Ред 42: | ||
| accessdate = 1/11/09}}</ref> и други документарац ''Мајка Тереза: Време за промену?'' емитованог у неколико европских земаља. |
| accessdate = 1/11/09}}</ref> и други документарац ''Мајка Тереза: Време за промену?'' емитованог у неколико европских земаља. |
||
Немачки часопис [[Штерн]] (Stern) објавио је критички чланак поводом прве годишњице смрти Мајке Терезе. Чланак између осталога садржи тврдње у вези са нетранспарентним финансијским пословима и трошењем донација. Медицинска штампа такође је |
Немачки часопис [[Штерн]] (Stern) објавио је критички чланак поводом прве годишњице смрти Мајке Терезе. Чланак између осталога садржи тврдње у вези са нетранспарентним финансијским пословима и трошењем донација. Медицинска штампа такође је објавила критике о њој које произлазе из погрешне поделе приоритета и потреба који су пацијенти имали. <ref>'''Walter Wuellenweber''', ''[http://members.lycos.co.uk/bajuu/ Мајка Тереза: где су њени милиони?]'' (енглески), Stern, 10. септембар 1998.</ref> Даље критике долазе од [[Тарик Али|Тарика Алија]], члана уредништва „Њу Лефт Ривјуа„ (New Left Review), као и критике ирског истражног новинара [[Доналд Макинтајер|Доналда Макинтајера]].<ref name=MacIntyre /> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 21. јануар 2016. у 11:13
Мајка Тереза | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 26. август 1910. |
| Место рођења | Скопље Османско царство |
| Датум смрти | 5. септембар 1997. (87 год.) |
| Место смрти | Калкута Индија |
| Веб-сајт | motherteresa |
Мајка Тереза, рођена као Агнеса Гонџа Бојаџи (алб. Agnesë Gonxhe Bojaxhiu; Скопље, 26. август 1910 — Калкута, 5. септембар 1997), била је часна сестра, рођена је у Скопљу y цинцарско-албанској[1][2] католичкој породици, која је основала ред Мисионарке милосрђа и добила Нобелову награду за мир 1979. за свој хуманитарни рад. Мајка Тереза је водила центре за сиромашне, болесне, сирочиће и умируће Калкуте.
Биографија
Њен прадеда се доселио у првој половини 19. века из Призрена у Скопље. Родитељи, мајка Дронда и отац Никола су јој дали име Гонџеа (ружин пупољак, на турском језику). Отац јој је био апотекарски помоћник апотеке Садика Нузета, која је основана 1907. године. Имала је брата Лазара и сестру Агушу, са којом је певала у црквеном хору. После основне школе уписала је српску гимназију.
Пресудан моменат у Гонџином животу била је смрт оца Николе. Са две другарице 1927. године одлази у Даблин, где ради као медицинска сестра, а затим у Индију, где помаже лепрозним болесницима. Тада је добила име Мајка Тереза.
Године 1950. Мајка Тереза оснива ред Мисионарке милосрђа, који је касније признат и налази се под папском контролом. Мисионарке милосрђа се посебно брину за умирућа лица, сиротињу и болесне. Обавезују се на несклапање брака, сиромаштво и послушност.
Како су Мисионарке милосрђа расле под њеним вођством, оне су прошириле свој ред и у друге земље. Ред има 3.000 сестара и 500 браће у око 100 земаља света. До 1970-их Мајка Тереза је постала позната у свету као хуманитарац и затупник сиромашних и беспомоћних, делимично захваљујући документарном филму и књизи „Нешто лепо за Бога“ Малколма Магериџа.
Отац јој је Цинцар, а мајка Албанка. Мајка Тереза се изјашњавала да је „по крви“ Албанка, по држављанству Индијка, а по вери католик. [3][4] Папа Јован Павле II ју је беатификовао и дао јој титулу „Блажена Тереза од Калкуте“. [5][6]
Поводом смрти на месту родне куће у Скопљу је 1997. откривена спомен плоча у коју је урезана њена чувена изрека: „Свет није гладан само хлеба, него још више љубави“.
Критике
Бројни појединци, владе и организације величиле су Мајку Терезу; ипак њено дело се суочава и са бројним критикама. Критике укључују и оптужбе различитих појединаца, организација и група као што су нпр. Кристофер Хиченс, Мајкл Паренти, Аруп Чатерџи, индијска организација Вишва Хинду Паришад, протестујући против прозелитизма њене делатности укључујући и снажни став против абортуса, вера у духовну оправданост сиромаштва и наметљиво покрштавање оних који су на самрти. Медицински часописи су је такође критиковали због стандарда медицинске неге у њеним хосписима и болницама, изражавајући забринутост због начина којим су била трошена донирана новчана средства.
Крајем живота је Мајку Терезу у Западним медијима поред признања дочекала и критика. Новинар Кристофер Хиченс био је један од њених најактивнијих критичара. Он је био овлашћен да буде коаутор и наратор документарца о Мајки Терези — „Анђео пакла“ припремљеног за британски ТВ канал Channel 4. Хиченс је проширио своје критике у књизи Мисионарска поза (The Missionary Position) која је била издата 1995. године. [7]
Индијски лекар Чатерџи пише да је за време живота, Мајка Тереза и њени званични биографи одбили сарадњу с његовим истраживањима и да самим тим није успела да демантује критике у западној штампи. Као примере наводи извештаје Гардијана (The Guardian) у Британији чији „уверљив и врло детаљан“ напад на стања њених сиротишта ... [укључује] оптужбе озбиљног запостављања као и физичке и емоционалне злоупотребе„, [8] и други документарац Мајка Тереза: Време за промену? емитованог у неколико европских земаља.
Немачки часопис Штерн (Stern) објавио је критички чланак поводом прве годишњице смрти Мајке Терезе. Чланак између осталога садржи тврдње у вези са нетранспарентним финансијским пословима и трошењем донација. Медицинска штампа такође је објавила критике о њој које произлазе из погрешне поделе приоритета и потреба који су пацијенти имали. [9] Даље критике долазе од Тарика Алија, члана уредништва „Њу Лефт Ривјуа„ (New Left Review), као и критике ирског истражног новинара Доналда Макинтајера.[7]
Референце
- ^ Беатификацијата на Мајка Тереза албански национален празник, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Албанија прогласи национален празник и година на Мајка Тереза, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Spink 1997, стр. 16
- ^ Mother Teresa of Calcutta (1910-1997), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Associate Press, "Full house for Mother Teresa ceremony" October 14, (2003; retrieved from CNN on May 30, 2007.
- ^ "Blessed Mother Teresa," in Encyclopædia Britannica (2007). Retrieved May 30, 2007, from Encyclopædia Britannica Online, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ а б MacIntyre, Donal (22. 8. 2005), New Statesman, 134 (4754), стр. 24—25 http://www.newstatesman.com/200508220019 Текст „The Squalid Truth Behind the Legacy of Mother Teresa ” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „Sins of the Missions.”. The Guardian. 14. 10. 1996. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ); - ^ Walter Wuellenweber, Мајка Тереза: где су њени милиони? (енглески), Stern, 10. септембар 1998.
Литература
- Spink, Kathryn (1997). Mother Teresa: A Complete Authorized Biography. HarperCollins. стр. 16—. ISBN 978-0-06-251553-7.
