Крвна плазма — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4: Ред 4:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|}}
{{reflist}}


== Литература ==
== Литература ==

Верзија на датум 13. фебруар 2016. у 05:47

Крвна плазма, поред крвних ћелија, сачињава крв. То је безбојна, односно жућкаста течност.[1]

Крвна плазма је у ствари водени раствор неких органских и неорганских материја. Састоји се од 90% воде, док од неорганских материја доминира натријум-хлорид (NaCl) са око 0,8%, који и даје сланкаст укус крви. Такође садржи врло мале количине калцијумове и магнезијумове соли, мале количине шећера (око 0,1%), неке масне материје, хормоне, кисеоник и угљен-диоксид. У крвној плазми се налазе све материје ресорбоване из система за варење. Такође, 7% - 9% крвне плазме чине крвне беланчевине, које саме крвне ћелије стварају: албумини, глобулини и фибриноген. Албумини су раствориви у води и дају вискозност крви, имуноглобулини (или само глобулини) су такође раствориви у води, а стварају антитела у борби против болести, док фибриноген служи да се при повреди претвори у фибринску мрежу, нерастворљиву у води.[2]

Референце

  1. ^ Dennis O'Neil (1999). „Blood Components”. Palomar College. 
  2. ^ Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Литература

  • Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)