Уједина — разлика између измена
| Ред 12: | Ред 12: | ||
== Врсте и карактеристике уједине == |
== Врсте и карактеристике уједине == |
||
Према узроку настанка уједина код људи може бити; |
Према узроку настанка уједина код људи може бити; |
||
=== Уједина код људи која потиче од сопствених зуба === |
|||
Ова врста уједина код људи која потиче од сопствених зуба, најчешће настаје; |
Ова врста уједина код људи која потиче од сопствених зуба, најчешће настаје; |
||
* |
* Приликом јела, |
||
* |
* Онесвешћености код [[епилепсија|епилептичких]], или других тоничних контракција, |
||
* |
* Приликом пада на доњу вилицу или активним ударом у предео доње вилице. |
||
=== Уједина код људи која потиче од туђих зуба === |
|||
Ова врста уједина код људи настаје уједом друге особе или животиња; |
Ова врста уједина код људи настаје уједом друге особе или животиња; |
||
;Људска уједина |
|||
Ове ране нанесене су зубима другог човека и најчешће су локализоване на истуреним деловима тела; нос, прсти усна шкољка,, за време туче, силовања, код насилног механичког удушења ({{јез-лат|oclusio nasi et oris, strangulatio manualis, compressio thoracis}}). |
|||
;Животињска уједина |
|||
Ове ране нанесене су зубима животиња и најчешће су локализоване на удовима, рукама или ногама и могу бити; |
|||
* Заживотна, када су нанете најчешће зубима, паса, мачака, [[коњи|коња]], [[вук]]ова) и |
* Заживотна, када су нанете најчешће зубима, паса, мачака, [[коњи|коња]], [[вук]]ова) и |
||
* Постмортне (након смрти), када је најчешће нанете од стране [[пацов]]а, [[пас]]а, [[мачка|мачака]]. |
* Постмортне (након смрти), када је најчешће нанете од стране [[пацов]]а, [[пас]]а, [[мачка|мачака]]. |
||
Верзија на датум 5. фебруар 2016. у 18:11
| Уједина | |
|---|---|
| Латински | Vulnus morsum |
| Датотека:Bitten.JPG | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Хирургија Судска медицина |
| МКБ-10 | T14.0-T14.1 |
| МКБ-9-CM | 872-893 |
Уједина, уједна рана, (лат. vulnus morsum) је подврста раздерине, настала као последица повређивања зубима, човека или животиња.[1]
Врсте и карактеристике уједине
Према узроку настанка уједина код људи може бити;
Уједина код људи која потиче од сопствених зуба
Ова врста уједина код људи која потиче од сопствених зуба, најчешће настаје;
- Приликом јела,
- Онесвешћености код епилептичких, или других тоничних контракција,
- Приликом пада на доњу вилицу или активним ударом у предео доње вилице.
Уједина код људи која потиче од туђих зуба
Ова врста уједина код људи настаје уједом друге особе или животиња;
- Људска уједина
Ове ране нанесене су зубима другог човека и најчешће су локализоване на истуреним деловима тела; нос, прсти усна шкољка,, за време туче, силовања, код насилног механичког удушења (лат. oclusio nasi et oris, strangulatio manualis, compressio thoracis).
- Животињска уједина
Ове ране нанесене су зубима животиња и најчешће су локализоване на удовима, рукама или ногама и могу бити;
- Заживотна, када су нанете најчешће зубима, паса, мачака, коња, вукова) и
- Постмортне (након смрти), када је најчешће нанете од стране пацова, паса, мачака.
Судско медицински значај
Судско-медицински значај уједине је у томе, што се на основу изгледа и облика уједине може идентификовати и извршилац уједине.
Судска медицина посебну пажњу обраћа пореклу уједина и разликује;
- Уједине од животиња месождера - које су ближе убодинама, због оштрих шиљастих зуба, нарочито очњака животиња месождера.
- Уједина животиња биљоједа, - због пљоснатих и равних круна зуба, уједине су ближе раздеринама.
- Уједине човека, - које су плиће, и најчешће су на истуреним деловима тела.
Ујед
Ујед (лат. morsus) треба разликовати од уједне ране (уједине). Код уједине долази до прекида континуитета коже, а код уједа не долази до прекида континуитета коже, а облик уједа има облик зубних лукова (горње или доње вилице) са отисцима зуба на кожи у облику огуљитина и крвних подлива.
Терапија
Види још
Извори
- ^ Уједина у: Медицински лексикон, Медицинска књига Београд-Загреб, 1987 ЈУ ISBN 86-311-0017-Х
Литература
- Медицински лексикон, Медицинска књига Београд-Загреб, 1987 ЈУ. ISBN 978-86-311-0017-7
- А. Ћеремилац, Патологија механичких повреда, Медицинска књига Београд-Загреб, 1973
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |