Фернандо II од Арагона — разлика између измена

Фернандо II од Арагона
Фернандо II од Арагона
	Фернандо Католички
Лични подаци
Датум рођења	10. март 1452.
Место рођења	Сос дел Реј Католико, Шпанија
Датум смрти	23. јануар 1516. (63 год.)
Место смрти	Мадригалехо, Екстремадура, Шпанија
Гроб	Краљевска капела у Гранади
Породица
Супружник	Изабела од Кастиље; Жермен де Фоа
Родитељи	Хуан II од Арагона; Хуана Енрикез
Династија	Трастамаре
Краљ Сицилије (1468-1516) ; Краљ Арагона, Валенсије, Мајорке и гроф Барселоне (1479-1516) ; Краљ Кастиље и Леона (1474-1504) ; Краљ Напуља (1504-1516) ; Краљ Горње Наваре (1512-1516)
Период	1468-1516
Претходник	Хуан II од Арагона

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 23. март 2016. у 06:37

Фернандо II од Арагона и V од Кастиље (шп. Fernando II de Aragón y V de Castilla), рођен је 10. марта 1452. у месту Сос дел Реј Католико а умро је 23. јануара 1516. у Мадригалеху. Познат је још и као Фернандо Католички.

Син је Хуана II од Арагона и Хуане Енрикез. Био је краљ Арагона у периоду између 1479 и 1516. Био је такође савладар Кастиље између 1474. и 1504. и регент кастиљанске круне између 1507. и 1516. због менталне неспособности своје кћерке Хуане да преузме улогу владара након смрти Филипа Лепог, њеног супруга. Такође је био краљ Сицилије (1468—1516) и Напуља (1504—1516).

Рани живот

Фердинанд је рођен 1452. године у Сос дел Реју у Арагону. Отац, Хуан II Арагонски, владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, Хуана, припадала је знаменитој породици Енрикез^[1]. Фердинанд се 1469. године оженио Изабелом, полусестром Енрикеа IV Кастиљског. Венчање је обављено у Ваљадолиду у тадашњој краљевини Кастиљи.

Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија^[2]. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.

Владавина

До Изабелине смрти

Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби крунеГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно Кортеса у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење Свете инквизиције у КастиљуГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>. Она је већ постојала у Арагону. Јевреји су 1492. године протерани из Шпаније (Гранадским указом) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем Гранадског султаната. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.

Споразумом у Алкасови 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци^[3]. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира Канарска острва. У име Кастиље, Ђеновљанин Кристифор Колумбо открива Америку октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. Споразумом у Тордесиљасу из 1494. године уз лично посредовање папе Александра IV је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог Бразила, а Шпанији остатак Америке.

Регентство над Кастиљом

Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку Хуану за краљицу Кастиље. Њен супруг, Филип I, припадао је династији Хабзбург као син Максимилијана I и Марије Бургундијске. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син Карло имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду^[4].

Спољна политика након Изабелине смрти

Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у Италијанске ратове покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У Рату камбрејске лиге прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару^[5]. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је Карло I.

Потомство

У браку са Изабелом I од Кастиље имао је децу:

У другом браку са Жермен де Фоа није имао деце.

Референце

^ Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii
^ Алварес, Пећароман. стр. 102.
^ Алварес, Пећароман. стр. 105.
^ Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.
^ Алварес, Пећароман. стр. 109.

Извори

Историја Шпаније, Де Бахо Алварес, Хулио Хил Пећароман, Клио, 2003. година
Војна енциклопедија, том 1, Београд 1972. година
С. Д. Скаскин, О. Л. Вајнштајн; Историја средњег века II; Научна књига, Београд 1959.

[1] Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii

[2] Алварес, Пећароман. стр. 102.

[3] Алварес, Пећароман. стр. 105.

[4] Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.

[5] Алварес, Пећароман. стр. 109.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 30: / Ред 30: @@
 Фердинанд је рођен 1452. године у [[Сос дел Реј]]у у Арагону. Отац, [[Хуан II Арагонски]], владао је Наваром од 1425. године, а Арагоном од 1458. године. Потицао је из породице која је била огранак династије Трастамара. Мајка, [[Хуана Енрикез|Хуана]], припадала је знаменитој породици Енрикез<ref>Edwards, John. The Spain of the Catholic Monarchs 1474–1520. Blackwell Publishers Inc, 2000, p. xiii</ref>. Фердинанд се 1469. године оженио [[Изабела од Кастиље|Изабелом]], полусестром [[Енрике IV Кастиљски|Енрикеа IV Кастиљског]]. Венчање је обављено у [[Ваљадолид]]у у тадашњој краљевини Кастиљи.
-Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија<ref>Алварес, Пећароман. pp. 102.</ref>. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.
+Крајем 15. века две водеће силе на Иберијском полуострву биле су Арагон и Кастиља. Кастиља је имала знатно већу територију од Арагона. Имала је око пет милиона становника са тенденцијом пораста, а од 1492. године држава се богати експлоатацијом нових америчких територија<ref>Алварес, Пећароман. стр. 102.</ref>. Арагон је, са друге стране, бележио демографски пад. Имао је мање од милион становника. Брак између Фердинанда II од Арагона и Изабеле од Кастиље (1469) традиционално се сматра кључним догађајем за настанак шпанске државе.
 == Владавина ==
 === До Изабелине смрти ===
-Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне<ref name=automatski generisano1>Алварес, Пећароман. pp. 103.</ref>. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно [[Кортеси|Кортеса]] у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење [[Шпанска инквизиција|Свете инквизиције]] у Кастиљу<ref name=automatski generisano1 />. Она је већ постојала у Арагону. [[Јевреји]] су 1492. године протерани из Шпаније ([[Гранадски указ|Гранадским указом]]) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем [[Гранадски емират|Гранадског султаната]]. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.
+Фердинанд и Изабела су заједно владали над обема краљевинама. Прва њихова мера било је оснивање Светог братства, локалне полиције у служби круне<ref name=automatski generisano1>Алварес, Пећароман. стр. 103.</ref>. Сем тога, њих двоје су предузели мере ради централизације државе. Реорганизацијом Већа Кастиље односно [[Кортеси|Кортеса]] у Толеду 1480. године. Још једна последица уједињења јесте увођење [[Шпанска инквизиција|Свете инквизиције]] у Кастиљу<ref name=automatski generisano1 />. Она је већ постојала у Арагону. [[Јевреји]] су 1492. године протерани из Шпаније ([[Гранадски указ|Гранадским указом]]) након чега се насељавају углавном у области источног Средоземља формирајући фардске заједнице. У спољашњој политици су такође били успешни. Држава је 1492. године проширена освајањем [[Гранадски емират|Гранадског султаната]]. Тиме је окончано осмовековно муслиманско присуство на полуострву. Након Изабелине смрти 1504. године, Фердинанд је владао Кастиљом као регент.
-[[Споразум у Алкасови|Споразумом у Алкасови]] 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци<ref>Алварес, Пећароман. pp. 105.</ref>. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира [[Канарска острва]]. У име Кастиље, Ђеновљанин [[Кристифор Колумбо]] [[Откриће Америке|открива Америку]] октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. [[Споразум из Тордесиљаса|Споразумом у Тордесиљасу]] из 1494. године уз лично посредовање [[папа Александар IV|папе Александра IV]] је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог [[Бразил]]а, а Шпанији остатак Америке.
+[[Споразум у Алкасови|Споразумом у Алкасови]] 1480. године Кастиља је предала Португалији права на искључиво присуство у Африци<ref>Алварес, Пећароман. стр. 105.</ref>. Стога се Шпанија окреће ка западу и окупира [[Канарска острва]]. У име Кастиље, Ђеновљанин [[Кристифор Колумбо]] [[Откриће Америке|открива Америку]] октобра 1492. године. Убрзо су окупирана и Канарска острва. [[Споразум из Тордесиљаса|Споразумом у Тордесиљасу]] из 1494. године уз лично посредовање [[папа Александар IV|папе Александра IV]] је извршено разграничење између две круне. Португалији је припао простор тада још увек неистраженог [[Бразил]]а, а Шпанији остатак Америке.
 === Регентство над Кастиљом ===
-Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку [[Хуана I од Кастиље|Хуану]] за краљицу Кастиље. Њен супруг, [[Филип I од Кастиље|Филип I]], припадао је династији [[Хабзбуршка династија|Хабзбург]] као син [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана I]] и [[Марија од Бургундије|Марије Бургундијске]]. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло]] имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду<ref>Војна енциклопедија, том 1. pp. 58.</ref>.
+Кастиљски Кортес је крунисао Изабелину ћерку [[Хуана I од Кастиље|Хуану]] за краљицу Кастиље. Њен супруг, [[Филип I од Кастиље|Филип I]], припадао је династији [[Хабзбуршка династија|Хабзбург]] као син [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана I]] и [[Марија од Бургундије|Марије Бургундијске]]. Године 1506. Филип је проглашен краљем уместо Хуане која је била ментално болесна. Умро је исте године под непознатим околностима, највероватније од тровања које је наредио Фердинанд. Филипов син [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло]] имао је само шест година те је Кортес, иако нерадо, морао доделити регентску власт Фердинанду<ref>Војна енциклопедија, том 1. стр. 58.</ref>.
 === Спољна политика након Изабелине смрти ===
-Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у [[Италијански ратови|Италијанске ратове]] покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У [[Рат камбрејске лиге|Рату камбрејске лиге]] прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару<ref>Алварес, Пећароман. pp. 109.</ref>. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је [[Карло V|Карло I]].
+Шпанија је сада била уједињена као персонална унија под Фердинандом Арагонским. Фердинанд је водио агресивну спољну политику. Започео је шпанско освајање Наваре. Умешао се и у [[Италијански ратови|Италијанске ратове]] покушавајући да прошири шпански утицај на Апенинском полуострву. У [[Рат камбрејске лиге|Рату камбрејске лиге]] прикључио се светој лиги формираној за борбу против француске експанзије. Сукоб са Француском на југу Италије завршен је 1505. године споразумом у дворцу Блоа којим је Фердинанд потврђен за краља Напуља и Сицилије. Кастиљске трупе су 1512. године освојиле краљевину Навару<ref>Алварес, Пећароман. стр. 109.</ref>. Француска је 1516. године потписала примирје и повукла се из Милана. Шпанска контрола призната је и у северној Навари. Фердинанд је умро исте године. Наследио га је [[Карло V|Карло I]].
 == Потомство ==

Хуан II од Арагона	Краљ Арагона 1479 — 1556	Карло I од Шпаније
Хуан II од Арагона	Краљ Сицилије 1468 — 1516	Карло I од Шпаније
Луј XII од Француске	Краљ Напуља 1504 — 1516	Карло I од Шпаније
Каталина де Фоа	Краљ Наваре 1513 — 1516	Карло I од Шпаније