Пеги Ли — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 23: Ред 23:
|потпис =
|потпис =
}}
}}
'''Пеги Ли''' ({{јез-енгл|Peggy Lee}}; [[Џејмстаун (Северна Дакота)|Џејмстаун]], [[26. мај]] [[1920]] — [[Бел Ер]], [[21. јануар]] [[2002]]), рођена као '''Норма Делорис Егсторм''', била је америчка певачица, текстописац и глумица. Била је један од најпопуларнијих вокала америчке [[џез]] сцене током четрдесетих, педесетих и шездесетих година двадестог века.{{sfn|Henderson|Stacey|2014|p =367}} Први велики пробој у свет музике остварила је након што је заменила [[Хелен Форест]] у оркестру [[Бени Гудман|Бенија Гудмана]] 1941. Следеће године снимила је хитове ''-{I Got it Bad and That Ain’t Good}-'' и ''-{Why Don’t You Do Right?}-''. Педесетих је освојила топ листе албумом и истоименим хитом ''-{Black Coffee}-'' (1953), меланхоличном баладом ''-{Where Can I Go Without You}-'', као и песмама у [[ритам и блуз]] стилу ''-{Hallelujah, I love Him so}-'' и ''-{Fever}-'', која остаје њена најпознатија песма у ширем кругу слушалаца. Прославила се и као текстописац, написавши неколико песама које су временом постали џез стандарди: ''-{Mañana}-'', ''-{Don't Smoke in Bed}-'' и ''-{What More Can a Woman Do?}-''
'''Пеги Ли''' ({{јез-енгл|Peggy Lee}}; [[Џејмстаун (Северна Дакота)|Џејмстаун]], [[26. мај]] [[1920]] — [[Бел Ер]], [[21. јануар]] [[2002]]), рођена као '''Норма Делорис Егсторм''', била је америчка певачица, текстописац и глумица. Остала је упамћена као једна од најпопуларнијих певачица америчке [[џез]] сцене током четрдесетих, педесетих и шездесетих година двадестог века.{{sfn|Henderson|Stacey|2014|p =367}} Први велики музички пробој остварила је 1941, након што је заменила [[Хелен Форест]] у оркестру [[Бени Гудман|Бенија Гудмана]]. Следеће године снимила је хитове ''-{I Got it Bad and That Ain’t Good}-'' и ''-{Why Don’t You Do Right?}-''. Педесетих је освојила топ листе албумом и истоименим хитом ''-{Black Coffee}-'' (1953), меланхоличном баладом ''-{Where Can I Go Without You}-'', као и песмама у [[ритам и блуз]] стилу ''-{Hallelujah, I love Him So}-'' и ''-{Fever}-''. ''-{Fever}-'' је остала њена најпознатија песма у ширем кругу слушалаца. Прославила се и као текстописац, написавши неколико песама које су временом постали џез стандарди: ''-{Mañana}-'', ''-{Don't Smoke in Bed}-'' и ''-{What More Can a Woman Do?}-''


Глумачки деби је остварила у филму ''[[Господин музика]]'' из 1950. Потом се појавила у остварењу ''[[Џез певач (филм из 1953)|Џез певач]]'' (1953), римејку [[Џез певач (филм)|истоименог филма]] из 1927, да би 1953. тумачила улогу певачице алкохоличарке у филму ''[[Блуз Пита Келија]]'' за који је номинована за [[Оскар за најбољу глумицу у споредној улози|Оскара за најбољу глумицу у споредној улози]]. Исте године снимила је две песме ''-{He's a Tramp}-'' и ''-{The Siamese Cat Song}-'' за [[Дизни]]јев цртани филм ''[[Маза и Луња]]'', у којем је позајмила глас за четворо анимираних ликова: Пег, Дарлинг и сијамским мачкама. Њено умеће да песмом пробуди расположење чежње најбоље је осликано у последњем великом хиту ''-{Is That All There Is?}-'' (1969). Након дуге борбе са [[дијабетес]]ом, срчаних проблема и професионалних неуспеха током седамдесетих и осамдесетих, Пеги Ли је последњи пут привука медијску пажњу објавивши аутобиографију 1989.{{sfn|Henderson|Stacey|2014|p =367}}
Глумачки деби је остварила у филму ''[[Господин музика]]'' из 1950. Потом се појавила у остварењу ''[[Џез певач (филм из 1953)|Џез певач]]'' (1953), римејку [[Џез певач (филм)|истоименог филма]] из 1927, да би 1953. тумачила улогу певачице алкохоличарке у филму ''[[Блуз Пита Келија]]'', освојивши номинацију за [[Оскар за најбољу глумицу у споредној улози|Оскара у категорији најбоља глумица у споредној улози]]. Исте године снимила је две песме ''-{He's a Tramp}-'' и ''-{The Siamese Cat Song}-'' за [[Дизни]]јев цртани филм ''[[Маза и Луња]]'', у којем је позајмила глас за четворо анимираних ликова: Пег, Дарлинг и сијамским мачкама. Њено умеће да песмом пробуди расположење чежње посебно је упечатљиво у њеном последњем великом хиту ''-{Is That All There Is?}-'' (1969). Након дуге борбе са [[дијабетес]]ом, срчаним проблемима и професионалним неуспесима током седамдесетих и осамдесетих, Пеги Ли је последњи пут привука медијску пажњу објавивши аутобиографију 1989.{{sfn|Henderson|Stacey|2014|p =367}}


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 29. фебруар 2016. у 19:12

Пеги Ли
Пеги Ли 1950.
Лични подаци
Име по рођењуНорма Делорис Егсторм
Друга именаПеги Ли
Датум рођења(1920-05-26)26. мај 1920.
Место рођењаЏејмстаун, Северна Дакота, Сједињене Америчке Државе
Датум смрти21. јануар 2002.
Место смртиБел Ер, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе
Занимањепевачица
Музички рад
Жанрџез, традиционални поп
Инструментвокал

Пеги Ли (енгл. Peggy Lee; Џејмстаун, 26. мај 1920Бел Ер, 21. јануар 2002), рођена као Норма Делорис Егсторм, била је америчка певачица, текстописац и глумица. Остала је упамћена као једна од најпопуларнијих певачица америчке џез сцене током четрдесетих, педесетих и шездесетих година двадестог века.[1] Први велики музички пробој остварила је 1941, након што је заменила Хелен Форест у оркестру Бенија Гудмана. Следеће године снимила је хитове I Got it Bad and That Ain’t Good и Why Don’t You Do Right?. Педесетих је освојила топ листе албумом и истоименим хитом Black Coffee (1953), меланхоличном баладом Where Can I Go Without You, као и песмама у ритам и блуз стилу Hallelujah, I love Him So и Fever. Fever је остала њена најпознатија песма у ширем кругу слушалаца. Прославила се и као текстописац, написавши неколико песама које су временом постали џез стандарди: Mañana, Don't Smoke in Bed и What More Can a Woman Do?

Глумачки деби је остварила у филму Господин музика из 1950. Потом се појавила у остварењу Џез певач (1953), римејку истоименог филма из 1927, да би 1953. тумачила улогу певачице алкохоличарке у филму Блуз Пита Келија, освојивши номинацију за Оскара у категорији најбоља глумица у споредној улози. Исте године снимила је две песме He's a Tramp и The Siamese Cat Song за Дизнијев цртани филм Маза и Луња, у којем је позајмила глас за четворо анимираних ликова: Пег, Дарлинг и сијамским мачкама. Њено умеће да песмом пробуди расположење чежње посебно је упечатљиво у њеном последњем великом хиту Is That All There Is? (1969). Након дуге борбе са дијабетесом, срчаним проблемима и професионалним неуспесима током седамдесетих и осамдесетих, Пеги Ли је последњи пут привука медијску пажњу објавивши аутобиографију 1989.[1]

Референце

  1. ^ а б Henderson & Stacey 2014, стр. 367.

Литература

Спољашње везе