Георг Кантор — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 21: Ред 21:
| напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Георг Кантор''' ({{Јез-нем|Georg Cantor}}, [[Санкт Петербург|Петровград]], Русија, [[3. март]]а [[1845]]— [[Хале]], [[Немачка]], [[6. јануар]]а [[1918]]), немачки математичар, утемељивач [[Теорија скупова|теорије скупова]].
'''Георг Кантор''' ({{Јез-нем|Georg Cantor}}, [[Санкт Петербург|Петроград]], Русија, [[3. март]]а [[1845]]— [[Хале]], [[Немачка]], [[6. јануар]]а [[1918]]), немачки математичар, утемељивач [[Теорија скупова|теорије скупова]].


Први је нумеричке системе, попут рационалних и стварних бројева, истраживао систематично, као заокружене ентитете или скупове. То прегнуће довело га је до изненаћујућег открића да нису сви бескрајни скупови исте величине. Доказ за ово је ''[[Канторов дијагонални поступак]]''
Први је нумеричке системе, попут рационалних и стварних бројева, истраживао систематично, као заокружене ентитете или скупове. То прегнуће довело га је до изненаћујућег открића да нису сви бескрајни скупови исте величине. Доказ за ово је ''[[Канторов дијагонални поступак]]''

Верзија на датум 23. јануар 2016. у 21:27

Георг Кантор
Георг Кантор
Лични подаци
Датум рођења(1845-03-03)3. март 1845.(179 год.) • Грешка: Невалидна година.
Место рођењаПетроград, Русија
Датум смрти6. јануара 1918.
Место смртиХале, Немачка
ОбразовањеЕТХ Цирих
Универзитет у Берлину
Научни рад
Пољематематика
ИнституцијаУниверзитет у Халеу
МенториЕрнст Кумер
Карл Вајерштрас
Познат потеорија скупова

Георг Кантор (нем. Georg Cantor, Петроград, Русија, 3. марта 1845Хале, Немачка, 6. јануара 1918), немачки математичар, утемељивач теорије скупова.

Први је нумеричке системе, попут рационалних и стварних бројева, истраживао систематично, као заокружене ентитете или скупове. То прегнуће довело га је до изненаћујућег открића да нису сви бескрајни скупови исте величине. Доказ за ово је Канторов дијагонални поступак

Показао је да рационалних бројева има исто колико и природних бројева, то јест да ова два скупа ( и ) имају исту кардиналност (доказ да рационалних бројева има пребројиво много је Канторово пребројавање скупа Q). Доказао је, такође, да такве подударности нема код знатно већег скупа ирационалних бројева, те су отуда они познати као скуп који се не може пребројати.

Истраживања је крунисао класификацијом трансфинитних бројева који, лаички говорећи, представљају степене бесконачности, и означавају се симболима , , ... (алеф нула, алеф један, ...).

Види још

Спољашње везе