Старчевачка култура — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Ред 5: Ред 5:
| Текст_испод_карте = Подручје простирања Старчевачке културе
| Текст_испод_карте = Подручје простирања Старчевачке културе
| Континент = [[Европа]]
| Континент = [[Европа]]
| Регија = [[Средња Европа]], [[Балкан]]
| Регија = [[Средња Европа]], [[Балканско полуострво|Балкан]]
| Земља = [[Србија]], [[Румунија]], [[Хрватска]], [[Бугарска]], [[Босна и Херцеговина]], [[Мађарска]], [[Црна Гора]], [[Република Македонија|Македонија]]
| Земља = [[Србија]], [[Румунија]], [[Хрватска]], [[Бугарска]], [[Босна и Херцеговина]], [[Мађарска]], [[Црна Гора]], [[Република Македонија|Македонија]]
| Површина =
| Површина =
| Становништво =
| Становништво =
| Главни_локалитет = [[Старчево]]
| Главни_локалитет = [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]]
| Језик = непознат
| Језик = непознат
| Религија = [[религија|првобитни облици религиозности]]
| Религија = [[религија|првобитни облици религиозности]]
Ред 56: Ред 56:
[[Датотека:European Middle Neolithic.gif|мини|600п|Старе балканске културе у неолиту [[45. век п. н. е.|4500. п. н. е.]]|left]]
[[Датотека:European Middle Neolithic.gif|мини|600п|Старе балканске културе у неолиту [[45. век п. н. е.|4500. п. н. е.]]|left]]
{{Историје|Србије|Војводине|Хрватске|Босне и Херцеговине|Републике Српске|Румуније|Бугарске}}
{{Историје|Србије|Војводине|Хрватске|Босне и Херцеговине|Републике Српске|Румуније|Бугарске}}
'''Старчевачка култура''' је средњонеолитска култура која се распростирала на централном [[балкан|Балкану]] током [[40. век п. н. е.|4.]] и [[50. век п. н. е.|5. миленијума пне.]] Име је добила по локалитету [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]], мешовитом насељу града [[Панчево|Панчева]].
'''Старчевачка култура''' је средњонеолитска култура која се распростирала на централном [[Балканско полуострво|Балкану]] током [[40. век п. н. е.|4.]] и [[50. век п. н. е.|5. миленијума пне.]] Име је добила по локалитету [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]], мешовитом насељу града [[Панчево|Панчева]].


Основна делатност ове културе била је пољопривреда (пшеница, просо, јечам), сакупљање плодова, лов и риболов. Становали су у глиненим кућама углавном поред великих река [[Дунав]]а, [[Сава|Саве]] и [[Морава (река у Србији)|Мораве]]. Пронађени предмети су грубо кухињско посуђе и разни други предмети израђени од полираног камена. Новим таласом придошлица из [[Анадолија|Анадолије]] ову културу земнила је [[винчанска култура]].<ref>[http://gumilevica.kulichki.net/HEU/heu1102.htm «Неолитизация» европы в vi—v тыс. до н. э.]</ref><ref> Кёреш // БРЭ. Т.13. М.,2008.</ref>
Основна делатност ове културе била је пољопривреда (пшеница, просо, јечам), сакупљање плодова, лов и риболов. Становали су у глиненим кућама углавном поред великих река [[Дунав]]а, [[Сава|Саве]] и [[Морава (река у Србији)|Мораве]]. Пронађени предмети су грубо кухињско посуђе и разни други предмети израђени од полираног камена. Новим таласом придошлица из [[Анадолија|Анадолије]] ову културу земнила је [[винчанска култура]].<ref>[http://gumilevica.kulichki.net/HEU/heu1102.htm «Неолитизация» европы в vi—v тыс. до н. э.]</ref><ref> Кёреш // БРЭ. Т.13. М.,2008.</ref>

Верзија на датум 22. март 2016. у 05:21

Старчевачка култура

Подручје простирања Старчевачке културе
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Србија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Босна и Херцеговина, Мађарска, Црна Гора, Македонија
Главни локалитет Старчево
Друштво
Језик непознат
Религија првобитни облици религиозности
Друштвено уређење земљорадници
Период
Историјско доба неолит
Настанак 5300 пне
Престанак 4400 пне
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Култура Лепенског Вира Винчанска култура
Портал Археологија
Старе балканске културе у неолиту 4500. п. н. е.

Старчевачка култура је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума пне. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Основна делатност ове културе била је пољопривреда (пшеница, просо, јечам), сакупљање плодова, лов и риболов. Становали су у глиненим кућама углавном поред великих река Дунава, Саве и Мораве. Пронађени предмети су грубо кухињско посуђе и разни други предмети израђени од полираног камена. Новим таласом придошлица из Анадолије ову културу земнила је винчанска култура.[1][2]

Старчевачка култура има анатолијско порекло [3]. Настала је на местима где је раније постојала мезолитска култура Лепенског Вира, али не наставља у потпуности њену традицију у антрополошком и културолошком смислу.

Прва ископавања на локалитету Старчево, који се налази на левој обали Дунава, вршио је 1939. године Миодраг Грбић. Средином педесетих година XX века, истраживања су вршили Милутин Гарашанин као и Драга Гарашанин. Пронађене су доста грубе керамичке посуде, али и керамика осликана са геометријским орнаментима, као и антропоморфне фигурине рађене од печене земље. Пронађена су и оруђа од камена и костију. Датирање налаза није сасвим поуздано, али се узима да покривају период петог миленијума пре нове ере.

Старчевачка култура се често проширује налазима са других локалитета са Балкана и средње Европе, па се често користи назив Старчево-Кереш-Криш, по налазиштима у Мађарској и Румунији. Овај назив означава јединство три блиске културе: старчевачке, керешке и кришке културе које су обухватале велико подручје данашње југоисточне Мађарске, Србије и Румуније.

Старчевачка култура доноси почетке сталног насељавања становништва и пољопривреде (пшеница, јечам и просо) и узгајања стоке (овце/козе и говеда), док су лов и риболов мање заступљени.

Старчевачку културу сменила је винчанска култура.

Референце

Литература

  • Robert W. Ehrich: „Starčevo Revisited“. In V. Markotic (Ed.) Ancient Europe and the Mediterranean, 1977.
  • Joni L. Manson: „Starčevo Pottery and Neolithic Development in the Central Balkans“. In William K. Barnett and John W. Hoopes (Editors) The Emergence Of Pottery: Technology and Innovation in Ancient Societies, 1995.
  • Andrew Sherratt: Economy and society in prehistoric Europe: Changing perspectives, 1997.
  • Draga Garašanin: Starčevačka kultura, 1954.
  • Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије, 1973.